Srbija 2035. godine.
U prethodnih osam godina iz zemlje se iselilo oko dva miliona građana u potrazi za boljim životom, ali njihovo odsustvo se ne oseća – zamenili su ih roboti. Prisutni su svuda, vredno rade u proizvodnim halama, u sektoru usluga, po kućama, a dobili su i institucionalne forme: postali su parlamentarna stranka i u Narodnoj skupštini su u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom stankom, dok su u Vojsci Srbije uspešno popunili manjak oficirskog i vojničkog kadra.
Otkad su ukinuti svi državni univerziteti, zemlja se oslobodila studentskog i profesorskog šljama, u toku je gašenje srednjih škola i ostaće samo osnovne i dualne, a sve poluge znanja i obrazovanja utemeljene su u veštačkoj inteligenciji.
U svim većim gradovima rešene su saobraćajne gužve pošto se posle letećih taksi vozila u javni prevoz uvode leteći autobusi.
Kako ističe drugi mandat Vlade Srbije i bliže se novi izbori, naprednjaci uz veliku pomoć robota i veštačke inteligencije privode kraju kampanju da se Aleksandar Vučić ponovo kandiduje za predsednika Srbije. Kad je tako mogao Vladimir Vladimirovič Putin, zašto ne može i on.
Možda je ovaj futuristički pogled malo preuranjen jer upravo Aleksandar Vučić za početak marta najavljuje da će da obznani svoj novi projekat „Srbija 2035ˮ, ali pošto znamo da njegova „mašta stvara svaštaˮ, možda smo i dobro pročitali njegove namere za još jedno opijanje širokih narodnih masa.
Kako je lepo zvučalo
Da sada malo uozbiljimo ovu priču.
Politički manir Aleksandra Vučića je da svake dve-tri godine pokušava da opčinjava javnost svojim vizijama koje naziva planovima ili projektima. Na ogoljeni populistički način on u ličnom zanosu, mahom pred okupljenom masom svojih pristalica, saopštava kako će Srbija grabiti ka „svetloj budućnostiˮ, navodeći spisak velikih državnih investicija u sve što narodu može da bude primamljivo.
Sećamo se kako je crtao put uspona zemlje od 2017. do 2022 godine, pa je pre isteka ovog roka došla „Srbija 2025ˮ i istovremeno „Čista Srbijaˮ, takođe projektovana do isteka 2025. godine. I opet je ovaj plan „poklopioˮ novim koji je bombasto nazvao „Skok u budućnost – Srbija EKSPO 2027ˮ, a dok još „skačemoˮ (bolje reći – skakućemo) ka toj godini, Vučić najavljuje svoju novu zagledanost u budućnost kroz plan „Srbija 2035ˮ, kome će verovatno pridodati još neke zapaljive epitete.
Nema nam predsednika odavno u Kragujevcu, mada je prošle godine pričao da će banuti, ali pamtimo šta je u svojim vizionarskim planovima obećavao Kragujevčanima. Još u prvim danima premijerskog mandata garantovao je da „koliko sutraˮ počinje „dogradnja i rekonstrukcijaˮ Kliničkog centra. Beše to pre desetak godina, a još ništa, ali o tome ćemo kasnije. Prvo o „skakanjuˮ u budućnost 2027.
Kada je u januaru 2024. Aleksandar Vučić predstavio plan „Skok u budućnost – Srbija 2027ˮ, kako je tada rekao – za neredne tri i po do četiri godine u raznorazne objekte biće uloženo 17,8 milijardi evra. Ne samo u građevine za Međunarodnu specijalizovanu izložbu EKSPO, već i svašta drugo diljem Srbije, a da će Kragujevac biti „počašćenˮ sa 1,2 milijarde evra.
Nedugo potom, na Dan grada Đurđevdan, u zgradi Stare skupštine, gradonačelnik Nikola Dašić objavio je gde će to i kako Kragujevac da „skačeˮ.
Kragujevac se nalazi u novom investicionom ciklusu koji je pokrenuo predsednik države Aleksandar Vučić, a podržala Vlada Srbije. Najvažniji projekti koji će se realizovati uz podršku Republike Srbije su izgradnja Severne obilaznice i brza saobraćajnica Kragujevac – Mrčajevci, izgradnja i rekonstrukcija Kliničkog centra, nova industrijska zona Cvetojevac, železnička pruga Cvetojevac – Sobovica, stadion „Čika Dačaˮ, zgrada Filološko-umetničkog fakulteta…
Dašića je dopunio tadašnji rektor Nenad Filipović.
