Koliko je studentski pokret početnim uzdrmavanjem vlasti, a sada već pravljenjem ozbiljne panike u njihovim redovima, naterao funkcionere vlasti da se razmile po Srbiji obilazeći svaki deo koji im može doneti neku korist na narednim izborima – to je fascinantno. Srbija se pretvorila u jedan vašar, takoreći cirkus, koji pod šatrama okuplja ono za šta nismo ni znali da postoji. Nešto što je tako bivstvovalo tu pored nas, a mi ga nismo primećivali.
Same te proslave pokazuju više stvari, od toga koliko se narod nalazi u preteškoj finansijskoj situaciji i šta je sve spreman da uradi za jedan lep obrok, do urušavanja onog poslednjeg praga duhovnosti organizujući i prisustvujući proslavama na kojima se deli gulaš, roštilj i pečenje usred petrovskog posta, sa uznemirujućim ćutanjem crkve na ove događaje.
Bombardovanje građana, ciljanom kampanjom za sejanje mržnje među narodom na režimskim televizijama je poprimilo apokaliptične razmere i postaje sve opasnije. Nažalost, nada da će se radikalski mentalitet funkcionera na vlasti promeniti i da će obećanja data u predizbornoj kampanji ispuniti je ugašena poodavno, takoreći na početku, ali što bi rekli „tražili ste, gledajte“.
Ugledajući se na one visoke, krenuše i ovi naši funkcionerčići da obilaze ono malo što je još ostalo da se obiđe. Tako i naš vrli gradonačelnik malo malo pa po nekim selima, kao Deda Mraz za novu godinu. Čas eto ga u Kamenici, čas u Trešnjevaku, čas u Opornici, Rogojevcu… ubi se čovek da pokuša da spasi nešto što se spasiti ne može, ali ovaj narod je glasao za njih nadajući se nečem boljem, pa evo gde smo. I svuda neka obećanja kako će ovo da se uradi, kako će ono da se završi jer, što jednom reče jedan čovek, „obećaj, ništa te ne košta“. A ta njegova obećanja su uvek imala dva epiloga, ili ništa ne bude od njih ili bude posle ogromnog prekoračenja rokova i odobrenog novca i naravno sa katastrofalnim kvalitetom radova. Nabrajati sve promašaje gradske vlasti oduzelo bi isuviše vremena, pa je zato bolje nabrojati dobre koje su uradili jer tu nastaje muk posle postavljenog pitanja.
Ali, ovo nešto novo što fascinira su skorašnje izjave da je Kragujevac jedan od najbolje infrastrukturno uređenih gradova. Je l’ moguće da je ovo izgovoreno? Počinjemo da sumnjamo da je naš vrli gradonačelnik izgleda vlasnik jednog od letećih automobila koje Onaj, čije se ime do skora nije izgovaralo, a sada se pravi sprdnja na njegov račun, malo malo pa pomene. Kako drugačije objasniti njegova obećanja po okolnim selima, te kilometar asfalta ovde, te 500 metara tamo, nego da je grad skockao samo tako, pa mu ostalo još malo da reši sela i biće onda sve tip top. Kako si uopšte došao do tih sela, a da nisi video ulice i puteve u kakvom su stanju? Ali, glas je glas, a po gradu glasova za njih više nema, presušilo, bato, pa onda ’vataj poštenog seljaka da ga malo preveslaš za taj glas jer ništa drugo do veslanja i ne znate.
Pa kad reče da je napokon sređen Trg Radomira Putnika i građani imaju gde da se okupljaju, samo ne dodade da mora i hitna da dežura jer su građani izloženi toplotnim udarima beskrupuloznom sečom drveća i neuspevanjem onih „dijamantskih“ javora što se posusiše. Mada je u pravu – ozbiljno ga je „sredio“ da nećemo moći da ga oporavimo godinama nakon odlaska sa vlasti ove prenesposobne vlasti.
A onda poče da se hvali kako rešava nadvožnjak u Ulici Jovana Ristića jer je propao, a zaboravi da kaže da je to trebalo odavno da se uradi jer, samo da se podsetimo, ova vlast je tu već 12 godina, tako da više fraze „ovi pre nas“ ne piju vodu. Samo nemoj, molim te, da ga sređuješ kao onaj u Sušici koji si počeo krajem septembra 2025. godine sa rokom od 120 dana, a evo posle 270 dana nadvožnjak je i dalje veliko gradilište.
Bolje je ovako – preklinjemo te nemoj da se vataš više ni za šta, iskuliraj, kao što si kulirao sve ove godine od kada si izabran za gradonačelnika, još koji mesec, maksimalno godinu dana, pa lepo sa svom tom tvojom nesposobnom svitom, kada budete smenjeni, prvo do tužilaštva, da se malo ispričate, pa onda dalje, a gde dalje to najbolje ti znaš.
