Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek nedavno na RTS-u reče „da se očekuje početak radova na rekonstrukciji i izgradnji Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac na proleće 2025. godineˮ.
Neki mediji i političari odmah su se zatrčali da saopšte „radosnu vestˮ Kragujevčanima i svima iz ovog dela Srbije koji su upućeni na klinička lečenja u Kragujevcu. Međutim, vest je, kako se god okrene, u suštini „lošaˮ, jer znači da je još jednom odložena modernizacija ovdašnjeg UKC-a, pošto je koliko juče, tačnije proletos, zvanično rečeno da će radovi početi u drugoj polovini ove 2024. godine.
S druge strane, Đerlekova ograda „da očekuje početak radovaˮ govori da je i ovaj termin klimav, što bi Šumadinci rekli – „mož̕ da bidne, al̕ ne mora da značiˮ. Očekivanje može da bude i iznevereno ili pogrešno, a pošto nam dosadašnja iskustva govore da su i sve najave sa garancijama, posebno od premijera pa predsednika države Aleksandra Vučića, ostala pusta obećanja, neće biti iznenađenje ako kragujevački Klinički centar ostane na „još dužem štapuˮ.
U uređenim sistemima ozbiljne državne investicije, kao što je ova u zdravstvu, definišu se preciznim planovima i po njima se potom radi. Nažalost, u Srbiji se planovi svode na improvizacije, a „čvrsta obećanjaˮ političara su poluge političkog marketinga.
Najava iz marta 2024.
Delu te propagande svedočili smo pre samo pet meseci, kada je zvanično objavljeno da je 22. marta godine 2024. Gradska uprava Kragujevca izdala građevinsku dozvolu za izgradnju novog objekta Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac. Vest je obelodanila dr Danica Grujičić, tada još ministarka zdravlja.
– Idemo ka novom UKC Kragujevac, kao što je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao. Ovo je ogromna pobeda za srpsko zdravstvo, slavodobitno je rekla doktorka.
– Sledeći korak u realizaciji tog projekta je raspisivanje tendera za izvođenje radova, a nakon te procedure očekuje se početak radova u drugoj polovini 2024. godine.
Ministarka je podsetila da je izgradnja i rekonstrukcija UKC Kragujevac čekala celih dvadeset godina od početka modernizacije kliničkih centara u Srbiji 2003. godine (malo se preračunala jer je taj projekat usvojen 2006, mada nije mnogo pogrešila – prim. aut.), ali da je projekat za Kragujevac ponovo pokrenut u poslednjih godinu i nešto dana i da je izrađena projektno-tehnička dokumentacija za novi objekat.
Potom je objasnila:
– Ovo je velika stvar za Kragujevac i Šumadiju, tako i za celu Srbiju, pre svega zbog proširenja kapaciteta samog Kliničkog centra. Dobijamo 335 novih postelja, od toga 270 sa mogućnošću poluintenzivne nege i 65 intenzivne. Centar će dobiti i proširenje operacionog bloka sa dodatnih šest savremenih operacionih sala, kao i hibridnu salu sa modernom dijagnostikom i nuklearnom medicinom. To će biti prva faza radova, a sledi i druga u kojoj je planirana rekonstrukcija i dogradnja sadašnjeg Urgentnog centra, koji će postati poliklinika i završetak tehničko-ekonomskog objekta sa odeljenjem onkologije. U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije i za ove objekte. U perspektivi je i izgradnja nove dečije klinike, kao i fizijatrije. Pored svega, biće izgrađena i nadzemna otvorena garaža sa 300 parking mesta.
To je takoreći onomad govorila dr Danica Grujičić kao ministarka i s obzirom na njen ugled kao lekara i posvećenost medicini ne treba sumnjati da je ona bila ubeđena da će sve i biti kako je najavila – jer su i njoj nadređeni tako „izdiktiraliˮ. Kao visoki profesionalac očigledno je s naivnom iskrenošću upala u politički zverinjak, da bi pred kraj ministarskog mandata javno i glasno rekla da ključar državne kase Siniša Mali punih šest meseci neće da joj se javi na telefon. Onda je valjda konačno shvatila šta je politika na delu.
