Seljaci Šumadije su zabrinuti za svoju egzistenciju, počinje priču poznati poljoprivredni proizvođač iz Gornjih Jarušica Mića Živanović, bivši narodni poslanik opozicije iz vremena vladavine Slobodana Miloševića. On kaže da pod uslovoma koji danas vladaju, vremenski i ekonomski, seljak ne može da preživi i potrebno je da se shvati njihovo teško stanje, jer neće moći da ulože u jesenju setvu, niti da plate velike obaveze koje je nametnula država u vidu poreskih davanja.
Veliki „gradski” porez
Živanović podseća da je mraz još u martu „obrao” skoro sve voćne kulture, šljivu, kajsiju i višnju, koje se najviše gaje u Šumadiji. Jedino je od prolećnih useva dobro rodila pšenica, a sve drugo visi o koncu.
– Vše dana bile su temperature i do 40 stepeni. Šta će biti sa tim kukuruzom i suncokretom? Situacija je katastrofalna i može da se desi, ako padne dobra kiša sledećih pet-šest dana, da neće biti nikakvog roda, pre svega kukuruza. Problem je seljacima kako će da prežive, pita naš sagovornik.
Živanović skreće pažnju da pšenicu i kukuruz treba posmatrati kao stočnu hranu i da je cena kukuruza bila 23-24 dinara, dok se pšenica poslednjih nekoliko godina vrti oko 21 dinar. Što se tiče ostale stočne hrane, u maju je bilo dosta padavina i lucerka i prirodne livade su imale dobar rod, pa je mogla da se kupi bala sena po ceni koja je bila prošle godine.
Sada, kaže Živanović, čuje da je bala lucerke poskupela tri puta, pa je jasno da je suša pokrenula pitanje šta će biti sa stočnom hranom, kako će stoka da se ishrani, gde će moći da se kupi ta hrana, pogotovu što nema ni voća?
– I kako će poljoprivrednici da plaćaju svoje poreske obaveze? One iz godine u godinu rastu. Evo, 2020. godine plaćali smo doprinos za penzijsko osiguranje poljoprivrednika oko 80.000, a sada, za ovu godinu je 132.000 dinara. To je povećanje za pet godina oko 50 posto, pa i nije neko povećanje. Ali, porez na imovinu koji se plaća Gradskoj poreskoj upravi, pa ga zovemo „gradski”, u istom periodu povećan je 300 posto. To je porez na kuću, plac, koji je građevinsko zemljište, oranice, kaže Živanović.
Čak, kako napominje, pre dvadesetak godina nije se plaćao porez na šumu, a sada se plaća. Ako jedan poljoprivrednik godišnje naseče deset kubika drva za sopstveni ogrev, kakav on onda prihod ima od te šume?
– Tako je pretežno u Šumadiji, osim onih planinskih delova gde ima dosta šume i gde vlasnici mogu da imaju neku komercijalnu korist, razmišlja Živanović.
Kako do jesenje setve?
Kako će proizvođači izneti ovu godinu finansijski, dolazi pitanje posle svih ovih brojki. Repromaterijal su uložili u sve ovogodišnje kulture, iako će država da vrati ulaganje u semensku robu i 50 dinara po litru nafte.
– Ali, ipak je to ulaganje skupo ako ti ništa ne rodi, rezimira Živanović.
Pšenica se vrti na oko 20 dinara, nikako da se vrati na onu cenu od pre tri – četiri godine od 38 do 40 dinara.
– Šta se to desilo kad je bila tražena za izvoz? Možda je ona rentabilna za vojvođanske seljake koji imaju prinose od osam do 10 tona po hektaru, dok smo mi u Šumadiji prezadovoljni ako rodi šest do sedam tona kao ove godine, kaže ovaj proizvođač.
On navodi primer svog domaćinstva od 40 hektara koje obrađuje, od čega je 25 hektara njegovo vlasništvo, a preostalo uzima u zakup. Pre tri – četiri godine kada je pšenica bila 38 do 40 dinara on je sejao na 14 hektara, a ove godine sa duplo manjom cenom pšenice na 4,8 hektara. Sva ta pšenica se čuva za stočnu hranu njegovog domaćinstva.
Kao zaključak svih ovih zabrinjavajućih podataka naš sagovornik kaže da bi seljaci Šumadije bili zadovoljni ako bi Republika za ovu godinu proglasila elementarnu nepogodu, pre svega od mraza i suše. To bi bila pomoć proizvođačima, jer bi donela smanjenje obaveza prema Republici za penzijsko osiguranje, a i gradski porez bi morao da ide dole najmanje za 50 odsto, jer seljaci neće imati od čega da plate.
Seljaci Šumadije se, po rečima Živanovića, pridružuju zahtevima vojvođanskih proizvođača da država da posebne subvencije od 300 evra po hektaru, da seljaci stanu na noge od ove dve nepogode. Jer otvorenih pitanja, pored nabrojanih, ima još. Na primer, kako će proizvođači da vrate kredite, pogotovu ako je način vraćanja naturalna razmena, a njemu ne rodi usev?
– Ključni problem je da se seljak pomogne da može da započne novi proizvodnju na jesen, jer od toga će zavisiti i on i država, te sva ova pitanja treba shvatiti krajnje ozbiljno, poručuje Mića Živanović.
Piše: Miloš Pantić
