U nastavku UNICEF-ove kampanje „Tako mali da bi u srce stali”, cilj je da se ovdašnjem Centru za neonatologiju, gde se upućuju prevremeno rođena i bolesna novorođenčad iz 13 porodilišta Centralne i Zapadne Srbije, kupi savremen mobilni rendgen aparat koji ima veliku ulogu u dijagnostici. Nije prvi put da UNICEF pomaže ovom Odeljenju. U prvoj fazi, udruženim snagama sa građanima i društveno odgovornim kompanijama, prikupljeno je oko 12,4 miliona dinara za nabavku inkubatora, fotelja za kontakt na kožu između roditelja i novorođenčeta, reanimacionih stolova, infuzione pumpe i druge nedostajuće opreme, navodi se u saopštenju UNICEF-a.
– Mobilni rendgen uređaj sa displejom je veoma važan u neonatološkim jedinicama, zato što omogućava da se bebe ne nose u dijagnostički centar na snimanje, koji je obično fizički odvojen od neonatologije. S obzirom da su u pitanju nedonoščad od 600 grama, od kojih je većina na mehaničkoj ventilaciji, treba ih poštedeti nepotrebnog transporta, pošto to može da bude rizično za njihove nedovoljno razvijene organizme. Promena temperature i spoljni nadražaji predstavljaju dodatnu traumu, navodi dr Dragana Ristić rukovodilac Centra za neonatologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu.
Ona ukazuje na prednosti postojanja takvog aparata u smislu da se odmah mogu uočiti povrede kod bebe nastale pri rođenju, kao i brojne anomalije, što je razlog više da se svi aktivno uključe u nabavku mobilnog rendgena, pogotovo što statistički podaci pokazuju da se u Srbiji svakoga dana prevremeno rodi priličan broj beba, od kojih je više od polovine u kritičnom stanju i ne mogu da prežive bez dobre intenzivne neonatalne nege.
Za viši nivo intenzivne nege
– Tačno je da UNICEF pokreće akciju za nabavku, međutim treba da se priključe i druge firme, jer je aparat veoma skup. Nama je mobilni rendgen sa displejem potreban zbog toga što bi na licu mesta, čim se dete slika, videli koja promena je u pitanju, da li treba odmah da se reaguje, da li treba da se radi torekalna drenaža, ako postiji prisustvo vazduha u plućnoj maramici koje dovodi do kolapsa pluća kod dece, koja su na mehaničkoj ventilaciji. Tu mora da se reaguje odmah, jer se dešava da naglo padne nivo kiseonika u krvi, da dođe do pogoršanja. Pošto se uradi snimak, odmah se vidi o čemu je reč i preduzimaju se neophodne mere, objašnjava dr Dragana Ristić razloge zbog čega je potrebno da se što pre nabavi jedan takav uređaj.
Mobilni rendgen sa displejom bitan je i zbog drugih stvari. Na primer, jasno mogu da se vide porođajne povrede – prelomi ključne kosti ili ruku, zatim mogu se videti srčane mane, kakvog je oblika srce, da li je uvećano i da li se radi o nekoj kardiomiopatiji ili o respiratornim problemima.
– Takođe, mogu se videti anomalije kod prevremeno rođene dece, nerazvijanja pluća, a to su jako urgentna stanja u neonatologiji, gde je smrtnost nažalost velika. Imamo jedan stari rendgen, ali on je već na izdisaju, posle nekih petnaest godina kontinuiranog rada, tako da bi nam ta mašina i te kako značila, kaže dr Ristić.
Pored toga, Centru za neonatologiju su neophodne i infuzione pumpe, zato što su doze koje prevremeno rođena deca primaju jako male i ne mogu da se koriste klasični venski sistemi, već su potrebne infuzione špric pumpe, kako bi se tačno odredila doza u kapima koliko jednoj bebi treba za 24 sata.
– Neophodan je zatim i azot-oksid. Nema mnogo dece kojima je on neophodan, ali kada je povišen pritisak u plućima beba jedino im azot-oksid spašava živote, kaže dr Dragana Ristić.
Dok vodimo ovaj razgovor, čeka se dolazak prevremeno rođenog deteta iz Gračanice, koje pripada Nišu, pa pošto tamo nema mesta, decu šalju u Kragujevac.
Potrebni i krevetići
Spisak potrepština Centra za neonatologiju je poduži, iako su dosta toga i sami nabavili. Prvo, limitirani su sa smeštajnim kapacitetima. Posle nedavnih građevinskih radova i izmene elektroinstalacija, neonatologija nije dobila više kvadrata, već je u okviru starih gabarita renovirana i tako dobila samo deset novih respiratornih mesta.
