Održavanjem izbora za delegate Skupštine Advokatske komore Kragujevac (AKK), posle više inicijativa jednog broja advokata, napravljen je važan iskorak da se ova strukovna organizacija konačno vrati u okvire svog Statuta i otpočne rad sa regularno izabranim predstavnicima. Poslednji izbori za Skupštinu i organe Komore održani su još pre osam godina, a poslednje četiri, bez novih izbora, na „vlasti” su ostali funkcioneri kojima je mandat istekao.
Da je kragujevačka advokatura za promene u svojoj organizaciji potvrdila je vrlo visoka izlaznost na izborima za predstavnike u Skupštini u izbornoj jedinici Kragujevac – čak 90 procenata. Advokati su odlučivali među kandidatima iz tri grupacije i nekoliko „samostalaca”. Najviše glasova dobili su advokati koje je podržao Živorad Lekić, pa potom iz struje aktuelnog predsednika Zvonka Markovića, ali je pitanje pobednika i dalje otvoreno. Izvesno je da „Lekini” ne mogu samostalno da formiraju većinu u Skupštini AKK, koja ima ukupno 67 mesta, pa će verovatno biti potrebna podrška istomišljenika iz drugih izbornih jedinica.
Pravi odnos snaga u advokatskom parlamentu videće se tek na konstitutivnoj sednici Skupštine, odnosno na izbornoj, kada će delegati birati predsednika, zamenika, Upravni i Nadzorni odbor, disciplinski sud i disciplinskog tužioca.
Ovakav izborni sistem u AK Kragujevac, kako navodi sagovornik „Kragujevačkih” iz grupacije „Slobodni advokati”, stvara podele u advokaturi, mogućnost za razne kombinatorike, lobiranja i „preletanja”. Oni se zalažu za promenu tog sistema, jer je po njima bolji model beogradske komore, da svi advokati sa pravom glasa biraju i delegate Skupštine i sve funkcionere strukovne organizacije.
Lekini i Zvonkovi
Od 389 upisanih advokata sa pravom glasa u izbornoj jedinici 1 Kragujevac, na izbore za delegate Skupštine izašlo je 343. Birali su 39 delegata među 94 kandidata na listi od kojih se jedan u međuvremenu povukao.
Lista je bila jedinstvena, ali je glasačima bilo jasno ko pripada kojoj grupaciji predlagača. Predizborne aktivnosti su bile dinamične, lobiralo se, razgovaralo, telefoniralo, liste sa imenima koja treba zaokružiti dostavljane su na mejlove advokata…
Priča se da je advokat Živorad Lekić bio najagilniji u dobijanju podrške za kandidate iz svoje grupacije. I „Slobodni advokati” su se organizovali za podršku svojoj „listi”, ali su se u principu opredelili da advokati glasaju po svojoj savesti. Pojedini advokati sa liste „slobodnih” su uoči izbora „preleteli” u „Lekine”, uvereni da ta grupacija ima veće šanse za pobedu.
Tokom „kampanje”, advokat Luka Uljarević je kolege informisao o programu rada ako se bude kandidovao za predsednika Komore pred grupacijom „slobodnih” advokata.
Izbori za delegate su održani 15. maja od 11 do 17 časova u prostorijama Advokatske komore Kragujevac.
Advokati sa kojima smo razgovarali kažu da je bila demokratska atmosfera, a referendumski odziv, više od 90 odsto, zadivio je i najveće optimiste. Na terenu, ispred zgrade Komore u danu održavanja izbora, da izbori protiču bez problema potvrdio nam je i Zvonko Marković, aktuelni, a izvesno je i odlazeći predsednik Komore.
Ponovio je da se neće kandidovati ni za jednu funkciju u AKK kojom je rukovodio 21 godinu.
Kako nezvanično saznajemo, nije bilo podnetih prigovora na izborni proces. S druge strane, ima advokata koji komentarišu da su ovi izbori zaista bili za promene, ne bi baš prošli mirno i bez problema.
Najveći broj glasova dobila su 24 kandidata iz grupacije koju je podržao advokat Živorad Lekić, dok je prošlo 14 „Zvonkovih” kandidata. Četvoro kandidata, od 37. do 40. mesta imaju isti broj glasova – 124. Za njih će izbori biti ponovljeni, osim ukoliko jedan od njih odustane od kandidature, čime će glasanje u Kragujevcu biti okončano. Očekuje se da taj jedan nedostajući kandidat bude upisan u „Lekine”, tako da bi njegova grupacija izbore završila sa ukupno 25 delegata za Skupštinu komore, koji su birani na teritoriji izborne jedinice 1- Kragujevac.
U pogledu „pobednika” oprezan je advokat Živorad Lekić koji je za „Kragujevačke” ocenio da „ni jedna grupacija nema dominantnu većinu”. Glasovi koje je osvojila njegova „lista” nisu dovoljni za većinu u Skupštini komore koja pokriva još tri izborne jedinice i ima ukupno 67 delegatskih mesta. Za većinsku kontrolu u
Skupštini on računa na još devet delegata izabranih u Ćupriji i Paraćinu, među kojima nema „Zvonkovih”.
