Usred kolektivnog godišnjeg odmora u Fabrici „Fijat” u Kragujevcu koja je deo kompanije „Stelantis” odjeknula je naširoko vest da će ovde doći da radi 800 radnika iz Maroka i Nepala. To je potrebno da bi se uvela treća smena jer proizvodnju treba povećati zbog uvećane tražnje novog modela.
Ovo je saopštio član Gradskog veća za privredu Radomir Erić, dodajući da se uvozu radnika pribegava jer radnici iz Kragujevca i Srbije neće da rade za platu koju daje „Fijat”. Potpuno je iznenađujuće da je ovakvu vest važnu za budućnost fabrike saopštio gradski funkcioner, jer preduzeće je 33 posto u vlasništvu države Srbije i takve informacije do sada su dolazile od predstavnika Vlade ili Vučića lično.
Ovo je i bio povod da se oglase zaposleni u „Fijatu”, od kojih je jedan izvor, bez navođenja imena, demantovao vest jer poslovodstvo o tome nije obavestilo predstavnike radnika, što je uhodana praksa.
Marokanci nisu sporni
Da je u pitanju dezinformacija smatra i Ivan Ristić, predsednik Samostalnog sindikata u „Fijatu”. Ipak, ako bi se ta odluka potvrdila sa nivoa države, on kaže da je taj sindikat apsolutno protiv i dodatno pojašnjava da se to ne odnosi na sve strance.
– Nemamo ništa protiv dovođenja radnika koji su stranci, a već rade u nekoj od „Stelantisovih” fabrika. Tu i ne možemo da se mešamo jer to je poslovna politika. Zašto bismo bili protiv? Moramo da se vratimo na vreme od pre tri – četiri godine kada smo mi bili u toj poziciji i radili u Poljskoj i Slovačkoj, kaže Ristić.
Sasvim drugačiji je stav kada se radi o dovođenju stranaca koji nisu iz sistema „Stelantisa”. Sindikat koji predvodi smatra ovakvo zapošljavanje iluzornim jer imamo dovoljno nezaposlenih u Kragujevcu i okolnim gradovima, što bi moglo da se reši lako uz pomoć države ako je zainteresovana, a trebalo bi da bude. Jer, kako navodi Ristić, država je vlasnik 33 posto kapitala fabrike i ima svoje poredstavnike u strukturi upravljanja.
On ne vidi poentu da se zapošljavaju strani radnici kad je naša država dala toliko novca da se ovde obnovi autoindustrija. Sa druge strane stoji potreba da se uvede treća smena u proizvodnju novog modela „panda” na električni pogon, kako bi se dostigao nivo proizvodnje koji nezvanično treba da bude 500 vozila dnevno. Gradska vlast, kroz izjavu većnika Erića, smatra da Kragujevčani neće da rade za platu koju nudi „Fijat”, iako ih ima 9.000 na evidenciji biroa za zapošljavanje.
Kad kaže da se to rešava lako uz pomoć države, Ristić smatra da platu u ovoj fabrici treba povećati i tada će da bude veće interesovanje naših radnika. Ta plata, od osnovne zarade za početnika od 73.000 dinara, može da dogura do „znatno većeg iznosa”, jer se radi prekovremeno svake subote, i to na dobrovoljnoj osnovi. Sa prekovremenim radom i uz četiri bonusa godišnje, dva za regres i dva vezana za uspešno poslovanje, dođe se to tog iznosa koji pominje vođa najvećeg sindikata.
Ipak, ne rade svi svake subote prekovremeno i ne zarađuju svi taj iznos. Treba uzeti u obzir da je ovde u pitanju rad u autoindustriji koji nije lak, ali ne zbog toga što traži veliki fizički napor, već je usiljen, zavisan od brzine kretanja proizvodne trake.
Ivan Ristić navodi da prilagođavanje tom ritmu nije lako i traži ponekad i više meseci, a ko ne može da se navikne mora da ode da potraži neki drugi posao.
Došla konkurencija
Naši ljudi neće pod ovim uslovima da rade u „Fijatu” i zbog toga što se promenilo vreme i što sada imaju mnogo veću mogućnost izbora. U ovom trenutku u Kragujevcu rade i druge velike strane kompanije „Simens”, „Jang feng” i „Vaker Nojson”, kao i „Milanović”, „Trnava promet” ili „Forma ideale” od domaćih koje zapošljavaju veliki broj radnika, tako da radnik može da bira gde mu najviše odgovara.
