Odlazak u ženski fizerski salon, koji bi po logici stvari trebalo da bude mesto sveopšteg opuštanja, ponekada je sve drugo samo ne to. Ne možete ni da pretpostavite šta sve možete čuti ili doživeti za kratko vreme boravka u salonu lepote, kako od mušterija tako i od „virtuoza” sa makazama, jer tu se slivaju i pretresaju sve moguće teme, a najčešće trač informacije, koje su za većinu i najintrigantnije.
To ne zavisi samo od nivoa salona, niti profila stalne klijentele koja nije uvek elitna, kakvu bi frizeri možda priželjkivali, nego prosto dođu takvi čudni dani i još čudniji ljudi – dame koje imaju pare da plate uslugu koja je otišla kao i sve drugo u nebesa. Provodeći čitavo popodne u salonu, dok čekaju na zacrtani izgled, svašta im pada na pamet da glasno izuste i podele sa prisutnima, čisto i iz dosade. A tek nadovezivanje priča, pa reč po reč i svašta ispliva na videlo.
Takva mesta danas više dođu kao pričaonice ili kao jedan vid zabave, lečenja usamljenosti, ali i pražnjenja. Druga je stvar koliko je to glasno izrečeno zanimljivo za trenutno zatečene slušaoce sa „kilo” farbe i blanša na glavi, nešto je ipak i do mentaliteta – da se malo zaviri u tuđ život, pa makar ovako posredno. Htele ne htele, pojedine dame su prosto prinuđene da slušaju i ono što ih uopšte ne interesuje, neke imaju moć da se isključe, retke negoduju, ali postoje i one koje vazda listaju po telefonu praveći se da imaju preča posla dok čekaju na svoj red, a ustvari načulje uši da im ništa ne promakne, pa im se samo otrgne glas „bože svašta”.
Mužu se ne sviđa…
Međutim, postoje i one priče koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, koje je ispričao niko drugi do vlasnik salona „ Miki stajl” Miroslav Radenković. Tu nisu u pitanju pikanterije ili, ne daj bože, detalji iz tuđe privatnosti, nego situacije sa kojima se susretao u skorije vreme, a verovatno sve češće i njegove kolege, jer je sve više klijentkinja koje misle ako promene frizuru da će promeniti i život. Kaže, naiđe tako neki ludi talas kada sa zahtevima mušterija ne može lako da izađe na kraj, jer sve bi htele da iz salona izađu kao holivudske zvezde, podmlađene, transformisane, lepše no što jesu, iako on nije estetski hirurg, kaže kroz širok osmeh.
– Neke moje mušterije dolaze sa idejom da imaju volumen kao filmske zvezde pod reflektorima i umecima kose. Donose fotošopirane fotografije, sa kvalitetnom scenskom šminkom, što nikako nije za poređenje, nije isto u Holivudu i u Kragujevcu. Jasno je, ma koliko želeo, ne mogu do te mere da im promenim lični opis. Moraju i da znaju da li im to uošte lepo stoji. Nije samo u pitanju oblik lica, nego i boja tena, boja očiju, kvalitet kose… Vidiš nekoga sa jakom plavom kosom i ti bi u jednom danu da pređeš iz crnog u plavo. Nije isto kad ti godinama neguješ kosu kod frizera, nego kad sam pereš sa koprivom, brezom i „tri želje regeneratorom”… Malo je to složenija matematika, nikoga ne bih da potcenjujem, jer neko stvarno nema novca i ne može to da priušti sebi drugo. Uglavnom više insistiraju na boji nego na frizurima, ali sve bi htele da im se tako „skine” bar deset godina. Nisam mađioničar, ne mogu da im promenim lični opis i napravim holivudske frizure kada im je kosa tanka i proređena, kaže Miki frizer.
Baš skoro imao je jedan nesvakidašnji – šaljiv slučaj.
– Dolazi mi žena od pedesetak godina sa slikom Brižit Bardo iz najboljih dana i kaže, hoću baš ovakvu frizuru i boju kose kao što je njena. Ja pomislim u sebi – draga, nisi ti prošla ni pored Lepe Lukić i umalo to da izustim. Ošišao sam je i ofarbao kao što je tražila. Rekao bih bila je zadovoljna, platila uslugu i otišla. Kad, sutradan, eto ti je ponovo s mužem. Pitam odkud vi, šta nije uredu? Mužu se ne sviđa da izgleda kao Brižit Bardo, ni boja kose, nije je tako zamišljao. Ona ćuti, on priča. Vadi sliku Britni Spirs, koja ima i drugačiju frizuru i naravno boju. Traži da je prefarbam u taj ton. Kažem, ne može posle ovog tretiranja da se odmah prefarba, mora da prođe mesec dana ili bar petnaestak dana, da joj se ne bi oštetila kosa. Preko plave može nešto da se uradi, ali preko crne, teško. Ona je srećom bila ofarbana u plavo tako da je moguće izvesti to što se njenom mužu dopada, ali mora da prođe ipak neki period. Vidim, njen suprug ne voli što to čuje, ne bi on da čeka. Ja mu kažem najbolje da sledeći put dođete u salon pod ruku sa svojom suprugom, kod kuće se prethodno usaglasite, odaberite jednu fotografiju koja vam se najviše dopada, i da onda zajedno biramo ton. Ja vam dam katalog sa bojama i prstom pokažete to. I neće biti greške. Ništa nije prokomentarisao. Samo se okrenuo i izašao, priča frizer Miki.
