NOVI TEŽAK INCIDENT U KRAGUJEVAČKOM GRAĐEVINARSTVU: Šta rade gradski kontrolori gradnje

Za pet godina drugo po redu rušenje zida na gradilištu u Kragujevcu, srećom i ovog puta bez ljudskih žrtava. U julu 2020. godine obrušio se zid stare „Tržnice” zbog nestručnog izvođenja radova i čitavog niza propusta u poštovanju procedure oko nabavljanja saglasnosti, dozvola, ukratko zbog grubog kršenja zakona.

Pet godina kasnije, 28. novembra, dok je zasedala Skupština grada, odbornici opozicije su prilazili mikrofonu i javili da se raspravlja o izgradnji grada, dok se ruši parking i pristupna ulica oko Centara izvrsnosti.

– Pokazalo se da nikakva pouka iz grubog ignorisanja zakona nije izvučena i da ponovo investitori i izvođači radova rade šta hoće i gde hoće, kako je napisao u pismu gradonačalniku Nikoli Dašiću narodni poslanik i odbornik SSP Dalibor Jekić, ujedno i predsednik IO te stranke.

Gradska vlast, kako stvari stoje, nema kontrolu nad zbivanjima u oblasti izgradnje objekata u gradu, već se povinuje volji investitora da grade što više i što brže, što se i ovog puta pokazalo.

Bez dozvole

Slučaj „Tržnica” pet godina od skandala nije doveo do pokretanja bilo čije odgovornosti, kako pojedinca tako i institucija. Niko nije smenjen niti je podneo ostavku iz reda odgovornih lica i funkcionera koji se bave izdavanjem dozvola za gradnju i svim fazama koje tome prethode. Nije bilo ni pravne odgovornosti jer tužilaštva i sudovi nisu reagovali na mnogobrojne prijave. Nadu da će isterati pravdu gaje još samo tri opoziciona odbornika u Anketnom odboru koji je formirala Skupština grada radi ispitivanja svih okolnosti.

Slučaj pada potpornog zida na gradilištu pored Centra izvrsnosti koji je podiglo preduzeća „RP invest 1980.”, gde je odgovorno lice biznismen sa severa Kosova Radoš Petrović, a vlasnik njegova supruga Jelena, još je teži ako se pogleda okolnost da se zbio 13 meseci nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja je takođe rađena bez građevinske dozvole. Teško je zamisliti da neko posle takve tragedije dozvoli da se negde zida i gradi bez dozvole, ali kao što vidimo, dogodilo se.

Opet, dve nedelje posle rušenja, nema smena ni podnošenja ostavki, već samo saopštenja koje šalje informativna služba u ime „gradske uprave”, sa opštim konstatacijama da se pozivaju nadležni da što pre utvrde sve činjenice i odgovornost za ovaj događaj. Jedina konkretna reakcija došla je od Osnovnog javnog tužilaštva koje je otvorilo predmet povodom ovog događaja i krivična prijava policije zbog gradnje bez dozvole protiv odgovornog lica R. P. u preduzeću „RP invest 1980” zbog izgradnje bez dozvole.

Kada se dogodila havarija na gradilištu gradonačelnik Nikola Dašić objavio je dan kasnije oštro saopštenje, gde je tražio da se utvrde što pre činjenice i odgovornost u vezi sa ovim događajem i da javnost bude blagovremeno potpuno obaveštena.

Saopštenja koja su sledila, a dolazila iz gradske uprave, bila su uvijena i bez ovog zahteva da se deluje brzo.

U jednom iz niza saopštenja grada na dan rušenja saznajemo da je nadležna gradska inspekcija 21. novembra naložila hitnu obustavu radova na izgradnji stambenog objekta na placu pored Centra izvrsnosti. Mera je doneta preventivno sa ciljem da se spreče moguća oštećenja, zaštiti imovina i bezbednost građana. Investitor je odmah obustavio radove, navodi se u saopštenju.

Do naknadnog obrušavanja došlo je usled obilnih padavina i nepovoljnih vremenskih uslova koji su značajno uticali na stabilnost terena i potpornih konstrukcija, piše u ovom saopštenju.