Ta promena na radnoj mapi grada utiče i na izbor posla jer može da se bira gde je bolje. Sa druge strane, kriterijumi su za ove godine naglo pali kad je u pitanju zapošljavanje kod „Fijata”. Ivan Ristić kaže da u prvim godinama proizvodnje nije bilo nimalo lako dobiti posao u italijanskom gigantu jer je moralo da se prođe kroz detaljne procedure, kao lekarski pregled, bezbednosnu proveru, da se ima srednja škola i gledalo se radno iskustvo.
– Sada se u ovoj fabrici može dobiti posao i bez završene srednje škole, pa se kroz određene obuke zauzima radno mesto, navodi on.
Zaposlenima u „Fijatu”, odnosno sindikalnim vođama, rečeno je pred odmor da se spreme za dolazak kolega iz Maroka, njih oko 100, iz tamošnje „Stelantisove” fabrike. Oni bi ovde bili na ispomoći godinu dana, a ujedno bi se obučavali za proivodnju električnog automobila, navodno istog modela kao u Kragujevcu. Ta informacija je netačna, opet upozorava sindikalac Ristić, jer ne radi se o proizvodnji istog modela, već oni tamo imaju svoj, ali ne proizvode još električna vozila, pa bi se obuka na to odnosila.
Pitanje je ostaju li ovde italijanski radnici kojih je došlo stotinak pre dva-tri meseca, takođe kao ispomoć, jer je u njihovoj fabrici kod Napulja zavladao nedostatak posla. Da li je rok za njihov boravak istekao, ili će se vratiti. Samostalni sindikat ne zna i navodi da će se možda više znati posle 19. avgusta, kada je prvi radni dan posle godišnjeg odmora. Ostaje, na kraju, najavljeno dovođenje Nepalaca o kome, posle izjave gradskog većnika nije bilo informacija kroz medije, osim navoda da je vest potvrđena u Skupštini grada, ali ne piše od koga.
S druge strane, u javnosti ima i takvih tumačenja da je ovo što se događa u Srbiji i Kragujevcu izazov za zemlje koje su dostigle srednji nivo razvoja, kada počinje da im nedostaje radna snaga, pa su primorane da je uvoze.
– Da bi došlo do takvog nivoa razvoja mi bismo morali da imamo totalnu zaposlenost, a ona kod nas nije dostignuta. Mi u Kragujevcu, po izjavi Radomira Erića, imamo 9.000 nezaposlenih lica. Smatram da je to bio intervju i onda su gradski rukovodioci iskoristili priliku da kažu kako su oni toliko uradili za Kragujevac, smanjili nezaposlenost, da, eto, „Fijatu” treba 800 radnika i mi smo prinuđeni da ih uvozimo iz inostranstva, jer ih ovde nema dovoljno, smatra Ristić.
Napominje da je u prvom planu bilo da se reklamira lokalna vlast, a kada su pre nekoliko godina radnici iz Kragujevca morali da idu u Poljsku i Slovačku nigde tih lokalnih političara nije bilo da daju izjavu. Ristić kaže da ga je iznenadilo da neko iz gradske vlasti komentariše ko će da bude zaposlen u „Fijatu”, a misli da to nije prijatno ni mnogim čelnicima Kompanije, jer lokalna uprava nema nikakve veze sa ovom fabrikom.
Konačno, osvanuo je i ponedeljak, 19. avgust, i u fabrici je moglo da se čuje nešto od novih informacija, ali ništa još zvanično. Prvo, potvrđeno je da će doći Marokanci u onom broju koji je ranije pominjan. Dalje, konkurs za prijem nove radne snage u ovu fabriku je stalno otvoren i naši ljudi se prijavljuju i zapošljavaju, ali je pitanje da li će to i u kolikom procentu da ispuni cifru potrebnu za treću smenu.
Konačno, ono što je pomalo zabrinulo Samostalni sindikat jesu najave da bi, u slučaju da ne mogu da namire dovoljno radnika za novu smenu, iz poslovodstva mogli da pribegnu nekim drugim merama. To nisu popularna rešenja i odnose se na angažovanje agancija za zapošljavanje sa kojima onda fabrika sklapa ugovore o angažovanju radne snage.
Ti novi radnici su u radnom odnosu kod agencije i po radnim pravima nisu ravnopravni sa drugim zaposlenima, zbog čega je ova praksa dosta neprihvaćena u našim preduzećima, ali ipak dosta rasprostranjena. Na taj način i stranci mogu da se dovedu u „Fijat” preko neke od tih agencija, da rade za manje plate od naših ljudi, kao što oni rade za manje zarade od Italijana. Sindikalac Ristić ovakve mere naziva „lov u mutnom” i ostaje pri zahtevima Samostalnog sindikata.
Piše: Miloš Pantić
