GLAS RAZUMA: Zanimanje – profesionalni preletač

Od silnih smerova koji se javljaju na privatnim fakultetima u Srbiji, od kojih pojedini izazivaju podsmehe, nikako ne ide u glavu da nijedan fakultet nije do sada akreditovao smer na osnovnim akademskim studijama, a mogli bi i na master i na doktorskim – Profesionalni preletač u politici.

Obično, kada se nešto novo pojavi u društvu, nešto što se zadrži i opstane, normalno je da na to reaguju visokoškolske ustanove i ozbiljnije se bave tim, tj naprave smerove na kojima će se uniformisati obrazovanje za te pojave. Institucija političkog preletača je poslednjih godina dobila duboko korenje u političkom svetu, tj političkom višestranačju koje takvim anomalijama prelazi u jednostranačje.

Poturanje raznih „opozicionih” lista na izborima daje lažni privid normalnog demokratskog društva koje, međutim, odmah nakon završenih izbora prelazi u autokratsko društvo, „preletanjem”, kako celih partija i udruženja tako i pojednica koji su se nalazili na listama u predizbornoj kampanji opozicionih organizacija.

Preletanja se vrše na svim nivoima, od skupština opština, gradova, pokrajine i, naravno, do same republičke Skupštine. U zavisnosti od „jačine” preleta određuje se i jačina benefita koje dobijaju „preletači”, jer iako su im puna usta raznih obrazloženja da to čine radi svojih ideala, budućnosti opštine, grada, pokrajine ili Republike, svima je jasno da se radi o suvim ličnim interesima, o ćaru koji grabe tim preletom.

Dobijaju se razni benefiti – od zaposlenja u javnim preduzećima do ministarskih mesta. Što bi rekli, biznis, ali fer za sve, osim za građane koji su tim preletima iznevereni i obmanuti.

Tako to kod nas funkcioniše, dok je nepojmivo u ozbiljnim demokratijama. Ne može se ni zamisliti da u SAD neko iz Demokratske stranke preleti u Republikance ili obrnuto, ili u Engleskoj da neko iz Konzervativne stranke preleti u Laburističku – jednostavno nepojmivo. To su samo odlike autokratskih ili totalitarnih režima.

Srbija je jedna od vodećih evropskih zemalja u kojoj se to događa, a događa se jer smo vremenom izgubili onaj nacionalni identitet koji nas je vekovima krasio. Počelo je stidljivo, a sada je postalo normalno, pa se već u predizbornim kampanjama naslućuje ko će to uraditi nakon izbora.

Naravno, ni politička scena u Kragujevcu nije imuna na te pojave. Setimo se samo „prekomponovanja” vlasti (kakav su samo divan izraz našli za preletanje) iz 2014. godine kada je na vlast, mimo izbora, došla Srpska napredna stranka. Od tada pa nadalje na svakim izborima to je već bila rutina, pa tako i nakon poslednjih lokalnih izbora, posle kratkog zatišja, krenulo je sa preletanjem.

Konferencijom za štampu POKS-a, prošlog meseca, obznanjeno je da su iz pokreta isključeni odbornica u Skupštini grada g-đa Ljilja Momčilović i njen suprug zbog trgovine odborničkim mandatom, zarad ličnih interesa. Po rečima na konferenciji za novinare, koju je držao predsednik GO POKS Kragujevac i šef odborničke grupe Zajedno za Šumadiju Milan Tanović Tane, najverovatnije su se prodali SPS-u, tj „preleteli” u SPS. On je obavestio novinare da je „bračni par Momčilović trgovao mandatom odbornice Ljilje, kako bi zaposlio ćerku, sina prebacili u drugu službu (priča se da je BIA u pitanju, videćemo u narednom periodu), zatim da bi i sama Ljilja našla posao i kako bi suprug dobio unapređenje na poslu (priča se da je tražio da bude šef obezbeđenja u „Vodovodu”). Ovim je Ljilja pokazala šta je mislila kada je saopštila da izlazi iz POKS-a zbog uzaludnog rada“.

Dodao je „da je ćerka odbornice ekspresno dobila posao u JKP „Šumadija“, sektor „Zelenilo”, što je dokaz da se bračni par Momčilović prodao. Dakle, za sada je namiren jedan od četiri zahteva, a za ostale će se ubrzo znati da li su ostvareni. Sama izdaja po sebi je strašna, a ukoliko je tačno da se bračni par prodao SPS-u, stranci koja je godinama najveći ideološki protivnik monarhistima, treba da bude za svaku osudu i dokazuje samo jedno – da je jedina ideologija bračnom paru Momčilović lični interes. Prodali su veru za večeru, što se kaže.