Nove ideje rađaće se i u Centrima izvrnosti sa Nacionalnom bankom matičkih ćelija, koji će biti otvoreni do kraja 2024. godine. Gradiće se druga faza Državnog data centra, gde podatke čuvaju i svetske kompanije, a tik uz ove objekte gradi se inovacioni distrikt kao jedinstveni poslovno-komercijalni kompleks sa naučno-tehnoloških parkom.
Precrtavanje revidiranjem
Ova bajkovita obećanja data su u prvoj polovini 2024, a već pred kraj iste godine Vlada Srbije je ozbiljno negirala i sebe i idejnog tvorca „skoka u budućnostˮ Aleksandra Vučića. Naime, tada se na Vladinom sajtu pojavio dokument koji se zove „Revidirana fiskalna strategija za 2025, sa projekcijama za 2026. i 2027. godinuˮ. Na kraju ovog akta dat je „pregled investicionih projekata u republičkom budžetuˮ, čija je vrednost iznad 20 miliona evra.
Tačnije, dat je spisak 56 projekata koji treba da se realizuju državnim parama i tu su ostala samo tri sa kojima Kragujevac „skače u budućnostˮ. To su Severna obilaznica, Data centar i Inovacioni distrikt. Nema ni Kliničkog centra, ni novog puta do Mrčajevaca, ni industrijske zone Cvetojevac, ni „Čika Dačeˮ, ni FILUM-a.
Ministarstvo finansija objavilo je zatim i novu „revidiranu fiskalnu strategiju za 2026, sa projekcijom za 2027. i 2028. godinuˮ. Međutim, u njoj nije ništa „revidiranoˮ u odnosu na prethodnu, napravljene su samo beznačajne promene procenjene vrednosti izgradnje Severne obilaznice. Bukvalno su prepisane cifre koje su objavljene godinu dana ranije. A šta te cifre govore?
Prema zvaničnim podacima, ukupno procenjeni trošak za izgradnju Severne obilaznice, Data centra i Inovacionog distrikta, odnosno investicija koje su ostale u državnom planu za ulaganja u Kragujevcu, prema grubom računu je oko 550 miliona evra. Međutim, pošto je za obilaznicu i Data centar pre 2024. godine, odnosno pre usvajanja projekta „Srbija 2027ˮ, već bilo potrošeno oko 180 miliona evra, Vlada poručuje da će do kraja „skoka u budućnostˮ u Kragujevac biti investirano 370 miliona. To je procena, a šta će stvarno biti – možda će se čuti za dve godine.
Dakle, već sada može da se zaključi da je laganje bilo golemo. Gde su 1,2 milijarde evra iz obećanja Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i njihovih posilnih u lokalnoj kraguejvačkoj vlasti?
Zamućena „Čista Srbijaˮ
Međutim, ovo nije jedina novija prevara Kragujevčana. Država ih je istovremeno „ispalilaˮ kada je, opet po zvučnoj najavi predsednika Aleksandra Vučića, donet projekat „Čista Srbijaˮ. Prvobitno je on trebalo da se realizuje od 2021. do 2025. godine, ali danas je teško utvrditi da li je okončan ili još traje. Da podsetimo, a i samo ime kaže, namera je bila da se Srbija ekološki uljudi, aranžman je napravljen sa izvesnim Kinezima po ceni preko tri milijarde evra.
Kragujevcu je tada obećano 300 miliona evra, znači skoro deset posto od ukupne vrednosti projekta, a šta je tim parama bilo planirano da se uradi – i danas može da se pročita na zvaničnim sajtovima i Vlade Srbije i grada Kragujevca.
„U okviru nacionalnog programa Čista Srbija u Kragujevcu će biti realizovana tri značajna ekološka projekta – izgradnja kanalizacione mreže u dužini od 360 kilometara, zatim tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i nova deponijaˮ, objavljeno je 2. decembra 2021. godine.
Zatim se navodi da je država opredelila 190 miliona evra za zamenu dotrajale i izgradnju nove kanalizacije u delovima grada gde je još nema. „Ovim projektom pokrićemo svaku kuću, svako domaćinstvo u gradu i prigradu, a na taj način ćemo na kvalitetan način, u skladu sa civilizacijskim standardima, očistiti sve vodotokove i ostaviti ih našoj deci u mnogo boljem stanju nego što smo ih mi zatekliˮ, objašnjavao je tadašnji zamenik gradonačelnika Ivica Momčilović.