Lekić kaže da izbori za delegate u drugim izbornim jedinicama mogu da utiču na konačan rezultat u zavisnosti sa kim izabrani delegati budu ušli u koaliciju, ali iznosi ocenu da je „generalno najviše za koaliciju sa nama”.
Euforija sa zadrškom
U „taboru” slobodnih advokata prvi utisci odmah posle prebrojavanja glasova bili su da je to potpuni kraj Zvonkove ekipe i poraz opcije koja godinama drži vlast u Komori. Bili su uvereni da glasovi za „odlazeću opciju” osvojeni u drugim izbornim jedinicama ne mogu da ugroze „pobedu” u Kragujevcu. Naš sagovornik iz „Slobodnih” je ocenio da je sada advokat Živorad Lekić „suštinski gospodar situacije” koji će u narednom periodu „ispregovarati” većinu i Upravni odbor Komore.
– Odlazi najgora ekipa koja je vodila godinama kragujevačku komoru. Dolazi do promene vlasti i to je najznačajnije, rekao nam je odmah po saznanju rezultata glasanja „slobodni” advokat koji nije želeo da bude imenovan.
Iz „Slobodnih” kažu da su njihovi kandidati dobili veliki broj glasova, ali nisu uspeli da pređu cenzus. Dobijali su po 90-ak glasova najviše, a za pobedu je trebalo više od 120 glasova.
Par dana kasnije, kada su se slegli utisci, u „Slobodnima” zaključuju da ništa još nije gotovo, jer sistem izbora u Komori otvara prostor za razne kombinacije. Izborni sistem koji se primenjuje u AK Kragujevac deli advokaturu, daje šansu i za izborni inženjering koji može da ishoduje povratkom „stare” struje.
– Napravili su to da se sada formiraju neke glasačke liste, da se formiraju grupe unutar Komore, neki kažu klanovi, da jedni druge gledamo preko „nišana”. To je sistemski naravno napravljeno namerno, da se oslabi Komora, kaže naš drugi sagovornik iz „Slobodnih advokata”.
On objašnjava da zato ne mora da znači da će Živorad Lekić, čija je grupacija delegata osvojila većinu u Kragujevcu, i da bude predsednik Komore i da će on da formira UO. Takođe je, dodaje, moguće i da Zvonkovi opet imaju većinu, jer je njegova grupacija osvojila „lep” broj glasova u Kragujevcu, a uz to ima i izabrane delegate u izbornim jedinicama Aranđelovac – Topola i Jagodina – Svilajnac. Naš sagovornik kaže da je u izbornoj jedinici Ćuprija – Paraćin izabrano devet „nezavisnih” advokata na koje „niko ne može da vrši pritisak”, da „niko ne može da ih kupi”, i smatra da je otvoreno koga će oni podržati.
Legitimitet i odgovornost
– Posle višegodišnje institucionalne krize, u kojoj izbori nisu bili raspisani čak četiri godine nakon isteka mandata prethodnog rukovodstva, činjenica da su izbori održani u demokratskoj i dostojanstvenoj atmosferi predstavlja važan korak ka obnovi legitimiteta Komore. Posebno je značajno što je glasalo oko 90 odsto upisanih advokata. Takva izlaznost novom sazivu Skupštine daje snažan demokratski kapacitet, ali i nameće veliku odgovornost, kaže za „Kragujevačke” advokat Radivoje Kastratovića iz Kragujevca koji je bio pokretač više inicijativa za raspisivanje izbora u Komori.
On smatra da ovim izborima, međutim, proces nije okončan, jer u narednim koracima treba da bude izabrano novo rukovodstvo Komore, odnosno organi koji će u punom kapacitetu preuzeti odgovornost za njen rad.
– Ono što već sada možemo i moramo da očekujemo jeste da novi organi postupaju isključivo u skladu sa zakonom, Statutom, pravilima profesije i interesima advokature kao samostalnog i nezavisnog poziva. U tom smislu, smatram da je veoma važno da novoizabrani disciplinski tužilac pokrene postupak protiv lica koja su odgovorna zbog neraspisivanja izbora u zakonom i Statutom predviđenim rokovima. Neraspisivanje izbora četiri godine nije tehnička nepravilnost, niti bezazlen administrativni propust. To je teško narušavanje načela zakonitosti, izbornosti, odgovornosti i legitimiteta unutar advokatske organizacije. Zbog toga takvo postupanje mora biti rasvetljeno do kraja. Ne iz osvete, ne radi ličnog obračuna i ne radi produbljivanja podela, već upravo suprotno, radi obnove poverenja, zaštite institucije i jasnog utvrđivanja granice preko koje niko u advokaturi više ne sme da pređe, smatra Kastratović.
Prema njegovim rečima, Advokatska komora ne sme nikada više biti dovedena u stanje talačke krize, u kojoj jedan krug ljudi faktički zadržava upravljanje Komorom i nakon isteka mandata, suprotno osnovnim načelima zakonitosti, izbornosti i profesionalne odgovornosti
Piše: Gordana Mirović
