– Nije se daleko odmaklo sa preseljem muzičkog odseka u zgradu nekadašnjeg preduzeća „Ratko Mitrović”. Urađen je projekat za adaptaciju, prijavili smo se na konkurs Ministarstva prosvete za projekte radi poboljšanja uslova rada, ali za sada nemamo pozitivnih vesti. Navodno i dalje postoje neke šanse, međutim, sada nije dobro stanje, kaže dekan Filološko-umetničkog fakulteta mr Zoran Komadina.
Podsetimo, u vreme predizborne kampanje grad Kragujevac potpisao je ugovor sa FILUM-om o ustupanju nekadašnje zgrade preduzeća „Ratko Mitrović” na korišćenje, koju je kupio 2015. godine od firme u stečaju. Ugovor je ispred grada potpisao gradonačelnik Nikola Dašić, a u ime Fakulteta dekan mr Zoran Komadina, uz prisustvo rektora Nenada Filipovića. Dekan je tada izjavio da će u prostor od 536 kvadrata moći da se useli muzički odsek, što bi bilo rešavanje tek trećine prostornih problema Fakulteta.
Tapkanje u mestu
Prođe zima, još malo i proleće, a Fakultet još uvek nije dobio nikakav odgovor od Ministarstva prosvete i, koliko je dekan upućen, trenutno nema pomaka po tom pitanju.
– Očekivali smo da ćemo imati rešenje što se tiče finansija ili dela finansija preko konkursa Ministarstva prosvete na kojem smo aplicirali. Za sada nemamo pozitivan ishod. Preseljenje je „na dugačkom štapu”, jer su potrebni dosta obimni radovi da bi se zgrada privela nameni, objašnjava dekan.
On kaže da finansiranje adaptacije nije niko preuzeo na sebe, bili su samo nagoveštaji i obećanja kakve imaju godinama, ne usuđuje se ništa da prognozira, a pošto je na ovom mestu više godina, kako kaže, optimizam mu polako nestaje.
Inače, urađen je projekat adaptacije zgrade, dobijene su neophodne dozvole, sledeći korak bi bile finansije, kako bi se počela realizacija. U projektu je varijanta da prilagođavanje prostora ide u dve faze – jedna je sa krupnijim radovima i druga sa uređenjem prostora. Potrebno je građevinska sanacija, jer je bilo potresa koji su doveli do strukturnih pukotina na objektu. Zatim, treba da se uradi kompletno nova instalacija grejanja, struje, vode i hidranata, pa sve do elementarnog opremanja, koje obuhvata izolaciju radi energetske efikasnosti, ali i zvučnu, jer prostori moraju koliko-toliko da budu izolovani zbog upotrebe instrumenata.
U namenjenoj zgradi nema sala za izvođenje, ali s obzirom na to da bi nastava mogla da se odvija ceo dan mogao bi da se napravi prihvatljiv raspored sa minimumom prostora, kako bi studenti imali gde da vežbaju.
Dekan kaže da je to ispod standarda, svakako bi bilo bolje a imaju salu, ali za nju bi bila potrebna pozamašna sredstva.
– Neki fakulteti su po određenim projektima dobili sredstva za adaptaciju, mi nismo za sada – trenutno je tu „status kvo”. Optimistična prognoza bila je da ćemo u oktobru moći da se selimo, ali trenutno ta mogućnost i u najpovoljnijim uslovima deluje nemoguće, kaže Komadina.
Peticija „likovnjaka”
Peticijom koju su nedavno pokrenuli studenti likovnih umetnosti napravljen je jedan mali pomak. Podsetimo, likovnjaci su koristili podrumske prostorije Osnovne škole „Đura Jakšić” u kojima je sa plafona kapala kanalizacija. U međuvremenu, studenti su iseljeni iz tih prostorija i u saradnji sa gradom uspeli su da nađu privremeno rešenje u zgradi Doma samoupravljača (Dom sindikata), ali nisu uspeli da obezbede prostor za grupaciju celog dela primenjenih umetnosti, već je izmeštena samo jedna klasa. Ideja studenata je bila da se četiri slikarske klase premeste na neko „zajedničko” mesto. Dekan kaže da su probali da nađu rešenje na različitim adresama, ali su svuda previsoke cene iznajmljivanja prostora.
– Nismo „ugasili požar”, ovo je samo malo trenutno poboljšano stanje. Studenti, kao ni ja nismo zadovoljni. Vrlo je teško, gotovo na granici mogućeg naći prostor od dvesta kvadrata, koji je dostupan sedam dana u nedelji za te klase. Pitanje je šta će se dešavati u budućnosti i kakve će biti njihove i reakcije drugih studenata. Dobar deo studenata ima loše uslove, a neki su na granici podnošljivog, kaže dekan.
Komadina navodi da su u pregovorima sa nadležnima i da očekuju da se studenti likovnih i primenjenih umetnosti presele u Drugu tehničku školu i da, ako se krene sa adaptacijom i novac bude obezbeđen, taj deo prostora bi bio značajan za njih. Ta rešenja nisu odmah primenjiva, ali bi za godinu, godinu i po dana mogli da se reše.
– Nije nemoguće da se dese lepe stvari, ali sam vrlo uzdržan i oprezan, kaže on.
A što se tiče dvodecenijskog odlaganja u vezi sa izgradnjom nove zgrade za FILUM – nema nikakvih pomaka. Nema informacije kada će se pokrenuti i naći sredstva za finansiranje ovog projekta. Dodaje da bi projekat koji imaju trebalo da se dorađuje, ali se i na tome trenutno ništa ne radi.
U finansiranje infrastrukture visokoškolskih ustanova iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope ušli su samo beogradski fakulteti. Komadina ne garantuje da ima pouzdane informacije koje se tiču ovog kredita, ali prema nagoveštajima on još uvek nije počeo da se koristi, a lista fakulteta koji ulaze u finansiranje iz ovog izvora ne može da se proširi sve dok projekti ne počnu da se realizuju.
– Plac je odvojen za izgradnju FILUM-a, ali sredstva nisu obezbeđena i za sada „tapkamo u mestu”. Dešava se ono što je moglo da se predvidi, makar iz moje perspektive, a to je da je nama neodrživ „status kvo”, jer se uslovi stalno pogoršavaju. Situacija je sve gora i biće još lošija, ako se ne uradi makar nešto od planiranog preseljenja u zgradu „Ratko Mitrović” i Drugu tehničku školu, tvrdi dekan Zoran Komadina.
Dekan poručuje budućim brucošima da će dobar deo tereta loših uslova snositi Fakultet i profesori. Nada se da će se napori koje ulaže Fakultet i delom zajednica konačno videti i da priča neće ostati samo na papiru.
