Od prvih ideja do poslednjeg kadra, Filmska radionica „FRKAˮ već jedanaest godina okuplja mlade koji žele da zavire iza filmskog platna. Ovde se ne uči samo kako se snima film, već kako se prepoznaje dobra priča, gradi emocija i razume timski rad. Među ovogodišnjim polaznicima su i Kragujevčanke koje su, svaka iz svog ugla, otkrile da je film mnogo više od onoga što publika vidi na ekranu.
Jedanaesta sezona Filmske radionice „FRKAˮ počela je u znaku novih generacija, ali sa istom misijom – da mladima približi sve ono što stoji iza nastanka jednog filma. Od scenarija, režije i produkcije, preko rada sa kamerom i zvuka, pa sve do montaže, polaznici prolaze kroz ceo proces stvaranja filma. Teorija je samo uvod u ono što sledi, jer je akcenat, kao i prethodnih godina, stavljen na praktičan rad, saradnju i zajedničko stvaralaštvo.
Podeliti emocije sa publikom
Osnivač radionice reditelj Gordan Matić ističe da se program menjao uporedo sa generacijama koje ga pohađaju, ali da je suština ostala ista – mladima pružiti znanje do kojeg je nekada bilo mnogo teže doći.
– Kada sam ja bio njihovih godina, morao sam da putujem u Beograd ili Novi Sad da bih naučio ono što me zanima. Danas želim da to znanje donesem u svoj grad, deci svojih komšija i svima koji žele da otkriju kako nastaju filmovi i serije. To je najveća motivacija zbog koje FRKA traje već jedanaest godina, kaže Matić.
Svakoj novoj generaciji predavači nastoje da približe osnove filmske umetnosti, ali i da polaznike ohrabre da razmišljaju kreativno. Radionica je tokom godina rasla zajedno sa svojim učesnicima, a tehnološke promene uticale su i na način rada. Ipak, ono što ostaje nepromenjeno jeste uverenje da film ne nastaje samo zahvaljujući tehnici, već pre svega ljudima koji umeju da ispričaju priču.
– Ne verujem mnogo u talenat, mnogo više verujem u radoznalost. Talenat je samo preduslov. Oni koji su radoznali, koji žele da uče i postavljaju pitanja, najčešće postignu najviše. A najvažnija stvar je podeliti emociju sa publikom, naglašava Matić.
Da je upravo radoznalost dovela mnoge mlade u FRKU pokazuju i ovogodišnji polaznici. Među njima je i Kragujevčanka Jana Đorđević, koja je odlučila da se oproba u režiji. Iako je već dve godine razmišljala da se prijavi, tek ovog leta je odlučila da iskoristi priliku i vidi kako izgleda rad iza kamere.
– Oduvek su me inspirisali reditelji i zanimalo me je da li bih i ja mogla da napravim film. Želim da vidim kako izgleda kada svoju ideju pretvoriš u nešto što će drugi gledati. Volela bih da snimim priču o srednjoškolcima, o temama koje su nama bliske, ali ispričanu na kreativan i malo drugačiji način, priča Jana.
Prvi časovi bili su posvećeni istoriji filma i načinu na koji se gradi filmska priča, što je za mnoge predstavljalo potpuno novo iskustvo. Polaznici su već na samom početku shvatili da iza svakog kadra stoji ozbiljna priprema i veliki broj ljudi čiji rad publika često i ne primeti.
Upravo je to jedan od najvećih utisaka koji su poneli sa prvih predavanja – film nije delo pojedinca, već čitavog tima koji mesecima radi kako bi nekoliko desetina minuta na platnu izgledalo prirodno i ubedljivo.
Ništa bez praktičnog rada
Montaža je oblast koja je ove godine privukla i Kragujevčanku Dariju Ajdarović, kojoj ovo nije prvi susret sa FRKOM. Posle prošlogodišnjeg iskustva, ponovo je odlučila da bude deo radionice, uverena da uvek ima prostora za nova znanja. Za nju je upravo montaža mesto gde film dobija svoj konačni oblik, ritam i snagu, zbog čega je i ovoga puta izabrala istu oblast.
– Montažom sam se bavila i ranije, iz hobija, i uvek mi je bila zanimljiva. Posle prve radionice shvatila sam koliko još mogu da naučim, pa sam bez razmišljanja ponovo došla. Volela bih da se u budućnosti bavim temama iz psihologije i mentalnog zdravlja, ali na kreativan način. Pored montaže, želim da upoznam i druge segmente filmskog stvaranja, kaže Darija.
