Malo je reći da niko od novinara odavno nije prisustvovao konferenciji za novinare (KZN) u Skupštini grada ili nekom javnom gradskom preduzeću, što je ranije bila česta praksa, nego se više niko i ne seća kada je poslednji put dobio poziv za ovaj događaj.
To je bio povod da kragujevačkim novinarima postavimo sledeća pitanja:
- Sećate li se kada ste poslednji put bili na konferenciji za novinare u Skupštini grada?
- Na koji način ostvarujete komunikaciju sa gradskim funkcionerima – da li imate neposredne razgovore ili isključivo mejlovima?
- Zašto, po vama, gradski funkcioneri odbijaju direktan razgovor sa novinarima?
BRANKO VUČKOVIĆ, NOVINAR FONET-a
Strah od „onog gore“
Ne sećam se, a i ne obraćam veliku pažnju na tu vrstu opštenja sa lokalnom vlašću iz najmanje tri razloga. Prvo, zato što mislim da su pres-konferencije u vreme društvenih mreža postale anahrone, jer po pravilu kasne za njima. Drugo, opšte je poznato da je dobar deo pitanja naručen kod podobnih novinara koji oduzmu veći deo termina predviđen za KZN, pa za prava pitanja nema vremena. I treći razlog je što na pres-konferencijama nikada nećete dobiti vest za naslovnu stranu.
U Kragujevcu se to poslednji put desilo na kraju mandata prethodnog gradonačelnika koji je, gledano iz današnje perspektive, vizionarski poručio da je „građanima potrebna motka”.
Lokalni političari iz vladajućih struktura izbegavaju da odgovaraju na pitanja novinara, ne zato što nemaju šta da kažu (i među njima ima onih koji odlično poznaju materiju kojom se bave), ni zbog toga što se plaše reakcije javnosti (posle godina provedenih na vlasti svi su manje-više oguglali na „voks populi“ i kritike javnosti), već pre svega što se plaše kako će njihov javni nastup protumačiti vrhovni cenzor. Taj strah od „onog gore” (a nije Gospod Bog) obesmislio je zdrav dijalog u celom društvu, pa i na lokalu, pretvarajući mnoge perspektivne političare u neprepoznatljivu sivu masu koja se utrkuje u dužini i jačini aplauza na svaku izgovorenu reč velikog vođe.
I u mom slučaju se ta komunikacija svodi na elektronsku poštu i SMS poruke. Po sistemu – napišem pitanja oni otpišu odgovore jer mi je tako brže, mada za svaki slučaj imam brojeve mobilnih telefona gotovo svih gradskih fukcionera, koji se, da li zbog respekta prema medijima za koje radim ili zbog moje sede kose, pristojno odazivaju na svaki moj poziv.
ZORAN RADOVANOVIĆ, DOPISNIK NEDELJNIKA „RADAR“
Zaziranje od nezgodnih pitanja
Ne sećam se kada sam poslednji put bio na konferenciji za novinare u gradskoj upravi. Možda grešim, ali mi se čini da je to bilo pre 15 i više godina. Nije ih mnogo bilo ni u vreme Verka Stevanovića, ali je nakon naprednjačkog otimanja vlasti i u Kragujevcu, odrađenog, inače i uzgred, uz veliku pomoć preovlađujućeg dela aktuelne kragujevačke opozicije, nekada uobičajena praksa susreta novinara sa nosiocima vlasti u zajednici, ukinuta u potpunosti.
Radi se, delom, o radikalskoj prostačkoj aroganciji i nerazumevanju funkcije medija, kao i činjenici da je mnogo lakše, jednostavnije i, naravno, za predstavnike vlasti unosnije da se javni poslovi završavaju podalje od javnosti. Primer su brojne afere vezane za finansijske i druge malverzacije vlasti, kako na lokalnom, tako i na državnom nivou.
