Trgovini ljudima poprima sve veće razmere i menjajući forme, koje grubo vređaju ljudsko dostojanstvo i žrtve dovode u krajnje ponižavajući i zavistan odnos iz koga je beg gotovo nemoguć. Menjaju se mehanizmi ucene i nadmoći, pogotovo razvojem tehnologije. Zbog toga je akcenat stavljen na prevenciju, kako bi što više ljudi bilo upoznato sa mehanizmima i načinima kako se ljudi vrbuju.
Jedna od organizacija koja se ozbiljno bavi ovom temom je i Crveni krst koji skoro dve decenije kroz edukativne radionice upozorava na ovu pošast.
– Nezaposlenost, siromaštvo, socijalna isključenost, porodično nasilje, diskriminacija utiču na ljude, a posebno mlade da u potrazi za boljim životom potraže posao i izgrade život u nekom drugom gradu ili zemlji. Crveni krst tokom cele godine radi na upozoravanju javnosti, a posebno najranjivijih grupa o problemu trgovine ljudima i na obuci novih edukatora koji će raditi na prevenciji. Obeležavanjem Evropskog i Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, organizujemo aktivnosti kao odgovor na jedan od najrasprostranjenijih oblika kriminala koji pogađa čitav svet, pa i naše društvo. Naš zadatak je da radimo na prevenciji, a rad je usmeren na decu, mlade kao posebno ugrožene ciljne grupe, kaže Agata Živojinović stručni saradnik za socijalnu delatnost Crvenog krsta i koordinatorka projekta „Borba protiv trgovine ljudima”.
U posebnom riziku su marginalizovane i ranjive grupe poput dece i omladine u školama, prihvatilištu, narodnoj kuhinji, izbegla i raseljena lica, deca sa poteškoćama u razvoju…
Interaktivne radionice
– Naša organizacija je krenula sa ovom pričom kada je Crveni krst Srbije još 2006. počeo da organizuje informativne radionice, kako bi što veći broj, pre svega dece, informisao o ovoj ozbiljnoj temi. Tako je koncipiran program i prilagođen svim uzrastima, kako za decu u vrtiću, tako i onoj osnovnoškolskog uzrasta. Drugačiji je za decu nižih i viših razreda, za srednjoškolce, a naročito je ozbiljna priča namenjena studentima na Pravnom i Fakultetu medicinskih nauka, jer s oni u svom poslu mogu sresti sa ovom temom, kaže Agata.
Opšti cilj programa je odgovor na potrebe identifikovanih i potencijalnih žrtava trgovine ljudima, smanjenje rizika, ublažavanje ljudske patnje izazvane ovom pojavom.
Taj program provode vršnjački edukatori, što je deci interesantno. Gledaju uvek da prođe što veći broj učenika ove radionice i uvek kreću od najnižih uzrasta.
Uvek se ide na inovacije kako bi sve bilo objašnjeno na popularan način.
Licencirani treneri na Zlatiboru su, recimo, radili na novim igricama i klipovima, koji će tek biti predstavljeni polaznicima. Ranije su koristili crtani film „Pinokio”, a sada „Oliver Tvist” – priča o dečaku koji prosjači i upada u nevolje, da bi objasnili određene situacije na što interesantniji način.
S druge strane, treba deci okupirati pažnju, jer edukacija traje 45 minuta. Najmlađi vole bojanke i slagalice, da naprave izložbu koju će videti njihovi roditelji. Sa studentima se ozbiljnije radi, spremni su da čuju priču iz nekog drugog ugla, jer se susreću sa tim u okviru nekih ispita. Stvaraju tako širu sliku. Inspektori policije su im navodili primere iz prakse, na koji način su ljudi vrbovani, kako su uspeli da upadnu u lanac trgovine ljudima.
Na pitanje da li su edukujući druge dolazili i do informacija, da se prosto neko „otvori” i požali da je bio žrtva trgovine ljudima, Agata tvrdi da se to nije desilo.
– Jedino se dešavalo u vrtićima ili sa učenicima nižih razreda, da kažu deca sama bio sam u parkiću, prišla mi je nepoznata osoba, ali ja sam znao šta treba da radim, on mi je ponudio da se poslužim s nečim, a ja sam odbio. U tom smislu su se dešavale neke situacije, ali oni dosta toga nauče još od svojih roditelja, bake i deke. I kada dođu mladi volonteri oni krenu priču sa „hajde da se podsetimo”, jer deci mora više puta da se ponovi, mada oni sada odrastaju uz digitalne tehnologije. Više i nemaju klasične igračke, već tablete i telefone i na nama je da im ukažemo na mere opreza koje će njima biti značajne, kako bi bili bezbedni. Da im ukažemo na dobre i loše strane korišćenja interneta, objašnjava Agata.
O preventivnim programima
Naglasak preventivnog programa je zapravo na vizuelnom predstavljanju problema, zato je priručnik pregledan, a tekst kratak i precizan.
