Posle rezanja februarske plate prosvetnim radnicima koji su u obustavi rada, na red su došle i zarade profesora na fakultetima u studentskim blokadama. Uskraćivanje plate nastavnici vide kao direktan pritisak na sve koji su podržali studente, kao omalovažavanje zaposlenih na fakultetima, udarac autonomiji univerziteta uz poruku “odozgo”, da je u njihovim rukama “batina”.
Drugi pokušaj disciplinovanja nepoćudnih na univerzitetu je i nedavna uredba Vlade u ostavci kojom se preko noći menja odnos vrednovanja naučnog i nastavnog angažovanja nastavnika, koju akademska zajednica ocenjuje pritivustavnom i protivzakonitom. Tenzije su dodatno podigli i poslednji događaji, targetiranje rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, za koga predstavnik izvršne vlasti traži hapšenje, napad i povređivanje dekanke Filozofskog fakulteta u Nišu Natalije Jovanović na protestu „Pod lupom nauke”, te prebijanje studenata u Novom Sadu.
U nameri da što pre vrati “normalnost” na fakultete, Ministarstvo prosvete nije odmah krenulo “đonom” na nauku, već je najpre ponudilo „šargarepu” nastavnicima univerziteta. Odlučeno je o povećanju koeficijenta za zarade zaposlenih u visokom obrazovanju (stručnom i akademskom) za 15,97 posto, počev od martovske plate. Vlada je takođe opredelila i oko 12 milijardi dinara iz budžetske rezerve za univerzitetsko obrazovanje.
Budući da taj „sistem” nije prošao na fakultetima koji su i dalje ostali u studentskoj blokadi uz dobranu podršku profesora i saradnika, „taktika” je promenjena, pa je i na univerzitetu primenjen „recept” iz srednjih škola u kojima su umanjene plate zaposlenima koji su u obustavi zbog podrške maturantima i studentima. „Slučajno“ je tome prethodila poruka predsednika države Aleksandra Vučića univerzitetskim profesorima da „ko neće da radi, dobiće krompir”.
Od povišice ostade „krompir”
Profesorima univerziteta je isplaćena polovina zarade, odnosno februarska akontacija, ali fakultetima u martu nisu preneta sredstva za isplatu drugog dela zarade za nastavnike, već samo za nenastavni kadar.
Sagovornici „Kragujevčkih” kažu da je „najkomičnije” što su nastavnici fakulteta desetak dana pre kraja marta potpisivali aneks ugovora o radu sa povećanjem koeficijenta za gotovo 16 posto, od 1. marta do 31. decembra 2025, da bi potom umesto povišice dobili “krompir”.
– U ponedeljak pre podne je stiglo ministarkino pismo o pola plate, a uveče, po novoj vladinoj uredbi, spalo na – jednu osminu plate! Pošto smo dobili februarsku akontaciju, dakle polovinu, znači da nam u naredna tri meseca ne sleduje ništa, tj. dobijamo „krompir”. Kao Abrakadabra – sada vidiš, a sada ne vidiš platu, lako je izračunao naš sagovornik, redovni profesor PMF-a.
Na Pravnom fakultetu su za „Kragujevačke” potvrdili da je prva polovina mesečne zarade za februar isplaćena 5. marta svim zaposlenima, ali da za nastavnike i saradnike nisu poslata sredstva za drugi deo mesečnih zarada za februar. S druge strane, Ministarstvo je uplatilo drugu polovinu zarade za nenastavni kadar, kako bi se isplata zarada mogla izvršiti 31. marta, što je i krajnji rok za isplatu mesečnih zarada za prethodni mesec.
Sa kragujevačkog Univerziteta je poslat jedinstveni odgovor ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović, usaglašen na proširenom Rektorskom kolegijumu Univerziteta, sa potpisima dekana svih 11 fakulteta koji su u studentskoj blokadi od ukupno 12, kao i potpisom rektora Vladimira Rankovića. Kako je navedeno, sredstva za isplatu zarada koja su do sada uplaćivana svakog 20. u mesecu, nisu uplaćena u martu, pa je kolegijum izrazio sumnju da će nadoknade uopšte biti isplaćene. Rektorski kolegijum tvrdi da ne postoji pravna regulativa koja opravdava neisplaćivanje sredstava namenjenih za plate zaposlenih.
– Ne postoji ni jedan pravni osnov po kome bi osnivač mogao da ne prenese ili eventualno umanji prenos sredstava za potrebe isplata zarada za zaposlene na visokoškolskim ustanovama, čak nasuprot tome, osnivač je dužan da obezbedi ta sredstva. Obračun i isplatu zarada vrši poslodavac (visokoškolska ustanova) koji je jedini ovlašćen da oceni da li uopšte postoje uslovi da se nekom od zaposlenih umanji zarada i to jedino u skladu sa odredbama Zakona o radu. Naime, zaposleni radnopravne obaveze ostvaruju kod poslodavca kod koga su u radnom odnosu, te samim tim i posledice nepravilnog obračuna zarada jedino mogu rezultirati tužbama ka poslodavcu, a ne ka Ministarstvu, poručio je prošireni Rektorski kolegijum ministarki prosvete u ostavci.