Istovremeno, sva vlast i moć u Srbiji, kao gotovo nikada u njenoj dvovekovnoj istoriji, osim u vreme Miloša Obrenovića, skoncentrisani su na jednom mestu, u kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On odlučuje o svemu, od statusa Kosova, preko kanalizacije u Borči i Ovči, do rešavanja komunalnih problema po selima i zaseocima na jugu Srbije. U takvom političkom ambijentu, lokalna vlast u Kragujevcu, koja uglavnom postavlja tobogane, ljuljaške, klackalice i druge rekvizite na dečijim igralištima iliti asfaltira ulice po prigradu, i nema potrebe za komunikacijom s javnošću. Tamo gde te potrebe ima, u slučajevima kakvi su sumnjiva poslovna transakcija sa objektima i imovinom „Zastavinog” servisa, te višegodišnja i preskupa rekonstrukcija Gradske tržnice, na primer, javnost se ignoriše.
Nema gotovo nikakve komunikacije sa predstavnicima gradske vlasti u Kragujevcu, barem je ja nemam. Osim, kad je neki bitniji događaj u gradu, kakav je otvaranje rekonstruisane „Fijatove” fabrike, pa se među zvanicama nađu i aktuelni gradonačelnik i neko od njegovih saradnika, koji u takvim situacijama ne mogu da pobegnu od novinara.To je moj jedini oblik neposredne komunikacije sa predstavnicima lokalne vlasti.
Već sam rekao da se radi o aroganciji, nepoznavanju funkcije medija i uloge novinara, ali i strahu od nezgodnih pitanja.
ZORAN MIŠIĆ, DOPISNIK „DANASA“
Direktan kontakt je nezamenljiv
Mislim, ako baš napregnem memoriju, da je to bilo pre nešto više od tri godine kada je konferenciju za štampu u Skupštini grada držala Ana Brnabić, tada još premijerka u vezi sa socijalnim pogramom radnika „Fijata”. Zgrada Gradske uprave je bila više mesto gde se ona obratila novinarima, nego konferencija za novinare. Jer i nije bila. Memorišem i obraćanje naših vatogasaca-spasilaca koji su pomagali postradalima u Turskoj u zemljotresu pre dve i po godine, mada su i to upriličili MUP i Sektor za vanredne situacije, a Skupština grada je opet bila samo „prostor” gde se odvijao razgovor sa predstavnicima medija.
Konkretno, kad bolje razmislim (sa konsultacijom arhive), poslednja konferencija za štampu na kojoj sam bio u Skupštini grada, a ticala se nekog poteza lokalne vlasti bila je pre skoro dve godine u jesen 2023. kada je potpisivan ugovor između predstavnika Arsenal festa Zorana Vulovića i gradonačelnika Nikole Dašića da ovaj festival definitivno ostaje u Kragujevcu. Svi znamo, kako je posle Arsenal fest „prošao”.
Ne uzimam u obzir obraćanje odborničkih grupa vlasti i opozicije u salonu za vreme trajanja sednica Skupštine grada, bile one redovne ili vanredne, jer to i nije to.
Koliko god se predstavnici za komunikaciju sa medijima trudili da o(ne)moguće kontakte sa gradskim čelnicima (ne samo u ovoj vlasti, već svakoj) – direktan konatak je nezamenljiv. Prvo se na njega „oslanjam” ako imam direktan kotakt – privatni mobilni. U slučaju da nemam ili do njega nisam došao, onda u konsultaciji sa kolegama iz Odeljenja za komunikaciju grada Kragujevca, po potrebi, pošaljem pitanja njima ili direktno sagovorniku na adresu koju mi dostave.
Današnji gradski funkcioneri nisu prvi koji tome pribegavaju samo su oni to doveli do „savršenstva”. Ti „kontakti” realno nisu potrebni ni njima, kao ni novinarima koji bi stvarno o nečemu da pišu. Za puko „papagajsko” prenošenje njihovih (dez)informacija dovoljni su im njihovi evnuhodini, lojalistički mediji koji ponavljaju jednu istu priču – „ozbiljna, odgovorna vlast” i slično. Pak, oni drugi koje bih nešto i pitao, niti mogu niti smeju, a verujem i ne znaju da bilo šta relevantno odgovore.
JOVANKA NIKOLIĆ, ODGOVORNA UREDNICA „GLASA ŠUMADIJE“
Nema poziva – ne znam od kada
Ne sećam se da ni kada sam poslednji put bila na KZN, a još manje kada je stigao neki poziv iz gradske uprave. Imamo neposredne razgovore u vreme održavanja sednica Skupštine grada i na konferencijama za novinare Srpske napredne stranke.
