Četrnaestogodišnja Kragujevčanka Irina Stanišić osvojila je bronzanu medalju na Evropskoj informatičarskoj olimpijadi za devojke u Holandiji među 196 takmičarki iz više od pedeset zemalja. Iako je ovo zvanično evropsko takmičenje, ono doseže nivo svetskog, zato što se takmiče i Amerikanke, Australijanke, Japanke…
Takmičenje je predviđeno za srednjoškolce, ali zahvaljujući svom talentu, Irina je postala član reprezentacije.
– Država pošalje tim, ali svaki član ekipe radi zadatke posebno i dobija nagrade u zavisnosti od svog rezultata. Na takmičenje se pozivaju devojke koje pohađaju srednju školu i svake godine se održava u drugoj državi, kaže Irina.
Ona je maturant i đak generacije Osnovne škole „Sveti Savaˮ, a od septembra će krenuti u odeljenje specijano matematičkog smera Prve kragujevačke gimnazije.
Kaže da je još od malih nogu volela da rešava IQ slagalice i zagonetke, da nastavlja nizove, a kako su ti zadaci prilagođeni uzrastu, rešavala je primere i za starije generacije. Bila je radoznala i pitala se zašto se nešto u prirodi dešava baš tako i pokušavala da daje objašnjenja praveći eksperimente.
Njeno interesovanje za programiranje počelo je u petom razredu kada je gledala televizijsku emisiju koja se bavila informatikom. Konkurisala je za radionicu programiranja na Prirodno-matematičkom fakultetu (koja se održavala samo te godine) na kojoj se govorilo o takmičarskom programiranju i tada je odlučila da počne da se takmiči.
Od malena u svetu programiranja
S obzirom na to da je ovo takmičenje srednjih škola, a ona je još uvek bila osnovnoškolka, dobila je svoje mesto u srpskom timu tako što je pratila rezultate i takmičenja srednjoškolaca i videla da po svom znanju može da postane član reprezentacije.
– Išla sam uporedo na takmičenja za osnovne i srednje škole. Prolazila sam cikluse takmičenja – okružno, republičko, srpska informatička olimpijada (to je takmičenje za izbor tima koji će da predstavlja reprezentaciju) i uspela sam da zaslužim mesto u srednjoškolskom timu, koji se sastoji od četiri devojčice, objašnjava Irina.
U Holandiji je provela sedam, a takmičenje traje dva dana i treba da se za pet sati reše četiri zadatka. Ostale dane učesnice provode u ekskurzijama, zabavnim aktivnostima i međusobnom upoznavanju.
– Iz celog takmičenja najveći utisak mi je ostavilo društvo, jer su sve devojke bile zanimljive i druženje je nadmašilo moja očekivanja, navodi ona.
Pripreme za informatičarsko takmičenje traju tokom cele godine i učenici se pripremaju sami, prolazeći kroz razne zbirke i testove na onlajn sajtovima. Pred veća takmičenja Društvo matematičara Srbije (koje učenicima finansira put na takmičenja) i Komisija za takmičenje iz programiranja organizuju pripreme koje su nedelju dana pre takmičenja i njih drže iskusni informatičari.
– Nije mi bilo teško da samostalno spremam zadatke, jer se tako pripremam od petog razreda, kada sam ušla u svet programiranja. Ima dobrih izvora na internetu, ali su uglavnom na engleskom jeziku. Na takmičenju su zadaci na engleskom, ali ih svaka zemlja ima prevedene, objašnjava Irina.
Konkurencija je bila jaka, svake godine se znanje devojaka iz oblasti informatike povećava, ali ipak je uspela da se izbori za svoje mesto. Vođa srpskog tima bio je profesor sa Fakulteta inženjerskih nauka Vladimir Milovanović, koji ima iskustva sa vođenjem ekipa na međunarodna nadmetanja i član je srednjoškolske komisije za ovakvu vrstu takmičenja.
Već ima kolekciju medalja
Kada su tamičenja bila nižeg nivoa, Irina je pripremala prijemni ispit i završavala školske obaveze, kako bi se kasnije fokusirala samo na međunarodne turnire. Za svako takmičenje, u zavisnosti od njegovog nivoa, dobija se nekoliko slobodnih dana u školi, tako da joj je to dodatno olakšavalo pripremu za takmičenje.
