Izveštavanje o studentskim i građanskim protestima, istraživanje tema koje nisu po volji vlasti, objavljivanje priča o kojima režimska glasila ćute, “koštaju” i kragujevačke novinare koji su odlučili da budu izvan medijskog mraka.
Za godinu dana beležimo nasrtaj na novinarku portala „Glas Šumadije“ tokom video snimanja akcije SNS-a, prekršajnu prijavu za novinara “Iz glave” koji je izveštavao sa građanskog protesta i njegovo targetiranje na prorežimskoj televiziji. Server portala Glas Šumadije bio pod tronedeljnim sajber napadima, gotovo svakodnevne prima pretnje da ga treba zatvoriti, da je “ustaški” i “plaćenički”. Sličan “narativ” puni i inboks Fejsbuk stranice portala respublica034.rs, a dolazi uglavnom sa lažnih profila.
Na ovom “spisku” nema fizičkih napada na izveštače iz Kragujevca, što u slobodnim medijima ocenjuju “srećom”, ali i rezultatom profesionalnog postupanja policije da ne dođe do nasilja na protestima „visokog rizika”.
Budući da režimski pritisci i pretnje rastu i sve češće prelaze “crvene linije”, u radu slobodnih medija “dežurna” pitanja su – kako odgovoriti na takve izazove, da li svaki vid napada treba prijaviti nadležnim organima, koji su mehanizmi zaštite bezbednosti novinara i ima li za “sedmu silu” pravde kada “stvar” dođe na sud?
Izmišljeni prekršaj za Miroslava Miletića
Pred Prekršajnim sudom u Kragujevcu vode se dva postupka, u jednom se novinar tereti, a u drugom je novinarka oštećena strana. Protiv novinara agencije “Iz glave” Miroslava Miletića u toku je postupak pošto mu je u julu prošle godine tokom protesta policija napisala “nalog”, jer se navodno nedozvoljeno kretao kolovozom na putu koji ima trotoar i time učinio prekršaj iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Miletić kaže da ga je policajac legitimisao između 19 i 20 časova dok je stajao ispred Gimnazije, a da je u prijavi napisano da su mu podatke uzeli oko 21 sat i da se tada kretao kolovozom.
Za Miletićevog advokata Radivoja Kastratovića jasno je da izdavanje prekršajnog naloga na ovakav način predstavlja oblik sistemskog pritiska na novinara, zbog njegovog javnog delovanja i kritičkog odnosa prema aktuelnoj vlasti.
– Do sada je održano jedno ročište, izneli smo odbranu, predložili dokaze i ja sam uveren da ishod ovakvog postupka može biti samo oslobođenje od prekršajne odgovornosti, kaže Kastratović.
Miletić smatra da se postupak razvodnjava.
– Nalog je pisan u julu, a sada je mart. Drugi deo procesa možda će biti za dva, tri meseca, proći će i godinu dana od svega toga i to tako traje. A ideja nije samo u pritisku na novinara ili građane koji su dobili isti nalog, nego i u tome da ljudi odustanu od reagovanja. Naime, tražili su da platim kaznu od 5.000 dinara, odnosno polovinu tog iznosa ako platim u roku od nekoliko dana. Ako platiš kaznu, onda su oni u pravu i ispada da sam ja bio negde gde nisam bio i zato nisam pristao na to. Znači, ne radi se o parama, radi se o tome da li se poštuje zakon u ovoj zemlji ili ne, priča Miletić.
On je uveren da je kao novinar koji izveštava sa vanrednog i neprijavljog protesta, čak i da se kretao kolovozom, trebalo da uživa jače mere policijske zaštite, ali napominje da se to nije dešavalo ni u drugim gradovima, već je u pojedinim bilo ekstremnih slučajeva – prebijanje i hapšenje.
– Pokretanje neosnovanih sudskih postupaka protiv novinara i građanskih aktivista sa ciljem stvaranja pritiska na njih i finansijskog iscrpljivanja je klasičan primer SLAPP mehanizma. Suština takvih postupaka nije u ostvarivanju pravde, već u tome da se pojedinac optereti, zamori i obeshrabri da nastavi sa svojim javnim delovanjem, objašnjava advokat Kastratović.
Miletić je i pre ovog slučaja bio meta napada provladinih medija i predstavnika režima. Prema rečima Kastratovića, njegove izjave su izvrtane i stavljane u izmišljen i tendeciozan kontekst, sa očiglednom namerom da budu zloupotrebljene radi njegove diskreditacije u javnosti.