Obećano je da će biti urađena i tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u Batočini, Stragarima i glavno u Kragujevcu, tačnije u Cvetojevcu, pored postojećeg, koje je odavno preživelo svoj vek.
Treći projekat za Kragujevac iz „Čiste Srbijeˮ bila je izgradnja regionalne deponije na lokaciji Vitlište, uz saniranje sadašnjeg smetlišta u Jovanovcu. Čak je i veoma precizno određena vrednost ove investicije – 118 miliona evra.
Nedokučivo je gde su odlutali ovi milioni, ali posle isteka punih pet godina od proglašenja projekta „Čista Srbijaˮ vidimo da su to bile bajkovite priče, što bi narod rekao – obećanja ludom radovanja. Od svega što je najavljeno za Kragujevac postavljeno je samo oko 40 kilometara kanalizacije, a u programu je pisalo 360 kilometara. Od prečišćivanja otpadnih voda nema ništa, kao i od regionalne deponije i zatvaranja đubrišta u Jovanovcu. Te pozamašne investicije od zvaničnika niko više i ne opominje, ćute i lokalni i državni funkcioneri.
Verovatno su lakoverniji Kragujevčani i poverovali da će se u gradu naveliko „raditi i graditiˮ, posebno oni građani koji u Aleksandru Vučiću vide stvarnog vizionara i garanta da će se obistiniti sve što on „isprojektujeˮ u svojoj glavi, a vojska njegovih poslušnika to promoviše kao „skakanje u budućnostˮ. Među predsednikovim apologetama isticao se i kragujevački gradonačelnik Nikola Dašić, koji je vreme u kome danas živimo pre tri godine ovako video:
„Kragujevac će izgledati kao jedan moderan, zaista moderan evropski centar, grad koji ima budućnost, grad u kome je veliko zadovoljstvo živeti, odrastati i školovati se i, na kraju krajeva, pronaći svoju karijeru i provesti život u njemuˮ.
Ključne investicije na „listi čekanjaˮ
Nažalost, percepcija je bila pogrešna, ali važniji je bio politički marketing – u fazonu „obećanja ništa ne koštajuˮ. A dok ističu Vučićevi dugoročni planovi i projekti s minimalnim rezultatima, Kragujevac izgleda oronulo, zapušteno, pa poprilično i palanački. O tome na svoj način svedoči i demografska slika grada, jer je između dva popisa stanovništva 2011. i 2022. ostao bez nekoliko hiljada žitelja i sada je na nivou iz 1991. godine.
Sami Kragujevčani najbolje vide kakve su im ulice, javni prostori, higijena i slično što čini sliku grada, pa nije potrebno to opisivati. Međutim, osim tih elementarnih uslova, ovde su dugo već prisutna dva krupna problema. To je stanje Kliničkog centra i smetlište u Jovanovcu (ni po čemu se ne može nazvati deponijom) koje je nekada bilo na dalekoj periferiji, ali je sada maltene već „ušloˮ u grad.
Sadašnji centralni objekat Kliničkog centra (zvali smo ga hirurški blok) sagrađen je pre tačno 50 godina (1976), još kad je ovde bila gradska bolnica, odnosno Zdravstveni centar „Dr Mihailo Ilićˮ. Bilo je nekih sitnijih prepravki, ali i on je odavno postao zastareo i tesan, a neki objekti u kojima su smeštene klinike posle zvanične inspekcije proglašeni su nebezbednim za rad. Posebno jadno izgleda dvorište i okolina Kliničkog centra zbog načičkanih automobila za koje nema parking mesta. To liči na livadu pored seoske vašarske šatre gde vozila samo što ne jašu jedna preko drugih.
Punih dvadeset godina, od 2006, kada je kao državni projekat najavljena „dogradnja i rekonstrukcijaˮ sva četiri klinička centra u Srbiji, ovaj u Kragujevcu i dalje je na „listi čekanjaˮ. Niški centar sređen je još 2017, u Beogradu i Novom Sadu nešto je urađeno i još se radi, jedino ovde – ni makac.
