GLAS RAZUMA: Mangup na baterije

Postoji neki normalan razvojni put svakog čoveka i teško je da kada se preskoči, pa treba da se nadoknadi u životu i stalno „dahće” za vratom i stvara neku muku. Takođe, svako od nas ima neki svoj zacrtan put, što bi rekli, za svakoga od nas Bog je napravio neki plan, postoji neki razlog zašto se nešto dešava.

E, sad, postoji i ono drugo, postoji i ono što ti stalno ne da mira, ona druga strana koja pohranjuje ono najgore u tebi i tera te da ne budeš ono za šta si rođen, već da stalno težiš nečemu što ti ne pripada i da ti na tom putu saputnici budu nemoral, pohlepa, cinizam, primitivizam, ustvari, sve one najgore osobine koje čovek može da ima.

Ta glad da se bude neko što nisi, tera čoveka da posrće toliko jako da je i onom, koji na to ne obraća ni najmanje pažnje, jasno da nije jadno bilo bi smešno.

Rodiš se da budeš nešto sporedno, neko pomagalo sa strane, ali tebe to ne zadovoljava jer te provali Onaj da si pogodno tlo za njega, pa krene da te kuša, a ti se primaš, što bi rekli, k’o mlad majmun.

Krene On polako da vidi gde su ti granice, pa se kod nekih toliko iznenadi da shvati da granice i ne postoje. Tužno i jadno je to gledati, ali živimo u vremenu gde je Onaj našao dosta takvih, pa sad oni kroje našu sudbinu i toliko su srećni ne znajući da je ovaj naš život ovde samo jedna čestica, i da će sve ovo vrlo brzo doći na naplatu.

Od svih tih likova nekako najkomičniji je onaj koji je u našem gradu veoma prepoznatljiv baš po tome, i ni po čemu drugome, jer je jedini njegov kvalitet baš taj – da ruši granice Onog što ga kuša.

Rodiš se i kreneš kao pomoćnik glavnog računovođe, u „PP Stari hrast”, od 1993. do 1994. godine, veoma odgovoran posao i tu izdržiš godinu dana. A onda mora da se napravi pauza jedno četiri godine jer, prijatelju moj, ne znaš ti kroz šta je čovek prošao za tih godinu dana u PP „Stari hrast”, koliko je to odgovorno i naporno bilo.

Nakon pauze, odmoran, oporavljen hvata se u koštac sa novim izazovom, u preduzeću „MV Interkomˮ Kragujevac, u periodu od 1998. do 1999. godine radi kao menadžer prodaje. Pitanje je da li bi neko mogao da izdrži godinu dana na tako ozbiljnoj poziciji? Retko ko. Šta reći osim – svaka čast. Težak posao iziskuje i dobar period oporavka, pa tako tri godine je ovaj čovek sakupljao snagu da se uhvati u koštac sa novim izazovima i napokon ono pravo, da pokaže svima da „iver ne pada daleko od kladeˮ.

U periodu od 2002 – 2005. godine u Generalštabu Vojske Srbije i Crne Gore Beograd, komandir voda – upravnik logističke jedinice za snabdevanje i opremanje Generalštaba i Ministarstva odbrane. Kakva čast, kakvo prepoznavanje od strane naše vojske, kakav se potencijal krije u dotičnom i odmah golema funkcija: KOMANDIR VODA! Šta reći osim „bravo“ za našu vojsku. On je tako dobro komandovao tim vodom da je počela jagma za takvim stručnjakom, za takvim talentom, pola Srbije je htelo da ga zaposli, ali ne, on je lokal patriota, doduše rođen u LJubljani sa kosovskim poreklom, ali eto ti ga on ponovo u Kragujevac.

Međutim, nije ovaj „naš” projektovan za tako male domete, tako da već 2005. godine započinje rad u Agenciji za privatizaciju, Regionalna kancelarija Kragujevac, kao pomoćnik rukovodioca projekta. Šta ćeš lepše, znaš da nisi baš za rukovodioca projekta, ali za pomoćnika idealan. Godinu dana pomaže na projektu, izgibe, toliko dobro pomaže da takav dobar pomagač nije viđen, ne u Agenciji za privatizaciju, nego i šire, da odmah 2006. godine postaje DIREKTOR regionalnog centra Kragujevac.

Niko od rukovodilaca programa ne zna koliko zna ovaj pomoćnik rukovodioca i to nije promaklo genijalnim ljudima koji su nadležni za Agenciju za privatizaciju i odmah nagrada. Direktor. Jer, normalno, ko se bolje razume u privatizaciju nego komandir voda.