Građevinska dozvola i – ništa
Inače, nešto manje od godinu dana ranije profesorka/ministarka Danica Grujičić je u junu 2023, s vidljivim optimizmom i elanom, obznanila da je sa AG (arhitektonsko-građevinski) institutom iz Novog Sada potpisan ugovor „kojim započinju aktivnosti na izgradnji i rekonstrukciji UKC Kragujevacˮ.
– Reč je o izradi tehničke dokumentacije za izgradnju 22.000 kvadratnih metara novih objekata i 14.000 metara dogradnje i rekonstrukcije postojećih objekata. Vrednost tog ugovora je skoro 86 miliona dinara. Za taj posao novosadski institut ima trista dana, a ja se nadam da će oni to završiti i ranije, rekla je tada ministarka.
Novosađani su zaista bili efikasni i uradili su urbanistički projekat izgradnje, dogradnje i rekonstrukcije objekata u postojećem kompleksu UKC, koji je predstavljen javnosti u januaru ove godine. Tada je rečeno da će biti porušeni stari i dotrajali objekti – bolnička kuhinja, pomoćna zgrada, zgrade dnevne psihijatrijske bolnice i muzeja zdravstvene zaštite, kao i objekat u kome su smeštene interna medicina i ORL ambulanta.
A šta je predviđeno novo ovim urbanističkim projektom?
Prvo, to je dogradnja sprata na postojećem delu Urgentnog centra i ambulanti i rekonstrukcija i dogradnja Tehničko-ekonomskog bloka i odeljenja onkologije.
Projekat predviđa izgradnju novog šestospratnog bolničkog objekta površine oko 24.000 kvadratnih metara, nadzemne garaže na četiri sprata sa 289 parking mesta, portirnice i kompletno nove infrastrukture u kompleksu Kliničkog centra (zelene površine, saobraćaj, parking prostor…).
Na kraju se saopštava da bi „prema planu Ministartsva zdravlja projekat u februaru trebalo da dobije građevinsku dozvolu, zatim bi u martu bio raspisan tender za izvođenje radova, koji su predviđeni da počnu u junu ili julu 2024. godineˮ. Da ponovimo – to je bila državna projekcija iz januara ove godine.
Od svega pobrojenog dobijena je građevinska dozvola od Gradske uprave Kragujevca, tender za izvođača radova nije raspisan, a početak radova „u junu ili julu 2024.ˮ, evo čusmo od sekretara Đerleka, pomeren je na proleće 2025. godine. Tačnije, takvo je očekivanje, dok stvarno pobadanje prvog ašova za novi Klinički centar Kragujevac može da bude i posle 2027. – kad prođe Vučićev „Ekspoˮ (ako Srbija dotle ne bankrotira).
Ni makac od početka
Više puta smo u ovim novinama navodili hronologiju najava i odlaganja modernizacije kragujevačkog Kliničkog centra. Ukratko, priča se zavrtela još 2006. godine kada je dosovska vlast predstavila projekat za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata za sva četiri Klinička centra u Srbiji, uz kredite Evropske investicione banke.
Za projekte centara u Kragujevcu i Nišu izabrana je poznata italijanska projektantska firma specijalizovana za gradnju zdravstvenih objekata „Sudio Manaraˮ, ona je taj posao završila 2009. godine, ali onda je bilo nekih zamerki ovdašnjih rukovodilaca, pa je sve išlo na dorade i prepravke, vreme je prolazilo došlo se do 2012. godine i promene republičke vlasti, a da se ništa nije uradilo.
Dogradnja Kliničkog centa Niš počela je u oktobru 2013. i kompletno završena 2017. godine, a za to vreme Kragujevac je bio „na čekanjuˮ. Čak nije ni pominjan do usvajanja državnog budžeta za 2017, kada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić između ostalog rekao da je za novi Klinički centar predviđeno 29 miliona evra, a nešto kasnije je dodao još 14 miliona za opremanje.