Kolegijum je posebno skrenuo pažnju da je radnopravni status nastavnika specifičan i nikada se ne može vezati za efektivnu nastavu u svakom mesecu, već isključivo za prosečan broj časova u toku školske godine. U redovnim okolnostima nastavno osoblje nema efektivnu nastavu u mesecima kada se realizuju isključivo ispitni rokovi, ali se nastavnom osoblju isplaćuje zarada u celosti. Kolegijum napominje da na to nije imala primedbe ni Državna revizorska institucija.
Vladina uredba na štetu nauke
Pred kraj marta usledio je još jedan „hladan tuš” za univerzitetske nastavnike, naučnike i istraživače, kada je vlada u ostavci donela uredbu kojom se menja dosadašnji odnos nastave i naučnoistraživačkog rada, a samim tim i način obračuna plata na visokoškolskim ustanovama. Naime, naučni rad nastavnika i saradnika učestvovaće sa 12,5 odsto u obračunu zarade, dok će se nastavni rad vrednovati sa 87,5 odsto.
Izmenjena Uredba izazvala je reakcije u akademskoj zajednici. Ocenili su je kao nezakonitu i protivustavnu, ali i kao tendencioznu da bi nastavnicima moglo biti isplaćeno samo 12,5 odsto plate u periodu kada se nastava ne izvodi, kao vid zastrašivanja, ali i ozbiljno ugrožavanje naučnoistraživačkog rada koji se svodi samo na pet sati nedeljno.
– Donošenjem te Uredbe prekršene su odredbe Zakona o vladi i Zakona o visokom obrazovanju i grubo je narušen dosadašnji odnos nastave i naučnoistraživačkog rada. Uredbom se 40-časovna radna nedelja sada svodi na 35 sati nastave i pripreme za nastavu i samo pet sati naučnoistraživačkog rada. Do sada je taj odnos bio 20 sati za poslove nastave i 20 sati naučnoistraživačkog rada, odnosno 1:1, a sada će biti 7:1 u korist nastave, a na štetu naučnoistraživačkog rada, naveli su u obraćanju ministarki nauke, prodekan za nastavu i dekanka PMF-a Aleksandar Ostojić i Marija Stanić.
Oni naglašavaju da se primenom ovakve uredbe ozbiljno pogoršavaju uslovi za razvoj naučnoistraživačkog rada na univerzitetima u Srbiji, što će dodatno ugroziti položaj naše nauke u svetskim okvirima. Navode da se njome direktno ugrožava realizacija postojećih i budućih međunarodnih projekata i međunarodna saradnja, jer međunarodni partneri opravdano mogu da sumnjaju da će sa drastičnim smanjenjem broja sati za naučnoistraživački rad učesnici projekata u Srbiji moći da ostvare preuzete i buduće obaveze.
Upitno je i ispunjavanje kriterijuma za izbore u zvanja, budući da je neophodno ispuniti veoma stroge uslove koji se odnose na naučnoistraživački rad. Na PMF-u upozoravaju i da će primena ove Uredbe direktno uticati na pojačan odliv iz zemlje mladih perspektivnih naučnika sa univerziteta, jer u postojećim uslovima neće moći da realizuju svoje potencijale.
Odgovor na represiju
Pred pritiscima resornog Ministarstva, kragujevački profesori se nisu povukli, već su odgovorili osnivanjem Slobodnog Univerziteta Kragujevac (SUKG) na sastanku 25. marta na Fakultetu inženjerskih nauka u prisustvu 130 zaposlenih na Univerzitetu.
Kako je saopšteno, SUKG je neformalna organizacija zaposlenih na Univerzitetu u Kragujevcu. Formiran je sa ciljem da se pruži dodatna podrška studentima u njihovoj borbi za izgradnju pravednog društva, ali i da se iskaže “jasan i odlučan odgovor na sve izraženiju represiju nad čitavom prosvetnom i akademskom zajednicom od strane vladajuće strukture i neprofesionalnih medija, koja je usledila kao posledica podrške koju su zaposleni na Univerzitetu pružili studentima u blokadi i njihovim legitimnim zahtevima”.
– Osnivanjem i radom Slobodnog Univerziteta se priključujemo borbi za očuvanje akademske slobode, dostojanstva univerziteta i prava zaposlenih da slobodno izražavaju svoj stav, bez straha od pritisaka i sankcija, poručili su iz Slobodnog Univerziteta Kragujevac.
Dodaju da SUKG nastaje kao izraz solidarnosti i otpora, ali i kao prostor za slobodno promišljanje, diskusiju i kolektivno delovanje.
-Cilj Slobodnog Univerziteta jeste izgradnja akademske zajednice koja se temelji na principima autonomije, solidarnosti, transparentnosti i odgovornosti prema društvu. On okuplja sve one koji veruju da je univerzitet mesto dijaloga, kritičkog mišljenja i podrške slobodnoj misli, naveli su iz Slobodnog Univerziteta Kragujevac.
Prva javna akcija Slobodnog Univerziteta Kragujevac održana je 31. marta, kada je organizovan protest zbog pritisaka na studente i nasilja koje eskalira na svim nivoima. Protest je započeo kod Palate pravde, a nastavljen protestnom šetnjom do Trga slobode, ispred Policijske uprave. Na sinhronizovanim protestima u četiri univerzitetska grada je poručeno da je akademska zajednica solidarna, da nije uplašena i da će odlučno braniti ljude, znanje i budućnost ove zemlje.
Piše: Gordana Mirović