– Za „Informer“ sam prozapadni novinar, blokader, neki kancer društva, čovek koji je navodno protiv izbeglica, što mi je posebno teško palo, jer u svom životu imam poseban odnos sa tim ljudima, dosta sam radio na toj temi i učinio što sam mogao i lično i profesionalno. To čak smatram veoma niskom uvredom, navodi Miletić komentarišući video klip u “montaži” Informera.
Advokat Kastratović podseća da je bilo pritiska države na nezavisne novinare i pre protesta povodom pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
– Poznat je slučaj novinara Milana Nikića (dopisnik TV N1- prim.nov.) koji je zbog ugrožene bezbednosti bio prinuđen da se izmesti iz svog stana na bezbedniju lokaciju kako bi izbegao realizaciju tada upućenih pretnji. Takvi primeri pokazuju da problem nije samo u pojedinačnim incidentima, već u obrascu ponašanja koji ozbiljno ugrožava slobodu medija i bezbednost ljudi koji se bave javnim informisanjem, zaključuje Kastratović.
„Paljba” po portalu „Glas Šumadije”
Na mladu saradnicu portala „Glas Šumadije“ Nikoletu Jošović 29. maja 2025. godine, kraj štanda SNS-a u Ulici Aleksandra prvog Karađorđevića, nasrnula je aktivistkinja te stranke i udarila po stativu sa telefonom koji je držala snimajućina događaj. Kako navodi urednica Jovanka Nikolić, policija koja je bila na licu mesta reagovala je odmah, sklonila ženu, a novinarka je dala izjavu u policiji. Dan posle napada na novinarku, gradonačelnik Kragujevca i poverenik SNS-a Nikola Dašić lično se obratio urednici portala u “optužujućem saopštenju”. Dodelio joj je ulogu organizatora događaja, optužujući je za “sejanje mržnje, netrpeljivost i psovke po ženama koje samo mirno drže svoj štand”.
Prema informaciji koje su “Kragujevačke” dobile u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, povodom napada na novinarku je “formiran predmet” i ocenjeno da je jedna od okupljenih građanki udarila po selfi štapu koji je držala novinarka saradnica portala Glas Šumadije “koja tom prilikom nije imala istaknutu akreditaciju”. Tužilaštvo je odlučilo da „ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno bilo koje krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti”, ali da u radnjama R.K, ima obeležja prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru, te je obavestilo Policijsku upravu “radi podnošenja zahteva za pokretanje postupka Prekršajnom sudu u Kragujevcu”. U tom sudu nam je rečeno da se u ovom slučaju vodi postupak protiv okrivljene R.K. zbog prekršaja drsko i bezobzirno ponašanje, povodom događaja u kome je oštećena novinarka, i da se on nalazi u fazi dokaznog postupka.
Portal „Glas Šumadije”, navodi urednica, svakodnevno dobija pretnje da ih treba zabraniti, da su “ustaški”, “Kurtijev” medij, da su plaćenici, brukaju ime Šumadije… Povodom istraživanja poslovanja kompanije koja je pre pet godina dobila posao rekonstrukcije “Tržnice”, od nje su dobili zvaničan odgovor da “ne odgovaraju medijima koji imaju izrazito antisrpski, tj. ustaški narativ”.
– Sve ovo može da utiče na sigurnost naših novinara i snimatelja, jer može da ostavi utisak kod neobaveštenih građana da mi radimo protiv države i srpskog naroda, ocenjuje Jovanka Nikolić.
– Imali smo napad na server, na kome se pored našeg nalaze i sajtovi “Južne vesti” i “Radar”. Počeli su 13. februara i trajali gotovo tri nedelje. Sajt se usporeno učitavao ili je bio gotovo nedostupan, a naši administratori nisu mogli da unose vesti. Kako su nam objasnili programeri, locirali su da napad dolazi iz Kine i sa Sejšela, ali da to ne mora da znači da zaista odatle stižu, moguće je da je to maska. Ono što razlikuje ovaj napad od prethodnih jeste da je veoma jak, da je teško braniti se od njega i da je veoma skup, kaže urednica „Glasa Šumadije”.
Obukama do bolje zaštite
U poslednjih godinu dana u Kragujevcu nije bilo fizičkih napada na reportere na protestima, ali događanja iz Beograda i Novog Sada upozoravaju na značaj pojačanog opreza i mere zaštite bebednosti na javnim skupovima. Studentkinja koja je osnovala studentski podkast „Blokkast” i novinarka „Res Publica” Anđela Antić, nije bila direktno izložena napadima na protestima, ali je svedočila kako su njene kolege napadane i targetirane i , kaže, nikada nije mogla da ostane imuna na to.
