Grupa građana „300 Kragujevčana” oformljena je pred lokalne izbore 2020. godine i njen tvorac bio je Dušan Zeka Aleksić, pre toga dugogodišnji kadar u stranci Veroljuba Stevanovića.
Aleksić je tada iskoristio prazninu na političkoj sceni jer su sve vodeće opozicione stranke bojkotovale izbore. Deklarisao se kao „kontraš” gradskoj vlasti i na izborima „Kragujevčani” su osvojili pet odborničkih mandata.
Međutim, sve se preokrenulo kada je u leto te 2020. pravljena skupštinska većina. Aleksić se priklonio Srpskoj naprednoj stranci i za uzvrat dobio mesto člana Gradskog veća za prosvetu. Zlobnici su tada govorili da je Zeka pravi čovek za tu funkciju jer je prosvetnu problematiku dobro savladao kao „večiti student” ekonomije. Dobro, nije bio baš večiti, ali je dugo utvrđivao gradivo, pritom se i politički brusio kao studentski funkcioner.
Bilo je vrlo uočljivo da se potom organizacija „300 Kragujevčana” nije oglašavala, čak je uklonjena i velika tabla sa njenim natpisom na kući poznatog učitelja Karovića na početku Ulice vojvode Putnika, gde su bili zakupci. Javno je figurirao samo Zeka kao gradski ministar prosvete, još četvoro njegovih odbornika sedelo je u Skupštini, a gde je bilo i šta je radilo ostalih 295 Kragujevčana – nije poznato.
Ali, kad su raspisani ovi poslednji vanredni lokalni izbori, opet se pojavilo – njih 300, doduše nisu bili svi na sceni – već samo u imenu izborne liste.
Podsećamo šta je Dušan Zeka Aleksić kao „opozicionar” govorio u kampanji pred izbore 2020. baš za ove novine.
– Najveća moja zamerka je nedostatak jasne strategije razvoja grada i uticaj u republičkoj administraciji srazmerno značaju Kragujevca. Smatram da lokalna vlast, čiju okosnicu čini SNS, ima zanemarljiv uticaj na donošenje odluka na nacionalnom nivou, pa je primorana na bezuspešno lobiranje u ministarstvima za velike i značajne projekte u gradu.
Onda je izneo još jedan kritički stav:
– Kragujevac gubi trku sa gradovima koji su dosta manji i značajno skromnijeg potencijala za razvoj. Grad može da se razvija znatno brže uz veća znanja onih koji su na najodgovornijim pozicijama u vlasti i uz značajno veće angažovanje i hrabrost, odnosno pozitivnu drskost u odnosu sa republičkom vlašću.
Tako je govorio Zeka dok nije bio deo vlasti, ali na toj poziciji doživeo je peh baš nedavno. U sred izborne kampanje dvoje njegovih kandidata „preletelo” je u naprednjake, drugim rečima – naprednjaci su mu okrnjili kadar.
– To je događaj sraman za sve aktere, posebno za one koji su ih primili u stranku, jer su javno rekli da primaju preletače, ljude koji su potkupljivi, odreagovao je tada Aleksić.
Onda je imao i dodatak izjavi:
– Priča se da smo mi satelit Srpske napredne stranke. Mi satelit nikada ničiji nismo bili, mi smo od osnivanja samostalni.
Znate onu dečju pesmicu:
U šumici zeka čuči, spi,
Jadan zeko šta ti bi,
Pa ne možeš skočiti,
Skoči sad, skoči sad
U šumu, u hlad.
