Kada je prošle godine u aprilu prodata Grupa „Zastava vozila”, posle punih sedam godina stečajnog postupka, novi vlasnici postali su dva kragujevačka preduzeća „Termogama” sa 87,6 posto i „Roling ko” sa 12,3 posto. Vlasnik „Termogame” je Milan Ćirović, koji je pre toga nekoliko godina bio direktor preduzeća „Energetika”. Grupa je prodata kao pravno lice, što znači da su novi vlasnici postali posednici kapitala, a ne objekata.
Tako je krovna firma bivšeg giganta „Zastave”, koja se bavila holding poslovima, odnosno upravljanjem i u svom sastavu imala tako velike fabrike kao „Zastava vozila”, „Zastava kamioni”, „Zastava rezervni delovi”… okončala svoje postojanje. Novi vlasnici platili su na javnom nadmetanju preduzeće po početnoj ceni od 68,9 miliona dinara, ili oko 580.000 evra, što je bilo 50 posto od procenjene vrednosti.
Tako je na ovu priču mogla da se stavi tačka, ali je ostala velika imovina ovog holdinga koja nije ušla u spisak kapitala koji se prodavao, jer je pod sudskim sporovima.
Sud na potezu
Prema informaciji koju smo dobili od kragujevačkog Privrednog suda, nad imovinom koja nije do kraja pravno razrešena poveden je novi stečajni postupak i kada se sva ta silna suđenja i parničenja završe, rasporediće se na stare poverioce preduzeća. Posebnu pažnju na spisku sporne imovine zauzima dug „Energetike” prema holdingu od 259,3 miliona dinara.
U pismu Privrednog suda našoj redakciji podvlači se da je taj iznos duga u skladu sa zapisnikom o usaglašavanju međusobnih obaveza i potraživanja sa stanjem na dan 30. jun 2022. godine. Očigledno da ono što je usaglašeno nije sprovedeno, pa se sada vodi parnični postupak u Privrednom sudu po tužbi Grupe „Zastava vozila”.
Ako bi došlo do presude u korist holdinga i naplate bila bi to suma četiri puta veća od one po kojoj je prodat kapital preduzeća. U izveštaju Privrednog suda, sem da je parnični postupak u toku, nema dodatnih informacija, pa se ne zna u kom periodu je taj dug nastao niti koliko iznosi osnovni dug, a koliko kamata i ostali detalji.
Potencijalno velika imovina pripada ovom holdingu i na osnovu potraživanja 100 posto udela u privrednom društvu „Ramiz Sadiku” iz Peći, ali se ne navodi pred kojim sudom je pokrenut spor, niti kakav je trenutni status ove fabrike koja je bila veliki kooperant Fabrike automobila „Zastava” i za nju proizvodila sedišta i auspuhe.
Prema nekim podacima koje je objavila Agencija za privatizaciju Kosova, koje naša zamlja ne priznaje, vrednost fabrike procenjena je 1997. godine na 25 miliona evra, a 2004. godine pojavljuje se procena od 40 miliona evra, uz podatak da hale imaju površinu oko 3.600 metara, a zemljište četiri hektara.
Naodi se u izveštaju suda da je jedna parnica okončana i to ona u kojoj je ovaj holding pokrenuo protiv Fabrike automobila „Zastava”, koja je takođe u stečaju, i to zbog potraživanja za koje se ne navodi iznos. Prvostepena presuda doneta je u korist holdinga, ali su se zastupnici Fabrike automobila žalili Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu i čeka se i ta presuda.
Težak slučaj
Ovo, međutim, nije kraj sudskim postupcima koji se vode ili su okončani oko imovine holdinga, jer prema izveštaju stečajnig upravnika treba naplatiti potraživanja na osnovu ugovora o kreditu i ugovora o otkupu stanova. Parnični postupak koji je vođen o tome je okončan u korist holdinga, odnosno onog njegovog dela koji je sada u novom stečaju.
Kada se sve ove parnice okončaju, naplate potraživanja na osnovu presuda i raspodele onima kojima je preduzeće ostalo dužno, završiće se i ova maratonska priča. Oni koji su prognozirali da će stečajevi delova bivše „Zastave” dugo trajati jer su tu mnogi poslovni odnosi bili veoma isprepletani, a međusobna plaćanja odlagana, bili su u pravu.
Tako je stečajni postupak, onaj prvi koji je trajao sedam godina, pokazao mnoge specifičnosti unutar nekadašnjeg giganta. Ostalo je, naime, sporno u tom prethodnom stečaju da li je holding vlasnik 290 kvadrata poslovnog prostora na sedmom spratu Gradskog doma. I ta dilema treba sudski da se razreši, a problem je što se holding vodi kao „držalac”, a ne vlasnik te nepokretnosti.
Pripremajući prvu stečajnu prodaju preduzeća državna Agencija je donela odluku da ovu nekretninu stavi na spisak imovine firme, s tim da se potencijalnim kupcima jasno predoči da je ta imovina sporna i da može doći do suđenja.
Još je po nečemu ovaj prethodni stečaj kada je firma prodata privatnicima „probio led” kada se radi o načinu procenjivanja imovine, na osnovu koje se posle određuje početna cena. Tako je prvobitna procena kapitala firme koju je uradio ovlašćeni procenjivač bila za ovaj holding 72,8 miliona dinara.
Po ovoj proceni početna cena bila bi oko 36 miliona dinara, ali je ipak bila duplo veća jer je došlo do korekcije procene kapitala. Naime, promenjen je Zakon o planiranju i izgradnji jer je kupac neke društvene firme mogao da konvertuje pravo korišćenja u vlasništvo nad zemljom bez naknade. Ovaj potez nije prošao nezapaženo, pa su usledile kritike da se tajkunima koji kupuju društvenu imovinu dodatno stavlja novac u džep.
Zato su izmene zakona predvidele da se kod prodaje preduzeća uzme u obzir i vrednost zamljišta, pa je konačno nova procena kapitala holdinga povećana na 137,8 miliona dinara. Ova prodaja pokazala je da po postojećoj zakonskoj regulativi mogu da budu prodata i zaštićena kulturna dobra, ako država ne otkupi firmu koja je ponuđena na licitaciji, po istoj ceni koju su ponudili privatnici, jer ona ima pravo preče kupovine.
Tako su objekti koji čine kapital preduzeća, a ima ih pet ukupne površine oko 600 kvadrata, svi do jednog deo zaštićene Prostorne kulturno-istorijske celine „Vojno tehnički zavod”. Posebno se lepotom i istorijskim značajem izdvaja zgrada označena kao kao „Kuća upravitelja VTZ”, poznatija kao „Podrumče”, koja je postala privatno vlasništvo jer država nije iskoristila pravo preče kupovine.
Piše: Miloš Pantić
