Da napravimo malu korelaciju sa motivacionim govorom Duška Vujoševića, legendarnog trenera Partizana, nažalost pokojnog, ali velikog opozicionara koji je bio golem trn u oku ovoj vlasti. On je izgovorio Prozor ne sme pasti, što predstavlja obrt i populističku modifikaciju čuvene istorijske i filmske parole Josipa Broza Tita Prozor noćas mora pasti iz Bitke za Prozor 1943. godine, u sklopu bitke na Neretvi, pa ćemo mi izgovoriti Pasarela ne sme pasti.
Obično se za vreme nekih revolucija ili ogromnih društvenih promena desi da najmoćniji simboli bunta često postaju obični, svakodnevni predmeti ili neočekivani gestovi. Oni dobijaju novo značenje kada zvanični kanali otpora budu zabranjeni.
Evo najpoznatijih primera nenadanih simbola otpora kroz istoriju.
Brokoli (Kina, 2022): Tokom protesta protiv zero-COVID politike, cenzori su brisali reči poput demokratija. Građani su počeli da objavljuju slike brokolija i drugog povrća kako bi aludirali na nestašice hrane tokom karantina i izrazili bunt.
Prazan beli papir (Globalno): Korišćen u Sovjetskom Savezu, Hong Kongu i Kini. Demonstranti drže potpuno prazan papir A4 formata. Time poručuju: Svi znamo šta ovde piše, a vi nas ne možete uhapsiti zbog teksta koji ne postoji.
Žute patkice (Rusija i Brazil): U Rusiji (2017) su gumene patkice postale simbol borbe protiv korupcije nakon što je otkriveno da premijer ima tajno imanje sa luksuznom kućom za patke. U Brazilu (2016) je džinovska patka na naduvavanje korišćena u protestima protiv poreza i korupcije.
Tri prsta iz Igra gladi (Mijanmar i Tajland): Pozdrav iz distopijskog filma postao je stvarni simbol borbe protiv vojnih hunti u Jugoistočnoj Aziji. Predstavlja jedinstvo, slobodu i otpor tiraniji.
Maska Gaja Foksa (Globalno): Originalno vezana za istorijsku zaveru u Engleskoj, preko stripa i filma V za Vendetu postala je univerzalni simbol borbe protiv državne represije i hakerskog kolektiva Anonimous.
Karanfili (Portugal, 1974): Tokom pada diktature, građani su vojnicima u cevi pušaka stavljali crvene karanfile. To je transformisalo vojni puč u mirnu Revoluciju karanfila.
Kišobrani (Hong Kong, 2014): Obični kišobrani korišćeni su za odbranu od policijskog suzavca. Postali su simbol celog pokreta za demokratiju – Kišobran revolucija.
Šerpe i lonci (Latinska Amerika): Poznato kao Cacerolazo. Lupanje o posuđe sa prozora počelo je u Čileu 1970-ih kao protest zbog nestašice hrane, a preraslo u globalni metod mirnog kućnog protesta protiv loše vlasti. Setimo se i kod nas na protestima 1996/1997. godine
Kamion sa razglasom i Električni orgazam (Beograd, 1992): Tokom antiratnih protesta, bendovi poput Ekatarine Velike, Partibrejkersa i Električnog orgazma formirali su supergrupu Rimtutituki. Pošto im vlasti nisu dale dozvolu za koncert, oni su seli u otvoreni kamion, vozili ulicama Beograda i svirali pesmu Slušaj ’vamo (sa ključnim stihom Mir, brate, mir). Kamion u pokretu postao je pokretna zona slobode.
Bedževi sa pesnicom: Crno-bela stilizovana stisnuta pesnica Otpora našla se na milionima bedževa, majica i grafita. Naizgled običan crtež postao je brend koji je uneo strah u strukture moći jer je bio svuda – na školskim torbama, zidovima.
Krvave šake koje simbolizuju odgovrnost vlasti za pogibiju 17 građana Srbije ispod nadstrešnice u Novom Sadu.
Tako ti nenadani simboli i događaji postanu nekakva prekretnica u toku protesta ili revolucije, postanu nešto sa čim se vlast ne snađe baš najbolje u početku, pa napravi neku neprimerenu reakciju za smirivanje koja izazove kontraefekat i samo pojača snagu protesta.
