Sa Evropske informatičke olimpijade za devojke, koja je održana u Bonu sredinom jula, Irina Stanišić, učenica Prve kragujevačke gimnazije, vratila se sa srebrnom medaljom. U konkurenciji najboljih informatičarki, a bilo ih je 227 iz 60 zemalja, srebrnu medalju osvojila je i Sofija Čebašek, iz Matematičke gimnazije u Beogradu, dok je bronza pripala Teodori Obradović iz Gimnazije „Dositej Obradović” u Nišu. Osim Evropljana na Olimpijadi su učestvovali i takmičari iz SAD-a, Japana, Australije.
Ovo je drugi put kako Irina učestvuje na ovoj Olimpijadi. Prošle godine osvojila je bronzu, kao učenica osmog razreda Osnovne škole „Sveti Sava”, što pokazuje koliko je posvećena u nastojanju da se popne na vrh olimpijskog trona.
Njen uspeh je još značajniji ako se uzme u obzir da ima samo 15 godina i da joj prave „borbe” tek predstoje. Zrelost i samopouzdanje kojim odiše i podrška koju ima u porodici – neprocenjiva su pomoć na putu ka najvećim dostignućima.
Vežbam kad mi se vežba
U prvom telefonskom razgovoru sa Irinom stiče se utisak da je starija, da je treći, četvrti razred Gimnazije. Ozbiljnost, racionalnost i organizovanost u svemu što radi izdvajaju je iz miljea petnaestogodišnjaka na koji smo navikli. Imala je sve petice u osnovnoj školi, a prosek 5,0 zadržala je i u Gimnaziji. Đak je specijalnog matematičkog odeljenja, ali nije htela da iz sedmog razreda pređe u srednju školu, nego kada je završila osmi.
Još u osnovnoj išla je na takmičenja iz matematike, fizike i informatike i, kako kaže, prirodno je bilo da se upiše na ovaj smer.
Za sva takmičenja priprema se sama tokom cele godine. Članica je Društva matematičara Srbije i za pripreme koristi zbirke koje su joj dostupne i materijale sa interneta. Pred samo takmičenje Društvo matematičara organizuje pripreme i to joj dosta pomaže da razjasni ono što nije mogla sama.
Intenzivno se priprema i za takmičenje iz fizike i u tome značajnu pomoć ima od profesora fizike i razrednog starešine Nemanje Momčilovića koji svakog vikenda drži dodatnu nastavu za sve koji žele da unaprede svoje znanje.
– Oduvek sam imala naklonost prema prirodnim naukama. Prvo se rodila ljubav prema matematici, a kasnije sam videla da su takmičenja iz programiranja prilično slična takmičenjima iz matematike. Zapravo, zadaci iz programiranja su složeni, algoritamski i delom matematički problemi i rešavaju se na sličan način na koji se, na primer, rešava kombinatorika iz matematike. Bilo je prirodno da zavolim i informatiku, objašnjava Irina.
Ove godine, Olimpijada iz informatike trajala je od 14. do 20. jula i sve troškove snosilo je Društvo matematičara Srbije, koje inače finansira sve matematičke olimpijade i organizuje pripreme. Ceo događaj traje sedam dana, od kojih su dva takmičarska. Učesnici su oba dana imali po pet sati da reše četiri zadatka. Na pitanje da li je to dovoljno vremena da se sve odradi Irina kaže da nije.
– Uvek može da se doda još vremena, jer što se duže razmišlja učinak je bolji, tvrdi ona.
Među osvajačima medalja, a ima ih više, veoma su male razlike. Irini je nedostajalo samo 13 poena da osvoji zlato. Zadaci su bili veoma teški i zahtevni, a maksimalno je moglo da se osvoji 800 poena. Međutim, Irina je osvojila 487, dok su zlato osvojili oni koji su imali nešto preko 500. Najbolja je bila Poljakinja, koja se našla na vrhu liste, mada ni njen skor nije bio mnogo iznad ostalih. Inače, Poljakinje i Amerikanke su uvek najbolje na ovim takmičenjima.
– Ni prošle godine nije bilo lako. Zadaci su bili baš teški i cilj je bio da se iz učesnika izvuče maksimum, da damo sve od sebe. Pre ovoga održano je niz eliminacionih takmičenja koja služe za odabir učesnika. Na početku su kvalifikacije, zatim idu okružno i republičko takmičenje, pa Srpska informatička olimpijada sa koje top četiri devojke idu na Evropsku informatičku olimpijadu. Ove godine nije bilo svih takmičenja, ali sam ja kao nosilac bronzane medalje sa prethodne olimpijade imala direktan plasman u drugi krug i učestvovala sam samo na izbornom takmičenju, gde sam osvojila drugo mesto i plasirala se dalje, objašnjava naša sagovornica kako je dospela u četvoročlanu ekipu devojaka koje su predstavljale Srbiju na Evropskoj olimpijadi.