Jasno je da izbegavaju novinare iz straha da im partijski vrh ne zameri.
NENAD ŽIVADINOVIĆ, „RITAM GRADA”
Komunikacija samo preko mejlova
Iskreno, ne sećam se tačno. Prošlo je više godina od kada portal ritamgrada.rs i ne dobija pozive, mada nisam siguran ni da li lokalna administracija uopšte više organizuje takve događaje. Jedina komunikacija je preko nadležnih uprava i/ili informativne službe. Dodatnu poteškoću predstavlja to što se komunikacija, i kada je ima, svodi na rezmenjivanje mejlova bez direktnog kontakta i mogućnosti da se postave potpitanja, objasne nedoumice, izbegne davanje nepreciznih i dvosmislenih činjenica. Identična situacija je, recimo, i u komunikaciji sa JKP „Šumadija”.
Mislim da je razlog očigledan – nepoželjna je bilo kakav kritička nota u izveštavanju, a nije im ni stalo da građani imaju pravovremenu i objektinu informaciju, već samo ono što je u interesu vladajuće stranke i funkcionera. Zbog svega toga naš portal bojkotuje sve pamflete koje na zvaničnom sajtu objavljeje lokalna vlast ili u obliku saopštenja šalju javna preduzeća. Objavljujemo samo ono što predstavlja suštinski bitnu informaciju za građane, ali ne i tekstove koji služe da se pokaže kako, primera radi, JKP „Šumadija“, doprinosi uređenju Kragujevca
MIROSLAV MILETIĆ – AUTOR EMISIJE „IZ GLAVE ”
Mediji su kolateralna šteta
Ne sećam se tačno. Može lako da se ispostavi da nisam bio nikad. Dok sam se aktivnije bavio novinarstvom, pogotovu kad sam radio kao dopisnik, izbegavao sam konferencije za novinare jer ono što se čuje tamo znaju svi i to se može pročitati i čuti ili videti u svim medijima. Jednom davno, stariji kolega mi je rekao da je pametnije sačekati kraj konferencije, pa onda postaviti pitanje i tako dobiti ekskluzivan odgovor. Ali to su bila pravila u nekim drugim vremenima. Danas to ne važi. Danas, i da idem na konferencije za novinare, teško da bih uspeo da dođem na red sa pitanjem jer je sve strogo kontrolisano i pitanja, uglavnom naručena, postavljaju tzv. podobni mediji.
Uglavnom je to bilo, a i dan danas je ličnim, neposrednim, kontaktom. Mejl koristim ako baš mora da se objasni šta je tema razgovora koju sam planirao.
Gradski funkcioneri, sve više i sve otvorenije, po ugledu na svoje šefove u centralama, odbijaju razgovor sa novinarima. Taj razgovor za svakog ko je na vlasti nikad nije prijatan – ako je sa druge strane „normalan” novinar. Pogotovu razgovor nije prijatan danas.
Ovo je direktna posledica kršenje slobode govora i gušenja medija koje nije samo po sebi cilj. Mediji su kolatelarna šteta, posledica neodgovorne, koruptivne vlasti koja je, kako se ispostvalja, na skoro svim nivoima povezana sa kriminalnim strukturama.
Da budem precizniji, kako će bilo koji gradski funkcioner da objasni bombu koja je eksplodirala ispred lokala u „Smolvilu” ili ispod džipa u Bresnici, a da ne govori o sumnjivim finansijskim poslovima i međusobnom obračunu zaraćenih strana koje politički pripadaju istoj partiji. Kako će bilo koji gradski funkcioner govoriti o rekonstrukciji tržnice, a da ne objasni više puta uvećane cene radova.
Sve u svemu, bilo koji direktan razgovor sa novinarima koji se pridržavaju osnovnih profesionalnih i etičkih principa direktno ugrožava opstanak na vlasti. To je toliko otišlo daleko da neodgovorno vršenje vlasti već ugrožava i samu vlast, bez ičije „pomoći”. Kao tržnica, kao nadstrešnica, kao mnogi bespravno i koruptivno urađeni objekti i ova vlast urušiće se sama od sebe.