Duga je hronologija obećanja za UKC Kragujevac, svojevremeno je najagilniji bio baš Aleksandar Vučić, a onda je praznorečje prepustio svojim potrčkalima. Poslednji se, u junu prošle godine, oglasio ministar zdravlja Zlatibor Lončar usklikom „kad kažemo da ćemo nešto raditi, mi to i radimoˮ. On je tada u Kragujevcu rekao: „Čekamo odobrenje Evropske investicione banke, onda dolazi raspisivanje tendera i do kraja ove ili početkom 2026. godine kreću radovi, a kad krenete sa radovima, to će se vrlo brzo završitiˮ. Rokovi ističu, radove niko ne pominje.
Lončar je ponovio da se pravi nova zgrada Kliničkog centra površine 25.000 kvadratnih metara i garaža sa 300 parking mesta, dok će sve ostalo biti rekonstruisano.
Pre toga je državni sekretar Mirsad Đerlek rekao „da se očekuje početak izgradnje i rekonstrukcije UKC Kragujevac na proleće 2025. godineˮ, a još pre toga o istoj temi govorila je tadašnja ministarka Danica Grujičić. Ona je saopštila da je u martu 2024. izdata građevinska dozvola za sve što treba da se radi. Sledeći korak je raspisivanje tendera za izvođenje radova, a nakon te procedure očekuje se početak radova u drugoj polovini 2024. godineˮ, reče dr Dana.
I tako godinama unazad, a skoro antologijska je izjava Aleksandra Vučića krajem februara 2022. da „rekonstrukcija i izgradnja novog Kliničkog centra u Kragujevcu počinje oko Vidovdanaˮ te godine.
Jovanovac – ekološka bomba
Predsednik je još jedno obećanje vezao za verski praznik. U oktobru 2020. Vučić je rekao: „Kragujevac i Niš su gradovi koji će dobiti regionalne deponije do 19. decembra 2021. godine (do Svetog Nikole – prim. aut.). To je strahovito skupo, koštaće nas 270-280 miliona evraˮ. Da li su te pare negde „zalutaleˮ ili ih nije ni bilo, ali su lepo zvučale, nije poznato. Poznato je jedino da ni Kragujevac ni Niš nisu dobili nove deponije.
U Kragujevcu se sav komunalni i kojekakvi drugi otpad odvozi na đubrište u Jovanovcu, koje ne ispunjava ni jedan jedini sanitarni ili ekološki standard. I tako je već skoro šezdeset godina. Od đubreta se napravilo brdo koje je u političkim projektima, posle rekultivacije, trebalo da postane „zelena oaza koja će biti deo buduće turističke ponude gradaˮ.
Umesto toga, postala je ekološaka bomba, jer prema okolnim naseljima emituje težak smrad i dim, a potencijalno može biti i prava bomba, pošto se raspadanjem organskih materija u utrobi smetlišta stvaraju veliki „džepoviˮ zapaljivog metana. Dovoljno je da do njega dospe i jedna varnica, pa da nastane eksplozija neslućenih razmera.
Kada je istekao Vučićev rok na Svetog Nikolu, došao je njegov novi projekat nazvan „Čista Srbijaˮ i u njemu opet regionalna deponija u Kragujevcu. Sada je rok pomeren na kraj 2025, ali opet – ćorak. Od svega je samo grad uradio plan detaljne regulacije za Vitlište, jednu oveću jarugu na tromeđi sela Korman, Maršić i Gornje Komarice. Na toj lokaciji, obećali su planeri naprednjaka, trebalo je da se sagradi regionalni centar sa postrojenjem za preradu 250 tona dnevno komunalnog otpada, sa deponijom, pogonom za preradu procedne vode, upravnom zgradom, spalionicom, postrojenjem koje će proizvoditi električnu energiju i toplu vodu, koja se može koristiti za grejanje objekata… Baš bajkovito, ali sve je samo bajka, đubre se i dalje odvozi u Jovanovac.
***
Sada, dakle, čekamo da čujemo kako Aleksandar Vučić zamišlja Srbiju 2035. odine. Već je najavio nove „ulogeˮ robota i veštačke inteligencije, ali pretpostavljamo da će to biti nove iluzije. A ko će Kragujevčanima napraviti novi Klinički centar, novu deponiju, zgradu FILUM-a, saobraćajnice, industrijske zone… Jedina nada je da do „zacrtaneˮ 2035. neće vladati naprednjaci, iako je, očigledno, to Vučićeva (ne)skrivena nada.
Piše: Miroslav Jovanović
