Nezaposleni roditelji dece sa invaliditetom po prvi put dobijaće novčanu nadoknadu u visini minimalne zarade (65.000 dinara) i biće im uplaćen radni staž, a imaće pravo i na penziju.
Ostali roditelji koji imaju decu sa različitim oblikom invaliditeta neće moći da ostvare to pravo, zbog čega i dalje negoduju. Najglasniji su bili oni koji rade skraćeno radno vreme, jer država ne pristaje da im plaća deo do pune plate.
Još nije poznato koliko roditelja će primati „platu” za negu deteta, ali se ranije spominjalo da ih ima oko 1.800, što je po oceni brojnih udruženja malo u odnosu na ukupan broj osoba sa invaliditetom u zemlji. Oni smatraju da je dobro što se krenulo sa mrtve tačke, ali će sada intenzivirati borbu za veći opseg socijalnih davanja i unapređenja socijalnih usluga. Zna se samo da će sve ići preko centara za socijalni rad, zbog baze podataka o korisnicima uvećane tuđe pomoći i nege.
– Moram da kažem da je ovo veliki iskorak da se makar donese taj nacrt zakona, s obzirom da se preko trinaest godina o tome ćutalo, iako su postojale inicijative roditelja. Nije uzet veći obuhvat roditelja i sigurno je da će ukoliko se kao takav usvoji biti i onih koji su nezadovoljni, kaže Danijela Nešović, majka odraslog sina sa autizmom i predsednica Upravnog odbora Udruženja za pomoć osobama sa autizmom Kragujevac.
Jedno pravo ne potire drugo
Predlog neto zarade i doprinosa na osnovicu od 65.000 dinara do navršenih 65 godina života roditelja, kada stiče uslov za starosnu penziju je za diskusiju, kaže naša sagovornica. Šta je sa onim roditeljima kojima je ostalo samo godinu dve do penzije.
– Mislim da je to nepravedno. Kada roditelj dođe već u neko starosno doba njemu primanja treba da budu veća, jer su i potrebe veće, a penzija je oko 30.000 dinara. Dakle, imaće manje nego što mu je sada država dodelila. To nije dobro uređeno i na to smo ukazivali u ministarstvu, kaže Danijela.
Diskutovalo se i o slučajevima gde su roditelji angažovani na pola radnog vremena, koji više neće moći da rade ukoliko budu primali nadoknadu kao roditelj negovatelj. Moraće da daju otkaz na poslu.
– Zaposleni roditelji su se prvi pobunili zašto i oni ne dobijaju ovu nadoknadu, smatrajući da su diskriminisani, ali ima mnogo onih koji su nezadovoljni ovakvim stanjem, kaže Danijela. Dobro je, kaže ona, što će konačno doneti zakon, a posle će se truditi da sve manjkavosti koje postoje isprave i nadograđuju.
Ne zna se kako će država napraviti konačan spisak sa imenima ljudi koji će imati pravo na nadoknadu, ali po svemu sudeći ko ima uvećanu tuđu pomoć i negu i nazaposlen je može da računa na državnu pomoć, odnosno platu za roditelja negovatelja.
Dobro je što se neće potirati prava i nadoknade koje već primaju, zbog nadoknade roditelj negovatelj – neće biti ukinuta tuđa nega i pomoć.
Našu sagovornicu brine što uvećana tuđa nega i pomoć od oko 42.000 dinara, ne prati rast životnog standarda. Troškovi života su sada dosta porasli, pa roditelji koji samo od toga žive ne mogu da sastave kraj s krajem.
– Veliko zlo bi bilo da se ukinu postojeće usluge socijalne zaštite sa dobijanjem statusa roditelj negovatelj. To su radile zemlje u okruženju, po saznanjima koja ja imam, to je bilo nakaradno. Zar da se ukine sada pravo na dnevni boravak ili ma šta drugo, to bi stvarno bio apsurd, s obzirom da nam je podrška zajednice veoma važna, kaže Danijela Nešović.
Zamke koje treba izbeći
Danijela smatra da bi bilo dobro da se osobama sa mentalnim poteškoćama dozvoli usluga porodičnog saradnika.
– Ranije smo projektno radili asistent u porodici i to su fantastične usluge koje mnogo pomažu porodicama da lakše funkcionišu. Dogovara se šta taj saradnik može da uradi sa detetom dok je porodica odsutna, pojašnjava Danijela.
Šta će od primedbi biti usvojeno nakon završene javne rasprave još je nepoznanica. Za sada akcenat je stavljen da se roditeljima omogući da mogu da rade i sklope još neki ugovor i pored toga što dobijaju nadoknadu zbog boljeg standarda porodice.
– Ja sam angažovana u Udruženju i sprovodim neki projekat kao koordinator, koji ima pravo da sebi isplati nadoknadu za to što radi. Nemam uplaćen radni staž, samo nadoknadu po ugovoru dok traje projekat. Ako bih dobila ovaj status i nadoknadu kako se do sada pričalo, ja ne bih moglda da imam neko dodatno angažovanje. I šta se dešava, ako se neko drugi ne pojavi da vodi to udruženje, ono će da se ugasi. Nekako bi i to valjalo da se reši, jer bi bilo štetno bar za udruženja koja dobro rade. I to mora da se reši ovim zakonom, smatra Danijela.
