Kaže poslovica „pamti, pa vrati” i to je tako kroz istoriju bilo i biće – bilo jeste, ali za biće moraće malo da se modifikuje. Za to biće treba da glasi ovako – „pamti, pa vrati, pa kad vratiš navrati se barem još jednom i ponovo vrati”.
Nikada ovako zlo nije Srbija sama proizvela, kao što gledamo ovih dana. Užasni, ranjeni, radikalski režim, svestan svoga kraja, dokazuje ono što smo svi znali, ali se potajno nadali da ne može čovek toliko nisko da padne i još da povuče deo društva sa sobom u taj maliciozni začarani krug, tzv. spiralu nasilja.
Nažalost, onaj mit o Srbima kao nebeskom narodu malo škripi ovih dana, dok gledamo para-policijsko-mafijaške formacije koje se iživljavaju nad budućnošću ove zemlje, crpeći tako bes iz frustracije što nikada ništa u životu nisu mogli da postignu, osim polaganja kursa za pandure koje u autokratiji zapošljavaju, iako su polupismeni. Kordoni koji izlaze pred probuđen narod su kao što je nekada Boris Bizetić pevao u špici za „Vreme sporta i razonode” – „ovaj program je kao torta, red muzike, pa red sporta”. Modifikovano za datu situaciju bilo bi: „ovaj kordon je kao torta, red mafije, pa red skota”.
Nemoj samo neko da više prosipa priče tipa „morao sam”, „bio sam ucenjen”, ne brate, ništa se ne mora, osim da se umre, mada i to nije dokazano. To što radite danas, sami ste izabrali i snosićete posledice kada dođe kraj.
A kraj će brzo, vidljiv je, a onda će da bude, što bi rekla Konstrakta: „I šta ćemo sad?”
E, to „Šta ćemo sad” mora da bude tako da ostane u istoriji zapisano, da slučajno nikada nikome više ne padne na pamet da tako nešto uradi. Svaki grad mora da pokaže svoju kreativnost prema članovima vladajućih stranaka i pokreta u tom gradu koji podržavaju vlast, prema policiji, žandarmeriji, režimskim novinarima, prema svakom šrafu sistema. Svaki šraf mora da bude „odšrafljen” i rastopljen da se nikada više ne sastavi.
Od svih tih „šrafova” su mi najimpozantnije one male partije ili pokreti koji daju većinu SNS-u u onim mestima gde nisu osvojili ubedljivu većinu. Nekako su ti pokreti maliciozniji od stranaka, one male interesne pijavice kojima ništa sveto nije osim njihovog ćara, prave secikese koji predstavljaju onaj talog taloga.
Pogledajte u našem gradu pokret „300 Kragujevčana”, mada takvih pokreta ima i po drugim gradovima, koji je izašao na izbore kao opozicioni, a onda prevario svoje glasače i ušao u vlast. Ušao u vlast preko SPS-a kako bi pojačao ucenjivački kapacitet. I „posrećilo” im se. Dobro prošli, što bi rekli ljudi, nisu se baš za špricer prodali, ali nisu ni nešto posebno. Preko tog SPS-a koji decenijama ubija ovu državu, a sada i zvanično naređuje, preko svog šefa ministra policije Dačića, da se biju studenti, maturanti, profesori… normalan svet koji je izašao, jer ne može više zulum da trpi. E, sa tim šljamom od SPS-a udružili su se, pa se sjedinili sa još jednim šljamom SNS-om i napravili „trileće”, ali od onoga što niko neće da jede.
Pitanje svih pitanja je kako nakon ovoga, a brzo dolazi taj dan, brže nego što očekujemo.
Naravno, svi na ulicu, otpuštanje svih policajaca, tužilaca, sudija, gradskih (opštinskih) službenika, kako iz administracije, tako i iz svih gradskih (opštinskih) firmi…. ispitivanje učešća u kriminalnim delovanjima režima, ispitivanje imovine…pa novi konkurs preko koga treba da se zaposli pošten narod, a ne ovi korumpirani što pojedoše državu kao najezda skakavaca.
Sve, ali sve u zatvore, ma koliko ih bilo, ako mesta nema, onda dobrotvorni rad.
Sve će to da se uredi, ima to svoj put, ali pre svega mora da se uključi inovativnost, da se ovo sve ne ponovi.
Hapšenja se moraju sprovoditi na adresama gde žive i odatle peške sprovoditi do policijskih stanica, da ih svi vide i da bruka ostane doveka. Ispred stanice kordon majki, očeva, sestara, braće, drugova…uhapšenih nedužnih građana koje režim godinama zlostavlja, e tu da radi ona „komunalna”, jer sa tim otpadom od naroda ne sme drugačije.
A onda javna suđenja, pa kada se za nekoga dokaže da je bio „šraf”, onda zaslužena robija, ali sa obaveznim nošenjem fantomke za vreme služenja kazne i to 24 sata, samo kad se jede i brije da se skine, jer kad mogu sada da naređuju policiji, a policija da ih nosi na plus 40 stepeni, onda će im po zatvorima biti uživanje da ih nose. Svi, od novinara do batinaša, svaki „šraf” mora da bude okićen i prepoznatljiv u zatvorima.
A dok ne dođe taj dan da ne dangubimo, nego gde god da sretnete nekoga od njih okrenite glavu, napustite kafić ili restoran u kome neko od njih sedi, gde god možete dajte im do znanja da znate ko su i šta su – izrodi srpskog roda.
