Novi pravilnici o planu nastave i učenja koji donose određene promene u organizaciji časova, slobodnim aktivnostima i načinu rada sa učenicima, očekuju đake od septembra u novoj školskoj godini, ali ne sve. Izmene će se odnositi na đake od prvog do šestog razreda.
Velike promene čekaju osnovce od prvog do šestog razreda u novoj školskoj godini, o čemu je portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Mirjana Gašić pričala za Nova.rs.
Prema njenim rečima, radi se i na pravilnicima za prvi i drugi razred gimnazije, ali se njihova primena može očekivati tek sledeće godine.
– Na pravilnicima su radili stručna društva i Nacionalni prosvetni savet, odnosno naše najbolje kolege, stoga mi nismo imali zašto da ulažemo prigovor. Trenutno se radi na trećem i pretpostavljam da će odmah zatim ići i četvrti razred, ističe ona.
Gašić kaže da je jedna od novina koja će možda najviše značiti đacima i učiteljima ta što će škole moći same da organizuju svoje časove.
– Škole imaju pravo da odrede dan kada će se izgubljeni časovi nadoknađivati, na primer, u slučaju ekskurzije, dana škole…Druga sloboda odnosi se na veći broj slobodnih nastavnih aktivnosti. Škola ima pravo da te aktivnosti izabere i ponudi svojim đacima. I pre je to postojalo, samo što je broj tih aktivnosti sad neznatno povećan. Učenici mogu da biraju jednu do dve aktivnosti, kako ne bi došlo do preopterećenosti, objašnjava ona.
Novina je i uvođenje većih sloboda i za nastavnike i učitelje, u smislu kombinovanja svih slobodnih aktivnosti i redovne nastave po rasporedu časova.
– To podrazumeva da se raspored sprovodi tako da se nastava organizuje u blok-časovima, što bi omogućilo deci da se opredele za slobodne nastavne aktivnosti. To znači da deca četiri časa matematike, na primer, ne moraju obraditi u četiri školska dana, već u tri, od kojih bi jedan čas bio blok. Do sada se dešavalo da pojedine školske uprave insistiraju da se ne uvodi blok nastava, međutim, sudeći po novim pravilnicima, od sledeće školske godine to će biti norma, kaže sagovornica Nova.rs portala.
Jako važna novina u budućem pravilniku je i to što će se raditi na međupredmetnom povezivanju gradiva za decu od prvog do četvrtog razreda.
– To znači da se predmeti ne uče svaki za sebe, već se povezuju njihovi sadržaji. To bi trebalo da omogući deci da na pravi način upiju znanje. Što se tiče predmetnog povezivanja, neki učitelji su se do sad nezvanično vodili time u svojoj praksi, ali sad će takav pristup biti obaveza učitelja. Problem sa ovim sistemom je što je namenjen samo mlađoj. Dakle, problem nastaje onda kada se, na primer, u četvrtom razredu pomene neka istorijska ličnost o kojoj dete treba da uči tek u šestom razredu. Kada se pravilnik opet bude menjao tako da obuhvati sve razrede, da bi ovaj sistem zaista mogao da funkcioniše, biće neophodno uskladiti gradivo i staviti tematski povezane nastavne jedinice u isti razred, ističe naša sagovornica.
Ovo je, naglašava ona, ideja stručnih društava i Nacionalnog prosvetnog saveta, dok je Ministarstvo samo dalo odobrenje.
– Ministarstvo je samo na kraju dalo svoju reč, a zapravo su sve ovo uradila stručna društva i Nacionalni prosvetni savet. Stručna društva profesora srpskog jezika, fizike, matematike, svih predmeta, usaglasilo se oko ovakvih pravilnika i negde kada se takva situacija desi, mi onda smatramo da nemamo pravo da utičemo, da ulažemo prigovore, zato što pretpostavljamo da su u svim tim društvima naše najbolje kolege i negde je logično da se radi onako kako su one smatrale da bi trebalo. I onda Ministarstvo na kraju samo daje završnu reč odnosno samo usvaja.