A onda meteorski uspon, pazite sad ovo, iz Agencije za privatizaciju, komandir voda pravo, šta mislite gde? Pa, naravno, u Narodnu banku Srbije, 2012. godine kao direktor odeljenja prinudne naplate u Kragujevcu, a od 2013. generalni direktor Sektora za prinudnu naplatu i savetnik guvernera za regionalni nadzor u filijalama u Kragujevcu, Nišu i Užicu i po ovlašćenju guvernera koordinira Sektorom za poslove sa gotovinom kao i trezorskim odeljenjima. Alo, prijatelju, vidi kako je čovek savršeno komandovao vodom kad ga prepoznaše takvi stručnjaci na tom nivou. Od komandira voda do desne ruke guvernera, mada se malo šuška da ima tu neke rodbinsko kosovarske veze.

I ONDA: TA NA NA NA – gradonačelnik četvrtog grada po veličini u Srbiji. Opa, bato. Blago nama kakAV kadar nas zadesi. Rekli bi neki zlonamerni ostavio mu kum u nasledstvo, ali su ti baš zlonamerni jer ne sagledavaju celokupnu karijeru komandira voda, pa donose zaključke na prečac.

Pošto je postao faca, mora malo da nabilduje neku gradsku, uličnu karijeru, pa onda ’ajde u spot SMAK-a da svira gitaru, da objasni ljudima kako je roker od rođenja, ali ne može ta maska dugo da traje. Brzo se vratio svojim korenima i doveo Karleušu za Novu godinu u Kragujevac, jer to voli, to je on. Pa, aj̕ onda malo da se kupi motor, pa kao da budeš frajer na motoru, pa aj̕ malo u lov jer si gledao da u lov idu ozbiljne face i tako to.

Trudiš se da budeš ono što nisi da bi opravdao te što su te stavili tu gde jesi, a i sam znaš da za to nisi.

I onda, naravno, jači je taj genetski potencijal koji nosiš, tj, ono za šta si rođen da budeš, od svega u šta se pretvaraš i što bi želeo da budeš, jer tvoj najveći talenat, je ono što pokazuješ svojom objavom na instagramu, gde batinaše, barabe, kriminalce, koji su polomili vilicu devojci, svesno nazivaš junacima. Nazivaš ih junacima jer moraš da bi opstao na toj poziciji koju ne zaslužuješ, jer i sam znaš da bez politike i poltronstva koje pokazuješ prema svojim pretpostavljenim u politici si dosegao ono za šta si rođen, KOMANDIR VODA.

E, sad, Komandiru voda, kad si već toliki frajer, mangup kako sebe želiš da pokažeš u javnosti, nemoj da cviliš kada ti Kragujevčani dođu pod prozor i pokažu nezadovoljstvo tobom, komnadirom voda. Nemoj da pišeš saopštenja, ti i ovi tvoji, isti kao ti, u vašoj partiji, jer toliko laži i jadnosti u saopštenju mogli ste da napišete samo ti i tebi slični, jer niko nije nosio fantomke, fantomke su obeležje vaše partije, vaših “junaka” kao što si i ti.

Sumnjiva lica koje pominjete su Kragujevčani, a shvatam da su oni za vas sumnjivi jer nisu deo vas, sumnjivi su jer ne možete da verujete da postoje ljudi koji pošteno žive i koji poštuju zakone, a ne kao vi koji prodajete obraz za novce koje izvlačite na nelegalne načine putem sumnjivih tendera ili leks specialisa koje smišljate da prikrijete krađu. Tortura je kad građani, na miran način, iskažu nezadovoljstvo a herojstvo je kad bejzbol palicom polomiš vilicu devojci. Strašno.

Stidi se. Stidi se jer i ti imaš ćerku, a ne pokazuješ ni malo empatije prema nečijoj ćerci. Ne da ne pokazuješ empatiju nego veličaš kriminalce koji su polomili vilicu devojci. Sramno. Da li bi ih veličao da je to tvoje dete? Razmisli, jer u tom odgovoru ćeš pokazati kakav si i da li si čovek.

Zato, „mangupu na baterije”, dolazi kraj, vrlo je vidljiv, a onda budi bar malo čovek pa preuzmi odgovornost, i nemoj kao sada da kukumavčiš. Nemoj da se kriješ iza sramotnih saopštenja, što bi rekli, budi muško, a ne, kao što reče Rade Šerbedžija u filmu „Variola vera”… tik-tak, tik-tak…