Da FRKA polaznicima pruža mnogo više od tehničkih znanja, potvrđuju i njeni utisci nakon prve godine.
– Najvrednije je druženje i razmena iskustava. Radionica mi je pomogla da razvijem svoje veštine, steknem više samopouzdanja i nastavim da se bavim montažom. Ovde uvek možete da naučite nešto novo, bez obzira na to koliko već znate, dodaje ona.
Sličan utisak dele i ostali polaznici. Neki su došli sa željom da postanu reditelji, drugi su se opredelili za scenario ili produkciju, ali su već posle prvih predavanja shvatili da je svaki segment filmskog procesa podjednako važan. Upravo zato mnogi tokom radionice promene prvobitno opredeljenje, otkrivajući da ih više privlači neka druga oblast filmske umetnosti.
Prema rečima Gordana Matića, to nije iznenađenje, jer polaznici tek tokom praktičnog rada otkrivaju kolika je odgovornost svakog člana ekipe.
– Reditelj nosi ogromnu odgovornost, ali je i producent podjednako važan. Zato mnogi tokom radionice shvate šta im najviše odgovara. Neki dođu uvereni da žele da režiraju, a kasnije se pronađu u produkciji ili montaži, objašnjava on.
Prvo ovladati „zanatomˮ
Jedna od polaznica je i Jovana Nešković, koja je na radionicu došla sa željom da se usavršava u režiji i scenariju, ali je već posle prvih predavanja počela da razmišlja o produkciji. Poseban utisak na nju ostavilo je saznanje koliko je ljudi uključeno u nastanak jednog filma i koliko je rada potrebno da bi se jedna ideja našla na platnu.
– Do sada mi je najzanimljivije bilo to što sam videla koliko truda, organizacije i posvećenosti stoji iza jednog filma. Mi kao publika gledamo ono što je na platnu, a ne razmišljamo koliko je ljudi radilo da do toga dođe. Upravo zato jedva čekam da vidim kako ćemo svi funkcionisati kao ekipa i snimiti svoj prvi kratkometražni film.
Među polaznicima je i Darija Milanović, koju najviše privlače režija i produkcija. Na radionicu je došla jer je želela da upozna svet filma iza kamere i stekne nova iskustva, a već prvi časovi uverili su je da je napravila pravi izbor. Posebno ju je iznenadila posvećenost predavača i organizacija rada, kao i spremnost čitavog tima da svoje znanje podeli sa mladima.
– Volela bih da napravimo film koji će imati snažnu poruku i koji će publika zapamtiti. Ipak, podjednako mi je važno sve što se dešava tokom rada – upoznavanje novih ljudi, saradnja i sticanje iskustva. Nisam očekivala da će predavači biti toliko posvećeni i da će nam sa toliko pažnje preneti svoje znanje, kaže Darija Milanović.
Iako se na početku susreću sa brojnim nepoznanicama, mladi autori vrlo brzo počinju da razmišljaju kao filmski stvaraoci. Najčešća greška, kaže Matić, jeste želja da se u prvom filmu ispriča baš sve.
– Mladi ljudi žele da reše sve probleme sveta u jednoj priči. To je potpuno prirodno, jer žele da kažu šta ih boli i šta doživljavaju kao nepravdu. Ali najpre moraju da nauče kako se priča priča. Tek kada ovladaju zanatom, moći će da ispričaju i najsloženije teme, ističe on.
Upravo zbog toga praktičan rad zauzima najveći deo programa. Posle kratkog teorijskog uvoda, polaznici pišu sopstvene scenarije, analiziraju ih sa mentorima, uče kako da prepoznaju slabosti u priči, kako da organizuju snimanje i kako da sarađuju kao filmska ekipa. Takav pristup, tokom prethodne decenije, mnogima je bio prvi korak ka umetničkim akademijama u Srbiji i inostranstvu.
Na kraju, najveća vrednost FRKE nije samo u tome što polaznici nauče kako se snima film, već što počinju drugačije da posmatraju svet oko sebe. Umesto običnih scena, vide priče. Umesto slučajnih trenutaka, prepoznaju emocije. A upravo je to, smatraju i mentori i polaznici, najvažnija lekcija koju jedan mladi autor može da ponese.
Piše: Maja Đorđević