U pravilnik koji će se primenjivati od septembra, ušla je jedna nova nedelja koja se u kalendaru upisuje kao nedelja sećanja na tragične događaje u školi u ‘Ribnikaru’ i u Duboni.
– Te nedelje akcenat ne bi trebalo da bude na novom gradivu, na ocenjivanju, već na svemu onom što čini zapravo stvarni život. Trebalo bi da se podsećamo tih naših mladih sugrađana koji su tragično i nesrećno izgubili živote, oni su zaslužili da se društvo okrene tome da pokušamo mlade u budućnosti da drugačije vaspitavamo. Naravno, škola je samo jedno zrno. Sve to polazi iz porodice i ogleda se u društvenoj stvarnosti, ali škola mora da povede. Uvek je škola vodila sve nove promene.
Na pitanje da li su ove izmene obavezne za sve škole, Gašićeva kaže da nisu, sem nedelje sećanja koja je uvedena u kalendar.
– Pitanje je kako će se sve ovo sprovesti na terenu. Ovo nije toliko epohalna promena, nisu korenite stvari, samo su mali pomaci, ali to sve zavisi od sprovođenja na terenu. Vi sada u pravilniku imate omogućenu situaciju da se slobodne nastavne aktivnosti izvode van škole. I direktor može omogućiti svojim kolegama koji prave rasporede, da ti rasporedi budu tako koncipirani da jedno odeljenje recimo trećeg razreda ostane u školi, ima tri četiri časa napolju, u prirodi, da se tu uključe i slobodne nastavne aktivnosti i drugi predmeti umetničke prirode, a da se nauštrb toga, s druge strane, u ove ostale dane stavi nešto bitniji sadržaj nastavnih jedinica. Znači, to je recimo da srpski bude dva puta, da bude dvočas.
Ali, dodaje ona, neki direktor neće prihvatitit te ideje, nego će „slepo slušati inspekcijske nadzore“ koji neće razumeti dobrobiti nekih promena ili neće smeti da ih prihvati.
– I onda vam sve džaba jer pravilnik ne naređuje već omogućava. Za sve ovo je potrebno mnogo dobre volje i mnogo spremnosti da se krene u nešto drugačije i hrabrosti da se prihvate eventualne osude nekih. Znači, nije obavezujuće, sve je prilično dato na slobodu školi. Nije centralizovano, da ide iz Ministarstva kao stroga direktiva ili iz Nacionalnog prosvetnog saveta da se mora uvesti to i to. Najpre škole same biraju koje će slobodne nastavne aktivnosti uvesti. Da li će se usmeriti ka nekim prirodnim naukama ili će ka umetničkim ili će možda ka digitalnom svetu ili će ka nekim fizičkim. I onda u zavisnosti od toga kako škola odabere, dalje škola raspolaže tim svojim izborima i onda učenike usmerava.
Do sada su uglavnom školska takmičenja organizovana vikendom. Međutim, sagovornica Nova.rs kaže da je upravo jedna od inicijativa ta da se takmičenja stave u radnu nedelju, te da bi i ona trebalo da „zaživi“ od septembra.
– Veliki broj takmičenja se organizuje vikendom, što je jedna otežavajuća okolnost za sve – za nastavnike koji vode i za one koji dežuraju i organizuju i za učenike. Čini mi se da oni koji ne idu na takmičenja i nemaju svest o tome koliko je to jedan veliki, težak i ozbiljan zadatak i koliko je potrebno odrediti neke svrsishodne nagrade, a ti učenici najčešće ne dobijaju neke posebne nagrade za to sem diploma, objašnjava ona.
Dodaje da nastavnici u pojedinim školama mogu da ostvare pravo na plaćanje dnevnice, dok se u pojedinim školama koje su slabijeg materijalnog stanja to ne može sprovesti.
– I onda tu prosto dolazi do nekih problema, do razlike među nama. Neko to plaća, neko ne. Evo, recimo, kolegama u Vojvodini je 21. subota radna, a 22. će se održavati okružno takmičenje iz srpskog jezika, što znači da će kolege bukvalno imati sedam radnih dana. Zato je ova inicijativa dobra, ističe ona.