No, inspekcija na dan rušenja zida još ne pominje da se na gradilištu zida bez građevinske dozvole i da je na toj lokaciji u tom momentu već nikla stambeno poslovna zgrada skoro do šestog sprata.

Tu informaciju saznaćemo sledećeg dana, 29. novembra, iz novog gradskog saopštenja, u kome je navedeno da je investitor „RP invest 1980.” dobio rešenje „nadležnog organa” da obezbedi teren i sanira štetu nastalu usled obrušavanja potpornog zida, uz napomenu da se radovi već izvode kako bi se sprečilo dalje urušavanje zida i osigurala bezbednost objekata oko ovog prostora.

Navodi se i da je izazvano znatno oštećenje na susednim parcelama. Konačno, u saopštenju se kaže i da se gradnja na ovoj parceli obavlja bez građevinske dozvole, ali to ne kaže „nadležni organ”, već samo odgovorno lice investitora, Radoš Petrović, samo mu se ovde ime ne navodi.

Zakonski zastupnik kompanije „RP invest” naveo je da su svi radovi do trenutka zatvaranja gradilišta 21. novembra, zbog nepostojanja građevinske dozvole, izvođeni u skladu sa projektno tehničkom dokumentacijom i dozvolom za privremene radove, te da nakon zatvaranja nikakvi radovi nisu vršeni, stoji u saopštenju grada dan posle urušavanja.

Zapravo, prva je informaciju da se na placu u Kragujevcu, gde je bilo rušenje, gradi bez dozvole objavila „Nova Ekonomija”, nekoliko sati nakon rušenja, tako što je u državnim registrima pronašla taj podatak, ali i još nekoliko bitnih. Naime, Kompanije „RP invest” podnela je zahtev za izdavanje građevinske dozvole 17. novembra, 11 dana pre rušenja zida, a negativan odgovor dobila 27. novembra, samo dan pre havarije.
U rešenju o odbijanju se navodi, po „Novoj ekonomiji”, da gabariti podzemnih etaža nisu u skladu sa prikazanim gabaritima u lokacijskim uslovima i urbanističkim projektom. Takođe, upozorava se i da temeljna ploča i zidovi sa svim slojevima ne bi smeli da prelaze granice dve susedne parcele.

Nigde se ne kaže da je razlog odbijanja građevinske dozvole i postavljeni potporni zid prema Centrima izvrsnosti.

Odgovor inspekcije

Na osnovu odgovora Građevinskog inspektorata grada Kragujevca koje je postavila naša redakcija proizilazi da su oni postupili u svemu po zakonu. Kako je onda moglo da se dogodi da ne primete i ne spreče investitora da na građevinskoj lokaciji blizu centra grada podigne zgradu od šest spratova, pa da tek onda zabrane radove?

Oni navode da su nadzor obavili na osnovu uvida u CEOP – sistem za podnošenje elektronskih zahteva, gde su otkrili da investitor „RP invest 1980” ima građevinsku dozvolu za pripremne radove, i to od oktobra ove godine. Na osnovu ove dozvole ne mogu se graditi višpespratne zgrade već pripremati teren, čistiti od rastinja ili rušiti stari zaostali objekti, ograđivati gradilište. To znaju svi graditelji, te je zbog toga što je gradio, a ne pripremao teren, odgovorno lice Raško Petrović i dobio zabranu izvođenja radova 21. novembra ove godine.

Kao objašnjenje zašto ova divlja gradnja nije ranije uočena i sprečena inspektorat navodi da inspekcijski nadzor sprovode dva inspektora koji su mesno nadležni za postupanje na teritoriji celog grada Kragujevca (78 mesnih zajednica, ili 57 naseljenih mesta na 835 kvadratnih kilometara).

U odgovoru ističu da je, i pored povećanog obima posla, postupajući građevinski inspektor bez odlaganja preduzeo sve neophodne mere u cilju blagovremenog postupanja, u zakonskim rokovima. Ovde se samo nameće pitanja koliko bi još spratova investitor sazidao da postupanje inspekcije nije bilo blagovremeno i u zakonskim rokovima. Inspektorat navodi da je reagovao odmah po dobijanju informacije šta se tamo gradi. Trebalo je, dakle, da ih neko ranije obavesti.