Tako je bilo pre mesec dana, a ovih dana novo preletanje. Doduše, u suprotnom smeru – iz vladajuće koalicije u jednu sumnjivu opozicionu grupu. Pokret „300 Kragujevčana” izdao je saopštenje u kojem se, između ostalog, kaže: „Odbornik Milan Stevanović, koji je u lokalni parlament ušao kao kandidat sa liste ’300 Kragujevčana – Dušan Zeka Aleksić – Svetla tačka’ poslednjih deset meseci konstantno ucenjuje svojim (ne)dolaskom na skupštine sve druge članove odborničke grupe i rukovodstvo i članove organizacije koja mu je ukazala poverenje i čast da bude jedan od personalnih nosilaca i zastupnika širenja ideje, plana i programa naše grupe građana”.

Po završenim lokalnim izborima na kojima je postao odbornik izabran na listi grupe građana „300 Kragujevčana”, Milan Stevanović je pokušao razgovorima sa rukovodećim ljudima organizacije da nametne svoje stavove i razmišljanja o daljem delovanju organizacije, što je njegovo legitimno pravo. Kada na organima organizacije njegovi stavovi i razmišljanja o daljim pravcima delovanja organizacije ostaju u manjini, Milan se opredeljuje za „trgovački pristup politici” i istovremeno pregovara sa opozicionim liderima o prelasku u njihove redove i mogućnosti da mu „pozajme” odbornike za formiranje nove odborničke grupe, dok u svojoj organizaciji traži materijalnu nadoknadu za ostanak u odborničkoj grupi ili, opciono, vraćanje mandata. Kako se trgovina odborničkim mandatima direktno kosi sa principima naše organizacije koja nikada nije ni pokušala da na taj način razgovara sa ostalim odbornicima iz skupštine grada, doneli smo odluku da Milana Stevanovića isključimo iz naše odborničke grupe. Sve i da je tražio jedan evro, a cifra koju je pominjao je mnogo veća.”

Što bi rekli – ništa novo, već viđeno, ali ovde imamo jedan veliki paradoks. Naime, Pokret „300 Kragujevčana” optužuje do sada jednog od ljudi na najvišoj instanci u Pokretu da se opredelio za „trgovački pristup politici”. Je l’ to napisaše onih 300 Kragujevčana koji su na izbore 2019. godine izašli kao opoziciona grupa, pljuvali naprednjake na sva usta, a onda nakon izbora ušli sa njima u koaliciju zarad mesta člana Gradskog veća za obrazovanje? Ko je ovde lud? Pa taj Pokret je prevario sve svoje birače i simpatizere da je opozicioni i sad drži javno predavanje o moralu, obrazu, dostojanstvu nakon dugogodišnje saradnje na gradskom nivou sa SNS.

U početku su se prodali za jednu funkciju, ali nakon izbora 2023 godine su evoluirali na viši nivo i uvalili još nekoliko svojih članova na grbaču građana Kragujevca. Nekoliko – ali ne uvališe g-dina Stevanovića. A pošto je i on ušao u politiku radi svojih interesa, on se naljutio, pa okrenuo ćurak naopako. Međutim, taj jedan glas nije toliko bitan, pa g-din Stevanović osta „na lebu i masti“, ne bi za njega mesta pored opštinskog kazana prepunog mesa.

Onda je on rešio da krene dalje, ustvari, samo je nastavio ono što je ceo Pokret uradio 2019. godine. Da čita čovek i ne veruje, iz moralnih razloga napušta Pokret jer je „Pokret „300 Kragujevčana“ izneverio volju birača kada se priklonio SNS”.

Čekaj, bre, dečko, ko je ovde lud? Pa nije Pokret koji si i ti osnivao juče ušao u koaliciju sa SNS, pa da ga zbog toga napuštaš, on je od 2019. godine u koaliciji, pa što ga onda ne napusti, nego tek posle pet godina? Isuviše je jasno da se sve to dešava zbog svojih ličnih interesa koji su i bili temelj osnivanja Pokreta, čast malim, ali malim izuzecima.

Reče jednom jedan pametan čovek na pomen da je politika kurva: „Niste u pravu, politika je ozbiljna stvar, nego se kod nas k… bave politikom” i bi, nažalost, u pravu. Naravno, ovo se ne može generalizovati, ali, nažalost, ovakvim ponašanjem mnogi dokazuju verodostojnost ove izjave.

Zbog takvih ljudi smo ovde gde jesmo, oni su napravili ovo blato od tako ozbiljne stvari kao što je politika jer mogu da ostanu tu gde jesu samo dok je to u blatu u kome se oni najbolje snalaze. Tako da je teško očekivati od ozbiljnih ljudi da se prihvate tog posla, ali kako vreme prolazi moraće i oni da pokažu društvenu odgovornost, kao što su neki na izborima 2023. godine pokazali i da se uhvate u koštac sa njima i oteraju ih tamo gde im je i mesto – na margine ovog društva i nezaborav, jer ne smemo zaboraviti nikada šta su uradili nama Kragujevčanima.

Karikatura: Tošo Borković