Tako se desi i Pasarela, ovde se mora pisati sa velikim P, jer je ta mala pasarela postala ozbiljan simbol otpora autokratskoj vlasti Nepomenika, koja da nije bilo preglupe reakcija vlasti sa postavljanjem štandova na raskrsnici kod Plaze ili, još gore i baš iritantno, postavljanje banera preko ulica da bi se zaklonila pasarela, trajala bi samo dva-tri dana i onda bi se onako, što bi rekli spontano, narod razišao jer smisao stajanja na mostu je dobar, ali ne baš da bude svakodnevan.
Ovako je to preraslo u nešto veće, što nisu mogli da zamisle niti jedni niti drugi. Ta mala pasarela je postala simbol otpora, postala je pokazatelj koliko se narod oslobađa straha koji nameće autoritativna vlast, pokazuje svima koji se kolebaju i koji misle da je taj Nepomenik najjači i da ga ništa ne može uzdrmati i da će se surovo osvetiti svakome ko udari u njegovu kriminalnu organizaciju, mafijašku, koja sebe naziva vlast, da i nije baš tako. Svi njegovi istupi k’o u šatorskim cirkusima, ili obilaženjima nekih mesta po Srbiji dokazuju da su kod njega ogromni strahovi od reakcije naroda na bilo koji njegov potez i da se u svemu tome u početku polako, a sada sve više gubi.
Nepomenik se našao u poziciji za koju nije ni u snu pomislio da može da mu se desi. Nepomenik je u strahu, jer više nisu svi konci u njegovim rukama, a i ovi koji jesu svakoga dana polako mu isklizavaju. Svakog dana su te tiranske, krvave ruke sve praznije i praznije i strah je sve veći i veći, što se trudi, ali ne može sakriti u rijalitima po Srbiji gde toliko srozava ugled institucije predsednika Srbije, da je čoveku žao da ga gleda. Ali ne sme se on žaliti nikako, jer otimanje države od strane mafije mu se ne sme zaboraviti, tj ne zaboraviti nego se ne sme završiti bez duge, ozbiljne robije koja bi bila opomena za sve buduće koji budu dolazili na funkcije. Vladanje strahom je osnova njegovog bića, a narod se sve više oslobađa tog straha.
Tako i ova naša Pasarela. Svakoga trena, sekunde, minuta, sata, dana, nedelje ona postaje sve veći i veći simbol otpora i način oslobađanja od straha građana, ne samo Kragujevca. Građana koji prolaze kolima ispod pasarele i trube ili pešaka koji hodaju pored nje i mašu, zadaju te male udarce ovoj vlasti koji će na kraju oboriti toliko ukorenjenu vlast. To se pre nekih godinu dve nije moglo ni zamisliti a sada smo svedoci tog dešavanja. Panika vlasti koju pokazuju baš preglupim odgovorima na akcije građana, em što pokazuje tu paniku, pokazuje još i koliko su glupi oni koji im smišljaju te akcije tako da je prosto neverovatno da su takvi ljudi na vlasti, da takvi ljudi već 15 godina odlučuju o našim sudbinama.
Pasarela je simbol koji svakom građaninu svakoga dana još daje i sve više i više snage za borbu protiv ove vlasti, jer je svima jasno da oni više nemaju nikakvu snagu. Da se odbrana njihove ideologije, ako su je ikada i imali osim pljačke ove države, svela na ucenjene i plaćene ljude koji stoje pored štandova koji ničemu ne služe, i grupice batinaša koje s vremena na vreme dođu da kao zaprete nešto, a u suštini tim nekim akcijicama pokušavaju da suzbiju strah u sebi od onoga što dolazi.
Narod sve to vidi i svakoga dana mu je jasnije da je ova vlast prošlost, a u tome dosta pomaže ta mala Pasarela, koja će ostati zauzeta dokle mora, a mora do izborne noći kada će se na njoj proslavljati pobeda i oslobađanja od ove mafijaške vlasti.
Zato:
PASARELA NE SME PASTI – STUDENTI POBEĐUJU!
