(Odgovor na tekst „Da rukovodstvo RTK ode, a da 87 miliona ostane!”, autorke Bojane Vlajović Savić, poverenice NUNS-a za Šumadiju)
Možda su u pravu kolege koje smatraju da je trebalo zanemariti otvoreno pismo Bojane Vlajović Savić, zastupnice Res Publike i poverenice NUNS-a za Šumadiju upućeno podružnici Sindikata novinara i medijskih radnika Srbije (SINOS-a ) u Radio-televiziji Kragujevac. Ja sam, ipak, za čiste račune.
Poverenica NUNS-a, između ostalog, zamera što o našim primedbama na rukovodstvo Radio-televizije Kragujevac nismo uputili “na adresu Res Publike – jedine medijske organizacije u Kragujevcu, koja već 12 godina nastoji da zastupa i brani interese profesionalnih lokalnih medija i pomaže novinarima.”
Nismo, jer se ne obraćamo parapolitičkim medijskim komesarima. I zato što smatramo da je NUNS, sa sebi srodnim udruženjima i sindikatima, odgovoran za urušavanje novinarske profesije. Koalicija kojoj pripada ovo novinarsko udruženje, vodila je od 2012. godine snažnu kampanju za izlazak države iz medija obmanjujući javnost da je to zahtev Evropske unije iako su znali da privatizacija znači kraj za medije na lokalu. Jednostavno, prodali su nas.
Imali su dogovor sa vlastima: Udruženjima mesta u konkursnim komisijama koja će dodeljivati državni novac, vlastima mediji. I “biznismen” koji je, posle privatizacije, kadrovski i finansijski uništio Radio-televiziju Kragujevac novac je dobijao na konkursima u kojima su odlučivali i novinari NUNS-a.
Cela priča o slobodi medija svodi se na to ko će da odlučuje o raspodeli milionskih svota. Prve tri godine od uvodjenja projektnog sufinansiranja medija (2015. godine) pitala se isključivo Medijska koalicija: Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Asocijacije medija (AS medija).
SINOS je poimenice zabeležio i objavio kako su tada jedni drugima delili pare.
U nepriliku su doveli i tadašnjeg ministra Ivana Tasovca koji je morao javno da objašnjava da se on, u stvari, tu ništa ne pita i da o svemu odlučuju “relevantna udruženja”. Vlast je, onda, u igru počela da uvodi svoje favorite, ostavljajući Medijskoj koaliciji sve manje stolica u komisijama, da bi ove godine, praktično bili isključeni iz celog posla.
Težak položaj novinara i medijskih radnika nikada nije bila tema “relevantnih” udruženja. To pitanje nametnuo je SINOS u Radnoj grupi za izradu Medijske strategije. Na naše insistiranje u Zakon o javnom informisanju i medijima iz 2023. prvi put je uveden odeljak o radnim pravima zaposlenih. Veći deo naših zahteva, ipak, nije prihvaćen.
Ozbiljne medijske reforme, podsećam, neće moći da se sprovedu ako se ne ispune sledeći zahtevi SINOS:
1. Potpisivanje granskog kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike koji bi sa primenom proširenog dejstva, imao snagu zakona : Našu inicijativu opstruiše Koalcija za slobodu medija: „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost.
2. Osnivanje regionalnih i lokalnih javnih medijskih servisa. (Inicijativa o osnivanju regionalnih javnih servisa krenula je 2008. godine upravo iz Kragujevca. Tadašnja direktorka RTK Jovanka Marović govorila da je regionalni javni servis spas za lokalne medije. Danas, u svojstvu vlasnice portala Glasa Šumadije, veliki je protvnik regionalnih javnih servisa i – Sindikata novinara i medijskih radnika Srbije).
3. Temeljno reformisanje projektnog sufinansiranja ili – gašenje.To znači da vlasnici medija, urednici i novinari, zbog mogućeg sukoba interesa, ne mogu biti članovi konkursnih komisija. Članove komisija treba birati među javnim ličnostima, posebno edukovanim za ovaj posao.
4. Zakonom o javnom informisanju i medijima Srbije definisati pojam novinara i medijskog radnika i dati im status službenog lica kako bi bili zaštićeni od verbalnih, medijskih i fizičkih napada;
5. Formirati platformu na kojoj će biti evidentirane sve donacije (domaće i strane) novinarskim i medijskim udrženjima i organizacijama i medijima. (Tako bi javnost imala kompletan uvid i u rad RES Publike, (i NUNS-a): Koliko su dobili stranih donacija, za koje projekte i šta je od plaćenog realizovano.)
6. Osnovati regularno telo za štampane medije i portale po istom modelu kao i REM.
Poverenica NUNS-a bi trebalo da zna da SINOS nikada nije ćutao. Uvek je štitio radna, socioekonomska i profesionalna prava novinara i medijskih radnika. Nije bio blizak vlastima. Nije se i neće se preporučivati nikome, ni “u trenutku političkih promena”. To ostavljamo kolegama koji su, u pojedinim periodima bili partneri odlazeće vlasti, saradjivali u obostranom interesu, imali državne sekretare, pomoćnike ministra, specijalne izaslanike, a onda – postali žestoko kritičari. Do sledeće prilike.
Dragana Čabarkapa, izvršna direktorka SINOS
