Nema tice do prasice, stara je narodna izreka koja se koristi u šali da naglasi kako ni jedan druga hrana ne može da se uporedi sa hrskavom, mladom, pečenom prasetinom. U slučaju da neko odbije takav specijalitet, odmah će mu biti „prišivena” gomila podsmešljivih pridika na račun njegovog odbijanja da proba čuveni srpski specijalitet.
Uprkos tome, sve je više onih koji se opredeljuju za drugačiji, zdraviji način ishrane, često bez mesa i bilo čega drugog što je životinjskog porekla. Zapravo, takav način ishrane tradicionalan je kod nas za vreme posta, osim što ovaj, takozvani veganski, isključuje i med i ribu.
Najteže je bez sira
A kako izgleda biti vegan kod nas, u zemlji čvaraka, slaninice, pečanja, sarmi?
Da uopšte nije teško pronaći zamenu za ove đakonije srpske kuhinje, uverili su se svi koji su našli vremena da dođu na drugo izdanje „Vegimir festivala”, koji je ove godine održan u novom ambijentu.
Nakon uspešne premijere prošle godine u Vrbetima, jedini festival vegan hrane u Šumadiji ove godine nastavio je svoju priču na novoj lokaciji u Hotelu „Ravni gaj”, što je omogućilo više prostora za izlagače.
Festival je okupio brojne ljubitelje prirode, zdrave ishrane i održivog načina života, a posetioci su uživali u degustaciji veganskih balkanskih specijaliteta, domaćim proizvodima, kulinarskim prezentacijama.
– Festival je od početka zamišljen kao tradicionalna manifestacija koja povezuje ljude, prirodu i zdrav način života. Inače, ova promocija vegan hrane nije namenjena samo veganima, nego svima koji žele da otkriju nove ukuse, upoznaju domaće proizvođače, nauče nešto korisno o zdravlju, objasnila je Miroslava Ridiga, osnivač i glavni organizator festivala.
Miroslava je ovu ideju donela iz Nemačke, gde je živela i radila više od četiri decenije, a poslednjih deset godina je redovno organizovala ovakve festivale. Imala je svoju turističku agenciju i kasnije ketering firmu, ali kada je krenula korona, shvatila je da je vreme da se vrati kući. Pre četiri godine, konačno je došla u Kragujevac, kupila imanje u selu Vrbeta i napravila etno selo „Vegimir”. Namera joj je da se posveti etno turizmu, ali još uvek nije sve nabavila što je zamislila, ali je uporna i energična i ne odustaje od svoje namere.
Inače, Miroslava je pre 18 godina izbacila iz svog jelovnika sve namirnice životinjskog porekla, počela da se hrani isključivo biljnom hranom i, kako kaže, svi njeni zdravstveni problemi su nestali.
– Moje glavobolje, bolovi u zglobovima, alergije sve je nestalo prelaskom na biljnu ishranu i nikada više nisam imala te probleme. Shvatila sam da mi u suštini jedemo pogrešnu hranu, a hoćemo da budemo zdravi. Onda sam iz frižidera izbacila meso, mleko, ribu, jaja i kupila druge namirnice. Sada imam 63 godine i zdrava sam, priča Miroslava.
Ona priznaje da joj je najteže bilo da se odrekne sira, jer, kako kaže, mi smo zavisni od te namirnice, sve ostalo je bilo mnogo lakše. Trebalo joj je skoro mesec dana da prihvati činjenicu da ne treba da ga koristi u ishrani, a onda je vrlo brzo našla zamenu – veganski sir, zatim vegan meso, a onda i sve ostalo. U Nemačkoj joj nije bilo teško da prihvati i promoviše ovaj način ishrane, jer je bilo dosta ljudi koji su se već tako hranili. Najveći problem imala je sa porodicom, sa majkom i sinom koji nisu pristajali da se odreknu mesa i tradicionalne hrane.
Trenutno, Miroslava je angažovana u Hotelu „Ravni gaj”, a zahvaljujući njoj na meniju restorana su i veganski specijaliteti.
Za sve postoji zamena
Ovom prilikom, na festivalu su hranu iz svoje kuhinje pripremili i predstavnici dnevnog boravka „Vivere”.