– To je postignuto tako što su u svakoj sobi uveli kiseonik na više mesta i njihov kapacitet od 30 postelja porastao je na četrdeset. Kada su sređivali prostor, morali su da pojačaju struju, jer ranija mreža nije mogla da podrži veliki broj uključenih inkubatora i mnoštvo uređaja koji se ne gase 24 sata. Pojačana je takođe i kiseonična i vazdušna mreža. To je i te kako bitno, jer su ranije imali po tri četiri priključka u intenzivnoj nezi, a sada na svakom inkubatoru ima tri mesta za vazduh i tri mesta za kiseonik, tako da bez problema može da se uključe i inkubator, i respirator, i aspirator, i aparat za torakalnu drenažu na jednom mestu, tvrdi naša sagovornica.
Aspiratora uvek treba, respiratora imamo 13, a imamo i starih koji su iz sedamdeset i neke godine, ali vrše funkciju. Mada, opremu valja stalno zanavljati, kaže direktorka Centra za neonatologiju.
Sa druge strane, potrebni su i smeštajni kapaciteti.
– Tražili smo proširenje, ali na žalost nismo dobili. Imamo dovoljno sestara, mada njih uvek treba više. Lekara ima desetak, s tim što je jedna koleginica tek primljena i treba da ide na specijalizaciju. Nas starijih ima, ali za pet godina idemo u penziju, tako da mora da se zanavlja kadar, kaže dr Ristić.
Ceo sprat su odeljenja intenzivne ili poluintenzivne nege. Prekomponovanjem prostora dobilo se za trećinu više smeštajnih kapaciteta, što je značajno s obzirom na veliki broj prevremeno rođenih beba. I to je neki maksimum koji je mogao da se napravi na postojećem prostoru, tvrdi naša sagovornica.
– Kada bismo mogli da se razvijamo kako želimo, trebalo bi da imamo deo za laktarijum, da imamo banku mleka, pa da se deca hrane majčinim mlekom. Mi sad to radimo, ali samo za Kragujevčanke ili za one koje dolaze sa strane, pa iznajmljuju stan u Kragujevacu da bi bile bliže svom detetu. One donose ujutru i uveče svoje mleko kojim se bebe hrane. Ali, kada bismo imali svoj prostor, da mame budu tu, da se izmlazaju, da učestvuju u hranjenju dece, to bi i te kako njima značilo, objašnjava dr Dragana.
Potrebne su im i prostorije kako bi se ostvarila bliskost roditelja i deteta. Za sada imaju „kongurov ker”, gde bebe leže na maminim grudima i to smiruje ne samo mamu, nego su videli i te kako veliki benefit i kod dece.
Recimo, kada je kod bebe niža saturacija, ima ubrzan rada srca, uznemirena je, golu je spuštaju na majčine grudi i tada primetno saturacija polako raste, srčana frekfenca se smiruje, majka je mnogo smirenija i beba posle bolje napreduje.
Fotelje za tu namenu dobili su od UNICEFA, ali prostor je ipak kamen spoticanja, pošto mame raspoređuju samo na sat-dva, a bilo bi dobro da one mogu i po više sati da provode pored svoje dece.
Nedavno su dobili od Ministarstva šest novih respiratora i sedam inkubatora, ali to je oprema koja se troši, a uvek je neophodna i treba je zanavljati. Treba im još i portabl ultrazvučni aparat, pošto je onaj koji su dobili od donatora pre sedam godina na izdisaju i to bi im i te kako značilo u budućnosti.
Neophodni su čak i krevetići, bar deset do petnaest, jer sve što imaju je već staro i nedovoljno.
Inače, Centar za neonatologiju nije u planu Ministarstva za proširenje kapaciteta i za zanavljanje opreme. Realno, nemaju gde da se prošire, mada je bilo priče da će se to desiti izgradnjom novog objekta, ali sada je to stalo.
– Masa ljudi, nažalost, i ne zna da postoji Centar za neonatologiju, ali kada ih muka natera i te kako saznaju za nas. Jer mnogi mešaju Centar za neonatologiju i porodilište, ali mi smo izdvojeni, pokrivamo 13 porodilišta i kod nas dolaze samo prevremeno rođena i bolesna deca, a na porodilištu su zdrava, objašnjava razliku dr Dragana Ristić.
Piše: Elizbeta Jovanović
