Od kada je sveta i veka ili možda bolje rečeno, od kada se pokarambasiše odnosi u raju, polarizova se ovaj naš svet i počeše podele u njemu na dobro i zlo, na svetlost i tamu, na pravdu i nepravdu. U suštini uvek mora da postoji neka protivteža svemu što se polarizuje, pa makar to bilo nešto beznačajno u našim životima.
Stranke se dele na levo i desno orijentisane, doduše ima i onih koje su kao u centru, ali malo po malo, kad krene popularnost da im opada, eto njih bliže nekom polu da bi opstale na vlasti. Šta tek reći za sport, kod nas se smatra da nije normalan čovek koji ne navija za Crvenu zvezdu ili Partizan.
Ali podela koja najviše ubija jedno društvo je podela na najgore i najbolje. Naravno, uzrok ove podele su uvek oni najgori, jer da nema njih podela ne bi ni bilo. Najbolji se na obaziru na ljude oko sebe, sa stanovišta koliko vrede i kakvo im mesto pripada u društvu, jer su svesni svojih kvaliteta, ali oni najgori, e oni su krivi za sve anomalije u društvu, jer samo u takvom društvu mogu da pronađu neko „mesto” za sebe. A to nije ono mesto koje im pripada, najgore, na dnu društvene lestvice, već oni teže onom najboljem, ne onom u sredini, nego onom na vrhu društvene lestvice, jer ništa ne može zadovoljiti najgoreg osim da bude na mestu najboljeg.
E, sad, nije dovoljno, ne valja da samo jedan najgori bude na vrhu, jer će ljudi ubrzo videti razliku između tog najgoreg i ovog drugog najboljeg i brzo će se najgori vratiti tako gde mu je mesto – na dno. Zato najgori nadiru u čoporu, oni zaposedaju toliko mesta najboljih na vrhu da jednostavno niko više ne može ni da vidi najboljeg od toliko najgorih, pa onda pomisli narod da su ti najgori najbolji.
Nema lepšeg primera od ovog što se trenutno dešava u našem društvu. Što bi rekli, egzaktan primer za ovu teoriju je stanje u našem društvu.
Stanje gde su najgori tako zaseli na vrh društvene lestvice da ne može čovek ni da vidi najboljeg, niti da pomisli da ima najbolji, već smatra da su svi isti, svi najgori. Zaseli i svojim ludostima i bahatostima se trude i bore koji će od njih biti najgori, tj. koji će biti drugi najgori jer autoritet prvog najgoreg, ne sme se dovesti u pitanje. I tako prolaze dani u borbi za drugog najgoreg i taj cirkus toliko opija narod da je zaboravio i kako izgleda biti najbolji i kako je živeti u okruženju gde su najbolji na vrhu društvene lestvice.
I taman kad sve teče svojim tokom, kad ti najgori Srbiju kao čopor hijena rastrgoše, kada očarani svoj neverovatni uspeh proslavljaju besomučnom krađom, bahatošću, ponižavanjem svega što vide, desi im se ona protivteža na kojoj se ovakav svet zasniva. Desi im se da im se pojavi najbolji, kojeg su gurnuli na dno društvene lestvice i doskoči na prvo mesto. Pojavi se tako jako, tako svuda i sa takvom svetlošću osvetli i najtamnije kutke ove naše Srbije. Luču slobode najbolji krenuše da nose kroz sve delove Srbije koja povrati svetlost i pobedi tamu koju decenijama najgori seju. Napokon vide narod da najbolji nisu izumrli, da su tu bili sve vreme, ali da od najgorih nisu mogli da dođu do izražaja sve do sada.
A najgori krenuše na te najbolje, opijeni svojom „slavom”, onako kako samo najgori može – najgore. Svaki potez je samo dokazivao ono što smo svi znali o najgorima, da su najgori. Panika u redovima najgorih je strašna, ali panika prvog najgoreg je zastrašujuća, jer on najbolje zna kakve će posledice biti ako dođu najbolji, po njega i po sve te ostale najgore, jer ih je on birao i najbolje zna koliko su oni najgori. Zato i svakodnevne panične, preteće izjave koje služe, ne toliko da zastraše najbolje jer se najbolji ne mogu zastrašiti, već služe da ohrabre te njegove najgore jer i on je svestan da je kraj blizu, ali da svaki dan pre pada znači još jedan veliki dan na slobodi.
Prisustvujemo jednoj velikoj borbi najgorih sa najboljima, kojoj se kraj zna, jer nikada najgore ne može pobediti, ali i mi ostali, ona sredina koja se u ovakvim borbama mora staviti na neku stranu, moramo shvatiti da što se pre stavimo na stranu najboljih i pomognemo im u borbi sa najgorim, pre će doći do toliko potrebnih promena u društvu, koje će to zlo vratiti na dno društvene lestvice, sa nadom da se nikada više ne pomeri sa nje.