– Kada smo počeli da radimo, nismo imali redakciju koja bi nas naučila pravilima ponašanja i merama zaštite. Pratili smo primer iskusnijih, profesionalnih kolega, tako da smo imali upadljive, bele pres prsluke, kao i pres oznaku oko vrata, dok o kretanju novinara na protestima nismo znali mnogo, pa smo se oslanjali na intuiciju. Tek kasnije smo prošli Media Hub obuku o medijskoj pismenosti, kroz koju smo učili i pravila ponašanja novinara na protestu, što smo od tog trenutka krenuli aktivno da primenjujemo, priča Anđela.
Poverenica NUNS-a za Šumadiju i urednica portala respublica034.rs Bojana Vlajović Savić ističe važnost obuka novinara o rizicima i načinima kako da zaštite ličnu bezbednosti prilikom izveštavanja sa javnih skupova. Ocenjuje da je pozitivno što NUNS ima obuke tokom kojih se čuju pravni saveti, ali i uči iz iskustva kolega iz inostranstva koji su izveštavali u ratovima i sa masovnih demonstracija. U planu su treninzi za mlade novinare o izveštavanju sa demonstracija, budući da su prethodnu godinu obeležili protesti praćeni brojnim incidentima i napadima na novinare.
– Najvažniji savet koji sam i sama čula od kolega je da nijedna priča nije vredna da se zbog nje ugrozi lična bezbednost i to je ono što treba stalno ponavljati. Novinari treba da sačuvaju sebe, jer je u krajnjem slučaju, važnije da nastave da javnost redovno informišu o važnim temama, nego da se upuštaju u rizične situacije, zaključuje Vlajović Savić.
Svi sagovornici „Kragujevačkih“ u ovom tekstu nemaju dilemu da svaki vid napada na novinare uvek treba prijaviti nadležnim organima bez obzira na ishod do koga se može doći i kapacitet institucija da pruže adekvatnu zaštitu. Najmlađa novinarka Anđela smatra da je poruka koju prijava šalje mnogo više od traženja pravde, pokazuje snagu koja je potrebna da se hrabro suoči sa nasiljem, odlučnost da se prekine ćutanje, borbu za slobodu govora i izveštavanja.
– Zbog svega što poslednjih godina doživljavaju slobodni mediji, jasno je da bezbednost novinara nije samo stvar njihove lične zaštite, nego i opstanka slobodnog i demokratskog društva, pa su svi kojima je do njega stalo u obavezi da stanu u zaštitu novinara i prava svakog građanina na pravovremeno i istinito informisanje, zaključuje advokat Radivoje Kastratović.
STATISTIKA PRIJAVLJENIH KRIVIČNIH DELA NA ŠTETU NOVINARA
Za deset godina 739 predmeta
Prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, od 1.januara 2016. do 31. januara 2026. godine u javnim tužilaštvima, na osnovu podnetih krivičnih prijava, formirano je ukupno 739 predmeta u vezi sa događajima na štetu 800 oštećenih lica, odnosno 640 pojedinačnih lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja. Od ukupnog broja predmeta, 402 su formirana u Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.
Odluka da nisu ostvarena obeležja nekog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti doneta je u 294 predmeta (oko 40 odsto). U 445 predmeta (oko 60 odsto) postoji osnov sumnje da je izvršeno neko krivično delo na štetu bezbednosti novinara:
u 167 predmeta u toku su dokazne radnje, istraga, glavni pretres pred nadležnim sudom…
u 157 predmeta potencijalni učinilac nije identifikovan
u 102 predmeta je do sada izrečen neki oblik krivične sankcije
u 19 predmeta sud je odbio ili odbacio optužni akt ili oslobodio optuženog.
U FEBRUARU 34 INCIDENTA
Fizički napadi, pretnje smrću
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je u februaru 2026. godine ukupno 34 incidenta koji su uključivali novinare i medijske radnike. Evidentirano je osam fizičkih napada, osam slučajeva pretnji smrću i ugrožavanja fizičke bezbednosti novinara i sedam ostalih pretnji novinarima. Dokumentovane su tri pretnje medijima i osam napada na medije i medijske organizacije.
Tokom meseca nastavljene su ozbiljne pretnje novinarima i medijima, kao i kampanje koje se plasiraju putem medija i koje dodatno ugrožavaju bezbednost novinara i medijskih stručnjaka. Ponovo zabeleženi slučajevi napada na novinare tokom izveštavanja sa javnih događaja i protesta, a u nekima je učestvovala policija.
Piše: Gordana Mirović