– Iskoristili smo ovu priliku i doneli smo proizvode iz svoje radionice da prezentujemo ono što pripremaju naši zaposleni u dnevnom boravku. Na meniju je, zapravo, sva posna hrana koja je jako ukusna. Inače, ja i sama koristim tu ishranu jer sam vegetarijanac već desetak godina. Prošla sam mnoge predrasude zbog svog načina ishrane, ali činjenica je da imam mnogo više energije nego ranije i potpuno sam zdrava u pedeset četvrtoj godini, kaže Tatjana Spasić, direktorka „Vivere”.
Na njihovom štandu servirana su slatka i slana posna jela – razne vrste pita, kuglice, štanglice, galete, grisine, kao i više vrsta kolača, a naša sagovornica naglašava da su pogrešna mišljenja o tome da je vegetarijanska ishrana neukusna.
Vegani često traže zamene za mleko, jaja, meso, ribu. Uostalom šta je roštilj bez šnicle ili pica bez sira? Za sve to postoje veganske alternative. Meso mogu zameniti komadići ili šnicle od soje, kravlje mleko zamenjuje mleko od badema, kokosa, soje, indijskog oraha, zamena za sir su u rasponu od veganskog krem sira do tvrdog ili drugih vrsta sireva, koji se proizvode na biljnoj bazi…
Uostalom, brojna tradicionalna jela sa našeg područja su potpuno veganska ili se lako mogu prilagoditi, posebno kroz dugu tradiciju posne hrane. Tako na primer, sarma i punjene paprike mogu se spremati sa punjenjem od pirinča, pečuraka, povrća. Zatim sataraš i đuveč, prebranac, ajvar i namazi od pečenih paprika i patlidžana.
U veganskoj ishrani nema jaja, mlečnih proizvoda poput sira, jogurta i sličnog, nema meda, nema gumenih bombona, često i određenih čokolada, jer sadrže mleko ili druge komponente životinjskog porekla kao što su želatin, pčelinji vosak, koštani fosfat i još mnogo toga.
Smisao veganske ishrane je sasvim razumljiv i predstavlja dobru osnovu za svakog ko generalno teži (samo)svesnijem ophođenju s hranom. Veganska ishrana ne mora da bude skupa, samo je pogrešno predstavljena nekim sirovim „zdravim” čudesima koje malo ko želi da proba. Optimalna veganska ishrana uključuje mahunarke, žitarice, voće, povrće i orašaste plodove, pa je polje delovanja unutar toga zaista veliko i zavisi od ličnog ukusa, ali i dubine džepa.
Ponuda gotovih veganskih proizvoda je sve veća, ali može se kuvati od nule kod kuće, oslanjajući se na tradicionalne recepte posne kuhinje.
Evo i jednog predloga za posni (vegan) ručak.
Gusta supa od povrća (šargarepa, celer, paškanat, peršun) kuvana s krompirom.
Predjelo ili meze: prepečeni domaći hleb premazan ajvarom ili pindžurom.
Glavno jelo – prebranac uz šopsku salatu sa veganskim sirom ili pečene belolučene paprike.
Desert pita sa šljivama, jabukama ili bundevom.
Dakle, ništa što do sada nije bilo na našem jelovniku.
RECEPT
Vegan gulaš
Dve glavice luka, pola dublje činije sojinih komadića, jedna šargarepa, dve veće paprike, tri čena belog luka, jedan veći krompir, pola kašičice mlevenog bibera, dva lista lovora, četiri kašičice mlevene paprike, po želji i ljute tucane paprike, jedna kašika suvog biljnog začina.
Sitno iseckani crni luk dinstati na ulju dok ne porumeni. Skloniti sa šporeta i dodati mlevenu papriku.
Prokuvati komadiće soje i ocediti ih od vode.
Seckanu šargarepu i papriku dodati u tiganj sa prženim lukom i dodati pola šolje vode. Čim voda ispari dodati opet vodu sve dok povrće ne bude dinstano, Nakon 10-15 minuta dodati oceđene komadiće soje, dodati još malo vode i ubaciti list lovora. Ako želite da koristite krompir iseći na kockice i dodati zajedno sa sojinim komadićima. Dodati biber i suvi začin. Ostaviti da se krčka 30 do 40 minuta ili dok šargarepa ne bude sasvim mekana. Pola sata pre kraja kuvanja može se dodati kesica smese za gulaš uz dolivanje vode prema uputstvu.
Gulaš je gotov kada dostigne željenu gustinu.
Piše: Gordana Božić