Nešto ranije u salon mu je došla sredovečna žena sa zahtevom da joj se napravi frizura iz pesme „Šta ti moja bluza smeta” folk pevačice Vere Matović, ako je dobro razumeo.
– Nisam ni čuo za tu pesmu, a kamoli kakvu je Vera imala frizuru. Kakvu pa može da ima, kad ima tri dlake u dva reda, uvek natapiranu kosu. Ustvari, poenta je u tom tapiranju, jer više niko ne tapira kosu da udari u štok vrata kad izlazi iz salona. Ona je izašla kao Mardž Simpson, srećna. Šta ja tu mogu. Druga je mušterija nešto starija tražila da joj napravim frizuru Vesne Zmijanac kao iz spota još iz 1988. godine za pesmu „Kazni me kazni”, kad je bila najpopularnija. Iznenadio sam se. U to vreme čestito nisam bio ni rođen, a kamoli da se sećam kakvu je boju kose i frizuru imala pevačica narodne muzike. Srećom postoji internet i jutjub kanal, pa mogu da odgledam i izađem im u susret. Nešto natapirano i sa repovima pozadi, ali trendovi se vraćaju i zaista počinje ponovo da se nose natapirane kose i insistira se na velikom volumenu, kaže frizer Miki.
Beže da ne plate
Naleteo bi ponekada u salon i po koji pripadnik jačeg pola sa željom da ga ošiša, ne praveći razliku između ženskog i muškog frizera, koje je još s vrata vraćao i nisu se ljutili. Kaže, ne radi fejdove i izbrijavanje i tu se priča odmah završava. Ali zato bilo je situacija da dođe žena da zakaže termin, hoće mini val sa voćnim kiselinama. Primi je odmah jer je imao lufta. I šta se desi. Navio joj viklere, stavio kiselinu i rekao da sačeka dok kiselina odradi svoje. I on prelazi na drugu mušteriju ne obraćajući pažnju na njeno kretanje. Jer proces zahteva i da to malo odstoji na glavi. Sa sve boščom i viklerima ona izlazi iz salona navodno da ispuši cigaretu. Žena nestaje. On se osvrće po salonu i pita mušterije je l’ videste gde ode žena što sam joj radio mini val? Trebalo je da nastavi postupak. Ali mušterija kao da je u zemlju propala. Pita da nije ušla u toalet, da joj se nije slošilo? Toalet prazan…. Žena pobegla sa sve viklerima na glavi, kako bi izbegla da plati uslugu i, naravno, ne znajući da bez stavljenog neutralizatora mini val joj neće uspeti. Džabe kiselina…. Ali odoše vikleri.
Druga osoba bez prijave putem instagrama ili redovnog zakazivanja, verovatno smišljeno po prvi put ulazi u salon s pitanjem da li može da je šatira i kada da dođe. Slože se oko termina, žena zasela i par sati provela u salonu koliko traje postupak farbanja i šatiranja. I samo se išunjala iz frizerske stolice.
– Pitam, ljudi gde je ona žena što sam je šatirao. Kažu, izašla je napolje da udahne kiseonik i protegne noge. Pogledam da nije zasela u kafić, pa niz ulicu pogledam , da nije otišla nešto da kupi. Blanš ne sme da joj stoji predugo. Računam, pojaviće se svakog momenta. Sačekam i opet pogledam, kad nje nema, pobegla i ostavila neseser s glupostima, bez ijednog ličnog dokumenta, bez para… Kažem sebi, ma ako je otišla, neću ja da propadnem zbog toga, nego kako je nije sramota. Kakvih ljudi ima, to je sačuvaj bože. Kome bi još palo napamet da neseser ostavi, kao šatro vraća se. Ljudi moji, sa gomilom folije na glavi, peškirom, boščom, bežiš niz ulicu, ama užas jedan…. Otišla kući da sama opere kosu i mirna je duže vreme, kaže Miki dodajući da toga nikada ranije nije bilo.
Ali zato dolaze sa izgorelom, upropašćenom kosom jer su bile „sam svoj majstor”, ili zbog uštede išle kod nekih frizerskih početnika koji su im upropastili kosu da im on spašava.
– Došla je mušterija koja je sama stavljala na kosu sonu kiselinu pomešanu sa sodom bikarbonom i sirćetom da bi skinula boju, koja joj se ne dopada. I skinula je, ali je ostala takoreći i bez kose. Tu samo makaze pomažu, neko prihvati, kad mu se tako kaže, neko i ne prihvati, ali nema Bože pomozi u takvim situacijama, ne postoji treća varijanta kod mrtve kose. Ja sam direktan i odmah stavim do znanja da preko takve kose neću ništa da radim, ma koliko se neko ljutio. Ali ja ne ulazim u to, mirna mi savest, kaže Miki Stajl.
Piše: Elizabeta Jovanović