Roditelje brine i to što će posle odlaska u penziju kao roditelj negovatelj biti socijalna kategorija, što, po njima, nije u redu, jer neće moći ni nešto osnovno sebi da priušte. Ne zna se ni da li će i za njih važiti zakonski minimum od 15 godina staža za odlazak u mirovinu ili će postojati neki drugi kriterijumi.
Ima mnogo stvari koje su ostale još nedorečene, kaže Danijela, ali polako se kreće od mrtve tačke.
Svako uruženje osoba sa invaliditetom je davalo svoje predloge šta bi trebalo staviti u zakonske okvire, ali Danijela nije učestvovala na završnim raspravama zbog spleta porodičnih okolnosti.
Bilo je dosta zamerki od strane roditelja dece sa retkim bolestima u smislu da su oni više zagovarali to da imaju veću podršku i da budu razvijenije usluge socijalne zaštite, nego da li će dobiti status roditelja negovatelja.
– Takve izjave su pomalo opasne, jer su kontradiktorne u odnosu na ono što mi zagovaramo, kaže Danijela.
Opasno je, takođe, ukoliko roditelj da otkaz na poslu i počne da prima nadoknadu kao roditelj negovatelj, a invaliditet detetu se smanji u nekoj životnoj dobi, onda bi u tom sluučaju izgubili pravo i na nadoknadu, i ne bi mogli da se vrate na posao. To je zamka u koju racionalni ne žele da upadnu.
PRIMEDBE I SUGESTIJE SAVEZA „AUTIZAM SRBIJA”
Za unapređenje zakonskih rešenja
Povodom Nacrta zakona o roditeljima negovateljima, Savez „Autizam Srbija”dostavio je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja primedbe i sugestije, sa ciljem unapređenja predloženih zakonskih rešenja, obezbeđivanja njihove primenljivosti u praksi. NJihov predstavnik Branislav Matić, član radne grupe za izradu pomenutog zakona u zaključku kaže da predložene primedbe imaju za cilj prilagođavanje zakonskih rešenja stvarnim životnim situacijama i obezbeđivanje pravičnog i održivog sistema podrške roditeljima negovateljima.
Oni smatraju da je nedovoljno uređena situacija kada postoji više lica kojima je potrebna nega. U tom slučaju neophodno je uvećanje novčane naknade u srazmeri sa brojem lica kojima je nega potrebna (npr. za 50 posto po svakom dodatnom licu).
Takođe, ukazuju na nedostatak regulisanja prava na bolovanje i zamene negovatelja. Nacrt zakona ne uređuje situaciju kada roditelj negovatelj privremeno nije u mogućnosti da pruža negu usled bolesti. Zato je neophodno urediti pravo roditelja negovatelja na privremenu sprečenost za rad (bolovanje), uz pravo na naknadu tokom privremene i mogućnost da u tom periodu status roditelja negovatelja privremeno stekne drugo lice (član porodice ili neko drugi ko ispunjava uslove).
Kao treći problem vide restriktivnu zabranu radnog angažovanja. Odredba kojom se propisuje da roditelj negovatelj „nije zaposleno odnosno radno angažovano lice po bilo kom osnovu” predstavlja prekomerno restriktivno rešenje. To isključuje mogućnost rada sa nepunim radnim vremenom i obavljanje ograničene preduzetničke delatnosti. Celishodnije je omogućiti ograničeno radno angažovanje, a za preduzetnika uvesti smanjen obim delatnosti odnosno uvesti prihodovni cenzus kao uslov za ostvarivanje prava.
Četvrto – predlažu da naknadu roditelj negovatelj treba tretirati kao zaradu imajući u vidu da se na naknadu plaćaju porezi i doprinosi.
Peto – prestanak prava po osnovu navršenih 65 godina života. Smatraju da je neophodno da lica koja ostvare pravo na penziju, a čiji je iznos penzije niži od 65.000,00 dinara, zadržavaju pravo na novčanu naknadu u vidu doplate razlike do punog iznosa naknade za roditelja negovatelja. Ovakvo rešenje je neophodno radi obezbeđivanja socijalne sigurnosti i sprečavanja naglog pogoršanja materijalnog položaja roditelja koji nastavljaju da pružaju negu.
Šesto – Pravna priroda prava i nedopustivost ugovaranja. Članom 6 Nacrta zakona predviđeno je da se prava i obaveze roditelja negovatelja uređuju ugovorom između ministarstva i korisnika prava.
Poslednja primedba odnosi se na rok za odlučivanje i pravnu zaštitu od ćutanja uprave. Iako je u Nacrtu zakona propisan rok za odlučivanje od 15 dana, ovakvo rešenje ostavlja mogućnost da se postupak odugovlači. Po njima, neophodno je propisati rok za odlučivanje od 30 dana od dana podnošenja zahteva, kao i pravnu posledicu u slučaju ćutanja uprave, odnosno privremeno priznavanje prava do donošenja odluke.
Piše: Elizabeta Jovanović
