Mi u Srbiji svedoci smo jedne potpuno nove pojave – inteligentne mase! Kaneti, koji je posvetio celu jednu knjigu problemu mase („Masa i moć“), nikad nije otkrio takvu masu. Naprotiv, pažljivo čitanje „Mase i moći“ pokazuje da je masa, u svom pojavnom obliku kao gomila, gluplja od svog najglupljeg člana. Studenti u Srbiji koji su u razvoju svoje svesti dospeli do samosvesti, formirali su jednu novu vrstu mase – samosvesnu masu.
Hegel deli SVEST UOPŠTE na čulnu (koja u društvenom kontekstu postaje magijska svest), opažanje (koje u društvenom kontekstu postaje zdrav razum) i razum (u društvenom kontekstu naučni pogled na svet). Drugi stupanj koji nastaje posle te tri faze jeste SAMOSVEST. Svaki pojedinac prolazi kroz te faze svesti, sa manje ili više uspeha, ali većina pojedinaca ostaje na nivou opažanja (zdrav razun) i ne stiže do razuma. To je tek naročito tačno u društvenom slučaju.
Dakle, verovatnoća da čovečanstvo kao celina, a i pojedici, dospeju do samosvesti veoma je mala. Jer, samosvest je svest o znanju i o onom ko saznaje, dok znanja očigledno nema bez razuma, a većina čovečanstva se zadovoljava zdravim razumom (koji je mlađi brat razuma i zbog svoje jednostranosti mu je inferioran).
Naš državni vrh nije baš na nivou paramecijuma, ali nije ni dospeo do samosvesti. Prema Hegelu jedna od odlika opšte samosvesti jeste da „sebe saznaje u drugim samosvestima, i to kao njima jednaka, kao što i one sebe saznaju kao njoj jednake“, dok je za svest onaj drugi prirodni neprijatelj, zlo koje nas iza ćoška vreba.
A kako razmišlja naš presednik: studente plaćaju ili Hrvati ili USAID, najverovatnije oboje. Oni ruše državu, što će on u svom AV KAMPF-u da pokaže svima. On svakako nije dospeo do samosvesti. Takvi kao on su hitac prirode usmeren uvis, ali zaustavljen, ne baš na nivou paramecijuma, no ni mnogo dalje. Naime, on je ostao na nivou opažanja u razvoju svesti uopšte (opažanja koje u društvenom smislu odgovara zdravom razumu), dakle nije dospeo do razuma, a kamoli do samosvesti.
Nadam se da smo razumeli da zdrav razum samo ima takvo ime, a da ustvari odgovara nižem nivou svesti nego razum, jer je zdrav razum jednostrano mišljenje koje suštinu stvari vidi u njihovnom pojavnom obliku, dok za razum „stvari opažanja (tj. zdravog razuma, moja primedba) važe samo kao pojave i on posmatra kod stvari ono što je unutrašnje“.
Nažalost, ljudi u Srbiji misle da je zdrav razum „najbolji razum“ ili tako nešto. A, u stvari, to je nesrećan prevod latinskog sensus communis, što znači „zajednički smisao, zajedničko čulo“ i pretstavlja mišljenje (tj. ako ćemo strogo, mnjenje) većine naroda. Na engleskom je to common sense, ali na nemačkom „gesunde menschenverstand“, tj. „zdrav razum“, što smo mi na nesreću preuzeli.
Kao što vidite uvek kad smo bili zaluđeni sa prijateljima tipa Merkelove, loše smo prošli. Nemci su unuci unuka unuka… Kanta i Hegela i shvataju da je to samo ime i da ono zdrav ne znači da je ta faza svesti stvarno zdrava (najbolja), jer Hegel kaže „ono jednostrano mišljenje koje naziva sebe zdrav razum“, dok Srbi nemaju takvu tradiciju pa misle da je zdrav razum nešto zaista izuzetno – tj. najbolje.
Zašto se to ne primećuje baš tako lako? Pa, zdrav razum koristi logiku kao i razum, s tom razlikom da su premise koje koristi zdrav razum puke tvrdnje – na primer, svaka grupa mora da bude organizovana od nekog, te tako i ovaj studentski pokret neko vodi.
S druge strane, studenti su samosvesni. To se vidi po njihovoj reakciji na napade režima – ovi ih gaze, prebijaju – lome im vilice, a oni ne reaguju, uporno sprovode svoje, a ne uzvraćaju na silu silom. I veličanstvena je ta snaga, jer evo narod, koji po mišljenju mislilaca tipa našeg predsednika, ceni junaštvo, odjednom ceni i čojstvo i pravi dirljive dočeke kod svake čuke po Srbiji.
A studenti su toliko inteligentna masa da su se sami organizovali. To možda izgleda neverovatno, ali je malo-pomalo inteligentna masa prerasla u organizovanu masu. Nema tu nikakvih likova koji vuku konce iz potaje. No, borci protiv „obojene revolucije“ to nikako ne mogu da shvate. Oni misle svaku masu neko organizuje, te i ova mora da ima svoje organizatore. A dotični gospodin je zato tako bio uspešan do sada, jer to i narodne mase misle. Uopšte, on je celu svoju vladavinu zasnovao na zdravorazumskoj inteligenciji, koja se savršeno uklopila sa mnjenjem glasačke mase. Međutim, i zdrav razum traži neku odmerenost. Ako ga vi prevelikom upotrebom metoda argumentum ad hominem učinite toliko jednostranim da to postane bolesno, onda dobijete BOLESTAN RAZUM, koji se zgadi čak i masi koja ga je dotle slepo sledila.
Naime, „okrenuše kola niza stranu, puče kolan svečevoj kobili“, jer se narod kome je taj način mišljenja blizak predao šarmu mladosti i više se ne pita „šta je uzrok pojave (tj. ko „plaća“ studente), već kako se pojava odvija“. A odvija se od Beograda i Novog Sada, do Kragujevca i Niša. Već sam izbor Kragujevca na Sretenje bio je pun pogodak, a ono što su Kragujevčani uradili bila je najbolje oslikana poema o vladavini prava. Dok je ono što se u Nišu zbilo dokaz samosvesti studentske mase – kako su samo Nišlije razumele poruku samosvesti – druga samosvest je tebi ravna i prihvata te kao sebi ravnog.
Naročito su događaji u Novom Pazaru to pokazali (muslimanske devojke zajedno sa srpskim igraju kolo). A i to što su devojke u prvim redovima pokazuje kako samosvest prihvata drugu samosvest kao ravnopravnu – samosvesne žene su ravnopravne bez svih vratolomija savremenih feministkinja da žene oslobode njihove osećajnosti, da bi lakše mogle da pobede muškarce. Samosvesne žene ne moraju nikog da pobeđuju, one nisu dominantne, već su istinski ravnopravne.
Međutim, šibicar će sve da uradi da ostane do 2027. godine. No, duže neće moći! Možda vam to izgleda predugo za čekanje, ali Miloševića smo čekali četiri godine. A i sam predsednik nam je pominjanjem „obojene revolucije“ ukazao na vezu izmeću dva režima.
Piše: Vladimir M. Ristić