Irina je imala priliku da prošle godine na takmičenju u Holandiji upozna mnogo novih ljudi, a ove godine u Bonu srela ih je ponovo, ali je upoznala i mnogo novih i to je, kako kaže, jedinstvena prilika da se vide i razmene iskustva.
Razmišljam o budućnosti
Irina kaže da je sve rezultate postigla pripremajući se sama i uz podršku porodice. I njene drugarice iz Matematičke gimnazije u Beogradu potvrdile su joj da se takođe pripremaju same i da nemaju velike koristi od redovnih časova informatike.
– Stekla sam mnogo poznanstava sa starijim takmičarima kojima se ponekad obratim i njihova pomoć mi je dragocena. Društvo matematičara tokom godine organizuje pripreme iz informatike i to mi je sasvim dovoljno, jer prethodno moram da savladam ono što sam dobila na predavanjima, priča Irina.
Na samom takmičenju potrebno je iskoristiti logiku, mogućnost matematičkog razmišljanja i zaključivanja i sve to iskombinovati sa stvarima iz programiranja, sa algoritmima i sa onim što sam kompjuter može da uradi.
– Često je taj prvi deo, vezan za razmišljanja, veoma zahtevan i tu mnogi zastanu i ne mogu da savladaju jer su zadaci komplikovani i svaki ima puno zaključaka koji se nadovezuju, a morate da imate svaki da biste nastavili zadatak i da znate da ste krenuli u pravom smeru, što nimalo nije lako, a taj osećaj da ste na pravom putu stiče se samo dugotrajnim vežbanjem. Mislim da sam bolja u informatici nego u matematici, mada sam i tamo postigla dobre rezultate, priznaje naša mlada sagovornica.
Još uvek nije sigurna čemu će se posvetiti u budućnosti, ali veruje da će biti kombinacija matematike i nformatike. Ne isključuje mogućnost da se tu uključi i fizika, ali misli da je ona više šablonska, da zadaci često podsećaju jedan na drugi i upornim vežbanjem može da se dođe do najvišeg nivoa.
Kada je reč o vremenu koje posvećuje vežbanju Irina kaže da se dešava da svakodnevno vežba i po pet sati ako ima vremena, ali i da mesec dana ne radi ništa.
– Vežbam tokom cele godine, ali kada mi se vežba. Pred neko takmičenje to je intenzivnije jer sam motivisanija, a volim da vežbam i tokom godine, to mi dođe kao vid opuštanja, kao da rešavam ukrštene reči, objašnjava način pripremanja Irina.
U njenom odeljenju je samo devetoro učenika, što je idealno za rad i omogućava nastavnicima da se svakom đaku posvete individualno. Rad je opušteniji i brže teče i tokom ispitivanja, naročito u vreme takmičenja, dogovaraju se kako će uklopiti sve obaveze, a nastavnici im uvek izlaze u susret. Svi su dobri đaci, svestrani, ne zapostavljaju ni društvene nauke i neki od njih su takođe nosioci medalja sa međunarodnih takmičenja.
Lepi susreti i poznanstva
Osim što vežba, vežba, vežba… Irina se bavi i nekim drugim stvarima. Već dve godine svira gitaru, ide na latino plesove i uživa u slušanju muzike. Ranije je išla na balet, skoro sedam godina i priznaje da uživa u muzici i plesu. Ne zapostavlja ni društvo, često izlazi sa drugarima iz odeljenja, a kaže i da mnogo voli da putuje. Nakon što je obavljen ovaj razgovor Irina je sa porodicom otputovala turistički u Minhen. Tokom prolećnog raspusta putovali su u Italiju i kad god se ukaže prilika, kad nema škole i takmičenja, obilazi neku turističku destinaciju. Bila je Irina i u Moldaviji, Holandiji, Gruziji, Španiji, Bugarskoj, Grčkoj… i svuda bi se ponovo vratila. Inače, govori dobro engleski jezik, a francuski uči od osnovne škole i mada ga nema u Gimnaziji, nije ga zapostavila i uči sama.
Mada je tek u prvoj godini srednje škole, već razmišlja o budućnosti, studiranju, gde će živeti.
– U Kragujevcu neću da studiram. Možda Matematički ili Elektrotehnički fakultet u Beogradu, a maksimalno IMT ili Kembridž i Oksford. Počinjem polako da se raspitujem i čula sam za mnoge iz Srbije koji su na tim fakultetima, iskrena je Irina.
Ona ne isključuje mogućnost da ako bude studirala u inostranstvu tamo i ostane, ali možda se i vrati. Još uvek nije sigurna, razmatra sve varijante, ali tek pošto se bude otisnula iz porodičnog doma i osetila novi život znaće šta i kako dalje.
Piše: Gordana Božić