Kasnije se taj iznos menjao, uvek na više, stizala su nova obećanja, svake naredne godine po nekoliko, a glavni promoter bio je Vučić, dok mu se u najavama „velikih planovaˮ nije produžila naslednica na premijerskom mestu Ana Brnabić. Bilo je „radi se tehnička dokumentacijaˮ, „tender za gradnju samo što nije raspisanˮ, „radovi počinju oko Vidovdanaˮ (2022), „potpisuju se ugovori i idemo odmah u radoveˮ…
Zanimljivo je da je Vučić zaćutao tokom poslednje dve godine kada je reč o Kliničkom centru Kragujevac, možda je i sam uvideo da je „ispalio previše ćorakaˮ, pa je tu ulogu prepustio podređenima, ali – sa istim efektom.
Pored Niša, dosta se toga uradilo u Kliničkom centru Srbije u Beogradu i Novom Sadu, jedino je Kragujevac ostao u totalnom zapećku. Naprednjačka vlast hvali se kako je u poslednjih deset godina uradila 150 zdravstvenih objekata (verovatno tu spadaju i seoske ambulante u koje lekar dolazi jednom nedeljno), napravljene su kovid bolnice, koje sada zvrje prazne (ona u Batajnici je zarasla u korov), Vučić je polagao neke kamene temeljce u Novom Pazaru, Leskovcu i ko zna gde još, ali za Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu nije bačena ni prva lopata betona u temelj. Treba li podsećati – ovaj centar pokriva preko dva milona stanovnika iz Centralne i Zapadne Srbije, Sandžaka i sve do Kosova i Crne Gore.
Ništa još nije urađeno, a već je potrošeno prilično para, koliko – javno nije saopšteno. Plaćeni su projekti koji su odbačeni, njihove izmene, izrada razne druge tehničke dokumentacije, konsultantske usluge i još što-šta. Ima se, može se.
Veze sa Fakultetom medicinskih nauka
Može da se nagađa zbog čega je Kragujevac skrajnut na mapi državnih zdravstvenih ustanova, ali jedna stvar posebno bode oči. Naime, kragujevački Fakultet medicinskih nauka je najprestižniji u Srbiji po kvalitetu i obimu naučno-istraživačkog rada. Takav rejting stečen je po svetskim kriterijumima, između ostalog i time što je poslednjih pet godina visoko pozicioniran na uglednoj Šangajskoj listi za oblast kliničke medicine, bolje od svih srodnih fakulteta u regionu.
Činjenica je da su Fakultet medicinskih nauka i UKC dve veoma povezane institucije (uostalom da nije fakulteta Klinički centar bi mogao da ima samo status opšte bolnice), ali efekti te veze nisu onakvi kakvi bi mogli da budu. Ugledni profesori i istraživači rade u svojim laboratorijama, ali mnogi od njih su i klinički lekari, dakle rade sa pacijentima i da su uslovi i opremljenost Kliničkog centra bolji, svakako bi i njihovi lekarski rezultati bili bolji. Da je tako verovatno bi i više svršenih studenata medicine kada završe i specijalističke ili doktorske studije ostajalo ovde, nego što hrle u svet. A činjenica je da je Klinički centar već godinama u deficitu sa nekim profilima lekara.
Ova priča može da ima mnogo detaljniju razradu, ovde je samo nagovešteno da novi Klinički centar u Kragujevcu (ako ga bude i kad ga bude bilo) nisu moderne građevine i objekti za razglednice. Suština je „unutraˮ – stvoriti uslove da se na najbolji način uposli veliki, stručni, kadrovski potencijal – za dobro građana.
Proleće 2025. počinje 22. marta, baš na godišnjicu kada je izdata građevinska dozvola za izgradnju novog Kliničkog centra Kragujevac, a da li će narednog proleća početi nešto konkretno da se radi, kako je najavio državni sekretar Mirsad Đerlek?
Živi bili – pa videli.
Piše: Miroslav Jovanović