Irina se fokusira na takmičarsko programiranje, ali učestvuje i na turnirima iz matematike i fizike, a volela bi da izučava i robotiku. U školi se uče samo osnove programerskog jezika, a na takmičenjima se radi dublje i drugačije nego u školi. Zadaci su delimično matematički, na visokom nivou takmičenja matematičke sposobnosti su neophodne, kako bi zadaci iz programiranja mogli da se rešavaju.
– Pravi se algoritam koji rešava neku situaciju. Mora da se koristi logika, razmišljanje, analiziranje situacije, kako bi se smislio algoritam koji se prenosi u kod, objašnjava ova devojčica.
Iako se takmičila iz matematike i fizike, najveće uspehe ima iz programiranja. To su dve bronzane medalje osvojene nedavno na Evropskoj informatičarskoj olimpijadi i na Juniorskoj balkanskoj informatičarkoj olimpijadi. Prošle godine prvi put je učestvovala na međunarodnom juniorskom takmičenju koje se održavalo u Gruziji.
Takođe, ove godine osvojila je prvu nagradu na republičkim takmičenjima iz matematike, fizike i programiranja, treće mesto na Srpskoj matematičkoj olimpijadi, drugo mesto na Srpskoj fizičkoj olimpijadi i prvu nagradu na Srpskoj informatičkoj olimpijadi.
– Moj najveći uspeh je što sam uspela sve da iskombinujem i nađem vremena da se spremam za sva takmičenja, kaže naša sagovornica.
Pored programiranja, zanima je muzika i igra. Hobi su joj plesovi, a baletom se bavila sedam godina i trenutno trenira latino plesove. Od prošle godine samostalno uči da svira gitaru uz pomoć jutjuba.
– Baletom sam počela da se bavim kada sam imala četiri godine. Nakon toga sam zavolela muziku i volim da slušam eks-ju pop-rok. Prijatelji su me naučili da sviram osnovne akorde na gitari, to mi se svidelo i odlučila sam da kupim ovaj instrument i da u slobodno vreme učim da sviram, kaže Irina.
Na pitanje koji su joj omiljeni predmeti u školi, dobili smo neočekivani odgovor. To su srpski (gramatika), francuski jezik i hemija. Od jezika govori engleski i francuski.
– Matematika, fizika i programiranje na nivou škole su mi dosadni, ali kada se podignu na viši nivo onda su mi omiljeni, objašnjava ona.
Razmišlja o fakultetu, ali još uvek ne zna tačno šta će studirati. U obzir dolaze međunarodni fakulteti poput Kembridža i Oksforda.
Ljubitelji programiranja koji su bili na sličnom takmičarskom nivou kao ja uspeli su da upišu ove prestižne fakultete, tako da je to dostižna opcija. Razmišljam o smeru bioinformatike, koji nije tako čest, a može da se primeni u životu. Trenutno sam više zainteresovana za inostranstvo, ali postoji mogućnost da upišem i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, navodi Irina.
Sledeće takmičenje na koje planira da se odazove je Evropska juniorska informatičarska olimpijada u Kišinjevu (Moldavija) na kojoj predviđa osvajanje još neka od prva tri mesta. Posle Kišinjeva, planira da učestvuje na međunarodnom turniru u prirodnim naukama (fizika, biologija, hemija).
– Na osnovu dosadašnjih rezultata i u Moldaviji očekujem medalju. Nakon toga je takmičenje u prirodnim naukama, a u decembru je međunarodna olimpijada iz prirodnih nauka, nabraja Irina.
Kako je iza svakog uspešnog deteta stoji porodica, pitali smo Irininog oca Nenada kako on komentariše njene uspehe?
– Ona se za prirodne nauke interesuje od malena i od kada se takmiči ostvaruje izvanredne rezultete. Prilično je bitna podrška porodice svakom detetu koja ima određena interesovanja. Trudimo se da joj pomognemo i da joj omogućimo što više materijala za učenje i pristupa kursevima, kaže Nenad.
Piše: Maja Đorđević
