Kako lepo zvuči vest koju su objavili kragujevački portali da je u Kragujevcu svečano otvorena Peta srpska međunarodna konferencija o primenjenoj veštačkoj inteligenciji, koja predstavlja jedan od najznačajnijih naučnih skupova u oblasti digitalnih tehnologija u regionu, u organizaciji Univerziteta u Kragujevcu u okviru obeležavanja velikog jubileja – 50 godina od njegovog osnivanja.
To nije mala stvar, reklo bi se, ali u odnosu na zemlje u okruženju jasno je koliko smo zaostali u osnivanju Univerziteta. Tako na primer, prvi Univerzitet u Bugarskoj osnovan 1888. godine, u Rumuniji 1860, u Grčkoj 1837, Slovenija 1919. godine, a da ne pričamo o Bolonji – 1088. godine i smatra se najstarijim Univerzitetom u svetu koji neprekidno radi, Sorbona – 1170, Oksford 1096, u Fesu u Maroku 859 godine, u Kairu u Egiptu – 970. godine, Lima Peru 1551, Nalanda Indija 427. godine. Ovi podaci jasno pokazuju gde je naše mesto u obrazovnom sistemu sveta bilo u prošlosti, a nastavilo se i u današnje vreme.
Amerika je trenutno najjača država zato što su njeni univerziteti doprineli njenoj moći, koja se ogleda u ekonomiji i vojnoj industriji. Obrni okreni, sve se svodi na znanje, i znanje je najveći „prijatelj” svake države i svaka država ga ljubomorno čuva i razvija u odnosu na druge. A mi smo naše znanje proglasili najvećim neprijateljem države i ne postoji ništa protiv čega se ova država bori tako ostrašćeno, jer tu borbu predvode neobrazovani ljudi koji su zaposeli sve bitne funkcije u ovoj državi. Njihova filozofija je prosta, osakatiti državu uništavanjem znanja i onda doživotno vladati sa polupismenim ljudima. I ne ide im loše, tačnije dobro im je išlo dok znanje nije napokon shvatilo koliko je ugroženo i koliku opasnost po njega nosi ovaj nakaradni sistem i ustalo je da se bori protiv tog sistema na način koji je isuviše zbunjujući za njega, jer se pojavio protivnik o kome oni ništa ne znaju – pojavilo se znanje.
Svedoci smo svih dešavanja u ovoj zemlji i te beskrupulozne borbe protiv neznanja koja doživljava poraze iz dana u dan jer se protiv znanja bore neznanjem i bahatošću, jer oni samo takav vid borbe „znaju”.
Tako prođe i ovaj skup u subotu u Beogradu na Slaviji, pobedom znanja nad surovim neznanjem, na šta je neznanje odgovorilo samo onako kako ume – ubacivanjem batinaša i izazivanjem incidenata.
No, da se vratimo na tu Petu srpsku međunarodnu konferenciju o primenjeno veštačkoj inteligenciji. Skupili se obrazovani ljudi, više od sto učesnika iz zemlje i sveta, kao i 16 vodećih svetskih plenarnih predavača, među kojima je i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju profesor Dan Šehtman sa Izraelskog instituta za tehnologiju – Tehnion, da diskutuju o aktuelnim temama u svetu.
I sve je bilo ok, dok se prisutnima nije obratio gradonačelnik Nikola Dašić, koji je istakao da održavanje ovakvog naučnog skupa potvrđuje poziciju Kragujevca kao jednog od ključnih centara tehnološkog i inovacionog razvoja u Srbiji. Podsetio je da je Kragujevac kroz istoriju uvek umeo da prepozna vreme velikih promena i da bude deo razvoja koji oblikuje budućnost. Dodao je da je „u eri digitalne transformacije, a zahvaljujući strateškoj podršci države, grad postao čvorište savremene digitalne infrastrukture kroz kapitalne projekte kao što su Državni data centar, Inovacioni distrikt, Naučno-tehnološki park i Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju”.
Teško je zamisliti kako su se osećali učesnici iz celoga sveta, među kojima i nobelovac, kad su videli da im „komandir voda” objašnjava situaciju u sferi primenjene veštačke inteligencije i obrazlaže kako je Kragujevac postao nešto mnogo veliko u toj oblasti. Ne znamo kako je bilo drugima, ali mora da je nobelovac Šehtman krenuo polako da cepa svoju diplomu videvši „neverovatno” znanje koje poseduje naš gradonačelnik u toj oblasti.
Ej, čoveče, o kojim dostignućima u digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji on govori kad pola grada kuburi sa kanalizacijom, kad je grad infrastrukturno razoren. Pa, gde još ima da neko prelazi na digitalzaciju, a da nije urađena kanalizacija. Nije čak rešeno ni pitanje odnošenja đubreta, ulične rasvete, Gradska tržnica je renovirana pet godina. Kupljeni su oni nesrećni javori, pa se posušiše, pa šta bi sa kontroverznom isplatom dva i po miliona evra iz gradskog budžeta za lokacije „Zastavinog” servisa i da ne nabrajamo više, a naš gradonačelnik se uhvatio da rešava pitanja veštačke inteligencije.
Mada, kad se malo bolje razmisli, možda su on i njegovi satrapi i najkompetentniji da pričaju o „veštačkoj inteligenciji”, ali ne onaj o kojoj se pričalo na međunarodnoj konferenciji. Njihove diplome, koje su toliko sumnjive i došle od „koje kude”, pravi su primer „veštačke inteligencije”.
