Šira javnost najbolje ga poznaje po ulozi Branislava Nušića na čuvenim Nušićijadama u Ivanjici, sve dok je vladajući naprednjaci nisu oskrnavili, pa je postao i zaštitno lice ove satirično-humorističke manifestacije. To je glumac Milan Milosavljević, rođeni Kragujevčanin koga je profesija odvela u Beograd za ceo radni vek.
Glumac se nikada nije odrekao rodnog grada, naprotiv. Sada obnavlja roditeljsku kuću u Kragujevcu jer planira da se uskoro vrati ovde za stalno, ali povod za ovaj razgovor je jedna posebna Milanova odluka: rešio je da se učlani u kragujevački SUBNOR, zvanično Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata.
– To nije nikakv moj hir. Gajim veliko poštovanje prema našim precima koji su nam donosili slobodu, počev od Balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata, objašnjava Milosavljević, dodajući da se oseća kao naslednik slavnih srpskih boraca.
Rođen je 1960. godine, majka mu je bila iz Trmbasa, otac iz Ždraljice, bio je đak Prve kragujevačke gimnazije i još onda se „primio” na glumu – imitirajući svoje profesore. Prvu ulogu dobio je u predstavi „Lajanje na zvezde”, onda je dobio i neke nagrade i kao srednjoškolac je bio član Dramskog studija Doma omladine.
– Upisao sam Akademiju u klasi profesora Milenka Maričića i u toj generaciji bio sam jedini muškarac – pored Olje Bećković, Olge Odalović, Lidije Vukićević, Andrijane Videnović i drugih.
Potom je veći deo karijere proveo u Pozorištu na Terazijama, gde je imao više desetina uloga. Igrao je i u više televizijskih serija, pored ostalih, „Vuk Karadžić”, „Kraj dinastije Obrenović”, „Srećni ljudi”, „Porodično blago”, „Bela lađa”… Uz nekoliko filmskih uloga, bio je i voditelj na Radio Beogradu popularnih emisija kao šo su „Karavan”, „Kod dva bela goluba”, „Jovanovići”.
– Penzioner sam, ali sam još angažovan u Pozorištu na Terazijama u predstavama „Sa druge strane jastuka”, „Mister dolar” i mjuziklu „Cigani lete u nebo”. Kad to završim, vraćam se u Kragujevac, u moju Ždraljicu. Sačuvao sam tamo kuću, a moj otac ništa nije prodavao, čak ni imanje, pa ću ja da nastavim porodičnu tradiciju, priča Milan.
Kaže da je sada penzioner i da mu je Beograd preko glave, a i u njegovom poslu dosta toga se promenilo, posebno kada je reč o televizijskim serijama.
– Snimanje serija za mene su neka prošla dobra vremena. Onda se to radilo temeljno, bile su probe, probna snimanja, a danas je sve na brzinu. Kaže mi kolega da je za jedan dan snimio dvadeset strana scenarija za dve epizode. Ja sumnjam u kvalitet takvih serija, a ima ih koliko hoćete po raznim televizijama, zaključuje Milan Milosavljević.
Piše: Miloš Ignjatović
