Većina zaposlenih u Institutu za javno zdravlje Kragujevac od ove nedelje nalazi se u štrajku upozorenja, nakon što su dva od tri sindikata u prethodne dve nedelje, jedan za drugim, donela odluku o stupanju u štrajk.
Kako nezvanično saznajemo, glavni razlozi za štrajk su pogoršan materijalni položaj zaposlenih, narušeni međuljudski odnosi unutar kolektiva, kao i loše poslovanje same ustanove. Sindikalni predstavnici upozoravaju da su problemi kulminirali nakon višemesečnih pokušaja da se kroz dijalog sa rukovodstvom pronađe rešenje, ali bez uspeha.
Zaposleni ističu da su spremni na dalje mere ukoliko se situacija ne promeni.
Institut za javno zdravlje Kragujevac, koji se ne finansira direktno iz budžeta Republike Srbije prema ugovorenim radnicima, već najveći deo svojih prihoda ostvaruje pružanjem usluga na tržištu, suočava se sa ozbiljnim problemima u poslovanju.
Prema dostupnim informacijama, udeo prihoda ostvarenog na tržištu, koji je u vreme rukovođenja prethodnog direktora Dragana Vasiljevića iznosio više od 65%, danas je pao na nešto više od 50%. To predstavlja značajan pad u ukupnoj strukturi prihoda ustanove.
Broj korisnika usluga Instituta se smanjuje, a čini se da ustanova ne pokazuje spremnost da se aktivno uključi u tržišnu utakmicu sa privatnim laboratorijama i konkurencijom. Cene usluga su često više od tržišnih, što dodatno odbija korisnike i preusmerava ih ka privatnom sektoru.
Strateški partneri sve češće napuštaju Institut, dok se uprava, prema ocenama zaposlenih, umesto usmeravanja na očuvanje postojećih i privlačenje novih korisnika, bavi unutarinstitucionalnim sukobima i tzv. “trač partijama”. Situacija je dodatno pogoršana činjenicom da su gotovo svi pomoćnici direktora podneli ostavke.
Dug Instituta prema budžetu trenutno iznosi 54 miliona dinara (od ukupnih 68 miliona), a postoje i višemilionski dugovi prema zaposlenima, nastali usled izgubljenih sudskih sporova koje su pokrenuli zbog nezakonitog postupanja poslodavca.
Primanja zaposlenih drastično su smanjena, a iz meseca u mesec vlada neizvesnost kada je reč o načinu isplate i visini zarada. Mnogi zaposleni današnju situaciju porede sa prethodnim periodom, koji sada nazivaju „zlatnim dobom“, kada je, kako kažu, „bila privilegija raditi u Institutu“. Danas sve veći broj stručnjaka traži zaposlenje van ustanove.
Kadrovska politika prethodnog perioda, prema ocenama zaposlenih, vođena je neprofesionalno, bez jasne strategije usmerene na očuvanje stručnog kontinuiteta i unapređenje kvaliteta rada. Umesto toga, dominirali su partijski i lični interesi rukovodstva, čiji je osnovni cilj, kako se tvrdi, bio očuvanje ličnih pozicija.
Kako sanznajemo, predstavnici sva tri sindikata, kao i direktor Instita za javno zdravlje, započinju pregovore sa predstavnicima nadležnog ministarstva.