– Jedinstveno idejno rešenje volontera sa lutkama je glavni motiv odbrane jer se sa žrtvama trgovine ljudima postupa kao prema stvarima i lišavaju se svakog obeležja ljudskosti. Lutke samo liče na ljude, ali nemaju života u sebi. Nalaze se u izlozima i služe da pospeše prodaju robe, donoseći time veću zaradu vlasnicima. To oslikava položaj u kome se nalaze žrtve trgovine ljudima, objašnjava Agata Živojinović, dodajući da su lutke lišene mogućnosti komunikacije, umotane su u iscepane strane novinskih oglasa, kao simbol loše budućnosti i vezane su kanapom i žutom trakom. Traka je simbol prikrivenog zločina koji ostavlja dalekosežne posledice po psihičko i fizičko zdravlje žrtve. A napuklina na glavi lutke pokazuje da su psihičke posledice mnogo teže od svake povrede tela. Žive, tužne oči koje preklinju za pomoć jedino je što ukazuje na osobu, a sve ostalo ukazuje na to, da je lišena svakog prava i dostojanstva.
Priručnik prati razvijen didaktički materijal koji vršnjačkim edukatorima omogućava da ovaj ozbiljan društveni problem na adekvatan način približe ugroženim ciljnim grupama. U tu svrhu su pored multimedijalne prezentacije, video klipova, edukativnih filmova, slagalica, flajera, postera i bojanke za decu, razvijene i dve društvene igre, „1, 2, 3, od kuće do škole” koja ima za cilj savetovanje najmlađih da pravilno postupe u situacijama koje su im nepoznate i izbegnu rizik. Namenjena je uzrastu od šest godina pa naviše. Za adolescente, u cilju njihove motivacije da saznaju nešto više o ovom problemu, razvijena je igra „Trafedo”.
Takođe, u fokusu je i podrška identifikovanim žrtvama trgovine ljudima, sa ciljem podmirenja osnovnih ličnih potreba, kao i sa ciljem pomoći u procesu resocijalizacije osoba koje se identifikuju kao žrtve.
Ekonomska eksploatacija
Agata Živojinović kaže da nema podatke o broju žrtava nasilja koje su se desile na teritoriji Kragujevca u poslednjih nekoliko godina, ni koji su oblici najviše bili zastupljeni, uz obrazloženje da oni rade smo na prevenciji ne diskutujući o brojkama. Ali, pošto su oni deo lokalnog tima grada Kragujevca za suzbijanje trgovine ljudima, na poslednjem koji je bio prošle godine, predstavnik policije je rekao da u Kragujevcu nije bilo zabeleženih slučajeva. Ali su pričali da pomažu kolegama u Srbiji, gde je najčešće bilo radne eksploatacije, gde mladi ljudi nasednu na neku priču iz oglasa za rad u inostranstvu, gde će biti, navodno, jako dobro plaćeni, sa obezbeđenim smeštajem.
– Zato se mnogo trudimo da mladima u srednjim školama kažemo da vode računa kada apliciraju za posao, kaže Agata, dodajući da je radna eksploatacija najprofitabilnija kriminalna delatnost uz trgovinu narkoticima, zato što narkotike prodate i za to dobijete novac, a ljude možete da koristite više puta i do maksimuma, tu se okreće ogroman novac i jako se teško izlazi iz tog lanca.
Po njoj, drugi vid eksploatacije je prosjačenje, što svakodnevno viđamo. Nažalost, dešava se ne samo da ih drugi ljudi eksploatišu, nego i roditelji – rade za njih.
– Svedoci smo da svakodnevno ima prosjačenja. Ali nisu to samo naša deca i porodice iz Kragujevca. Oni su tako organizovani da ih kombijem dovoze iz drugih gradova – Svilajnca, Jagodine, Kraljeva… Odrade posao i idu dalje, pa je teško locirati gde oni zapravo žive i stvoriti sliku te porodice kako funkcioniše, kaže Agata.
A kakva je tu uloga Centra za socijalni rad kod prosijačenja koje je i najvidljivije u odnosu na ostale vidove eksploatacije ljudi?
– To je pre pitanje za kolege iz Centra za socijalni rad. Stvarno ne znam, oni i policija se susreću direktno u tome i verovatno je tešo doći do tih informacija, kaže Agata.
Inače, prema podacima Službe za koordinaciju zaštite trgovine ljudi u Republici Srbiji od 2011. godine identifikovane su 73 žrtve trgovine ljudima, od kojih je 65 teške patnje, a osam je potencijalnih. Prema vrsti eksploatacije 31 žrtva je seksualno eksploatisana, 22 radno, sedam prosjačenja, četiri radi prinudnog braka, dve radi vršenja krivičnih dela i jedna u pokušaju. Od ukupnog broja 40 je bilo punoletnih, 33 maloletnih, a prema državljanstvu 62 su osobe bile iz Srbije, pet iz BIH, dve iz Avganistana, a po jedna iz Ukrajine, Austrije, Crne Gore i Slovenije. Najviše identifikovanih žrtava ove vrste u Srbiji bilo je 2009. godine – čak 177.
Piše: Elizabeta Jovanović