Dalje se u odgovoru na naše pitanje navodi da kada je zatvoreno gradilište, nije bilo naznaka da postoji oštećenje koje će dovesti do urušavanja potpornog zida i odrona zemlje, koje se desilo nedelju dana od zatvaranja gradilišta.

Utvrđivanje eventualne odgovornosti građevinskog inspektora je u nadležnosti drugih službi, glasi odgovor na naše pitanje da li je neko u okviru gradske uprave pokrenuo pitanje odgovornosti zbog ovolikog kašnjenja inspekcije.

Na kraju, odgovorili su nam i na vrlo zanimljivo pitanje koje se pojavilo u jednom od medija, a to je zašto je inspekcija dala investitoru rok od godinu dana da pribavi građevinsku dozvolu za izvedene radove. To je dalje vodilo ka pitanju da li on za to vreme mora da stane sa radovima ili može da ih nastavi i dalje „juri” dozvolu.

Građevinski inspektorat kaže da nije tačno da je ostavljeno godinu dana za pribavljanje dozvole, već je taj rok dat za dobijanje dozvole za radove na otklanjanju oštećenja koja su nastala na gradilištu i susednim parcelama rušenjem zida. Za ove radove investitor mora da pribavi posebne projekte overene od ovlašćenih stručnih lica, a godinu dana ima na raspolaganju da za te radove dobije građevinsku dozvolu.

Pored ostalih čudnih okoilnosti koje su se kod gradnje ove firme stekle, na ogradi nije istaknuta tabla koja je obavezna po zakonu i mora da je ima svako gradilište. Tako nema imena nadzornog organa, kojeg bira investitor, ali iz redova onih stručnjaka koji imaju licencu. Oni bi, kako smo saznali od ljudi iz ove branše, trebalo da budu neka vrsta nezavisnog kontrolora da li se sve radi po projektu. Ali to mogu da urade tek kad stigne građevinska dozvola – koje u ovom slučaju nema.

Kao što vidimo, čitava šuma zakona, odluka, nadležnosti, ovlašćenja, a investitor sa severa Kosova, kako ga u novinskim naslovima nazivaju, Raško Petrović, izgradio je celu zgradu do samog krova, za koju su nadležni saznali otprilike sa pola godine zakašnjenja. Petrović je suvlasnik još dva preduzeća koja su radila na Kosovu i za privatne investitore i za državu, a u Kragujevcu je izgradio oko 100.000 kvadrata zgrada.

Gradonačelnik Nikola Dašić je u svom obraćanju naredio da se sredi ovaj haos, misleći na stanje u gradskom građevinrstvu, samo se ne zna kome je uputio ove, reklo bi se, ljutite reči. Jer on je po funkciji nosilac, najodgovorniji čovek u gradu i trebalo bi da ima najveći politički uticaj. Na to ga podsećaju opozicioni lideri u svojim saopštenjima.

Dalibor Jekić navodi u saopštenju da su Dašić i njegovi stranački saradnici dozvolili da nam Kragujevac ruše ljudi koji nemaju osećaj za njega jer su poslati iz SNS-a da zidaju gde stignu. On kaže da se gradonačelnik i njegovi saradnici „sa tim ljudima druže, a sada treba da im poverujemo da smeju da im se suprotstave“.

Njegov stranački kolega i potpredsednik IO SSP Obrad Turković pita ko je omogućio da se gradski prostori pretvore u zone nekontrolisanog betoniranja i ko je dozvolio da bezbednost građana bude podređena interesima investiranja. I Gradski odbor Narodnog pokreta Srbije Kragujevac oglasio se rečima da u uređenim demokratskim društvima postoji kategorija političke i moralne odgovornosti, ali ne i kod nas. „Srbija je odavno društvo potlačenih i ucenjenih ljudi kojima vlada malobrojna kvazi elita, a preko nesreće u Novom Sadu ili ovog današnjeg događaja (rušenja zida u Kragujevcu) se prelazi nadmeno i nonšalantno, navodi ova stranka.

Piše: Miloš Pantić