Petak je na subotu. Dolazimo u posetu dežurnoj ekipi u ambulanti broj 4 Doma zdravlja, u Ulici Svetozara Markovića. Njen zvaničan naziv je „Dr Moša Eli”, ali je građani oduvek zovu „četvorka”. Od 17. novembra u njoj je organizovana treća smena – više kao eksperiment, ne bi li se rasteretili Urgentni centar i Hitna pomoć i skratilo vreme prijema pacijenata. Osim u Kragujevcu, ovakva praksa uvedena je u domovima zdravlja u nekoliko beogradskih opština, u Nišu i Novom Sadu.
Da li je zbog loše informisanosti ili po navici tek mnogi po medicinsku pomoć odlaze u Hitnu pomoć ili Urgentni centar, pa se u navedenim gradovima samo nekolicina pacijenata se obratila Domu zdravlja u noćnim satima. U Kragujevcu, međutim, situacija je sasvim drugačija. Konkretno, tokom noći, od 20 sati uveče, do sedam ujutro zbrine se prosečno od 32 do 33 pacijenta, što je potvrdio direktor Doma zdravlja Vasilije Antić, koji se pojavio pre ponoći da proveri kako funkcioniše noćni rad.
Prvog dana u „četvorku” se javilo 29 pacijenata, drugog 39, isto toliko i trećeg, četvrtog 44, a u petak 38 pacijenata sa različitim zdravstvenim tegobama. Dakle, ukupno 222 za pet radnih dana, pretežno zbog povišene temperature, visokog krvnog pritiska, alergija i povreda.
U petak su dežurale dve doktorke dr Katarina Milošević sa sestrom Danijelom Mikić i dr Emilija Mudžeka sa sestrom Anom Petrović, koja je sastavila drugu i treću smenu. U noćnom timu bila su još i laborantkinja Brankica i radnik obezbeđenja Dejan, za svaki slučaj. Iako smena regularno počinje u 20 sati, pacijenti su dolazili i pre tog termina.
Reklo bi se da zdravstveni radnici nisu oduševljeni novom dužnošću, ali olakšavajuća okolnost je što svako do njih ima samo jedno dežurstvo mesečno.
Povrede, alergije, visok pritisak…
Među prvima te večeri došao je Stefan koji je povredio prst. Primio je antitetanus terapiju i poslat je na ušivanje. Zatim, stiže mlađa žena Marina A. zbog visokog krvnog pritiska. U 20.40 časova pojavio se bračni par od osamdesetak godina. Žale se da su ih iz Hitne poslali u „četvorku”. Međutim, kako njihove tegobe nisu baš za hitno lečenje, vraćeni su kući. Muž se žalio na bol i crvenilo noge koje traje već tri-četiri dana.
Upućeni su da se jave kod svog izabranog lekara, uz obrazloženje da to iziskuje i neke dodatne analize kako bi se utvrdio uzrok bola, a i crvenilo može da pričeka. Pokunjeni supružnici očito nezadovoljni ishodom, izašli su iz ambulante.
Isto tako je prošla i sredovečna žena koja se požalila na bol u ruci. Rekla je da se nije povredila, da je nazdravo zabolela. To su bili jedini pacijenti koji tom prilikom nisu lekarski zbrinuti, nego su upućeni da u redovnom postupku potraže lek za svoju boljku.
U 21.30 njih troje odjednom stiže i kažu dobro je – rade dva lekara. A sa druge strane se čuje veče je „dobro” krenulo.
Ubrzo stiže stariji čovek u pratnji sina zbog alergije. Sav se osuo po telu i osećao se vidno loše. Drži se za grudi. Ne zadržava se puno u lekarskoj ordinaciji, prima terapiju i odlazi.
Mlađa žena sa ozbiljnom aritmijom poslata je nakon pregleda i urađenog EKG-a u Urgentni centar na dalju opservaciju, došla je u pratnji muža i malog deteta. Mališa dok čeka pokušava da uspostavi kontakt sa ostalima u čekaonici i pomalo ih zabavlja. Većina ćuti zaglavljena u svojim mislima.
Vratili ženu u teškom stanju
U ambulanti postaje sve dinamičnije. Pacijenti se smenjuju kao na traci – dok jedni dolaze direktno, druge su vraćeni iz Hitne pomoći. Ovi drugi su nervozni, sestre na prijemu pokušavaju da ublaže njihovo nezadovoljstvo.
U tom stiže mlada žena zbog glavobolje, mučnine i povraćanja. Čeka da je prozovu. Za to vreme njen suprug izražava sumnju u lekare, jer je zbog bolničke bakterije koju je navukao pri, kako kaže, bezazlenoj intervenciji – urasle dlake na leđima – jedva pretekao. Smršao skoro trideset kilograma. Kaže da nije otišao za Beograd na operaciju bilo bi zlo.
U 22.35 sati stigla je žena u teškom stanju koju su, takođe, vratili iz Hitne. Medicinari u predahu šapuću da to nije smelo da se desi.
U najgorem stanju došao je satriji čovek, četrdeseto godište. Imao je nizak nivo kiseonika u krvi. Pošto je primio kiseonik malo je živnuo, mada je i dalje bio nestabilan.
Devojka 2001. godište primila je dve boce infuzije zbog iscrpljenosti i malo se osvežila, a drugoj je urađen EKG zbog niskog pritiska.
Od 19 sati do ponoći pregledano je ukupno 29 pacijenata, a od ponoći do završetka smene još njih devetoro. Urađene su i dve laboratorijske analize. Ništa posebno, mada je bio vikend kada obično ima više posla.
DR VASILIJE ANTIĆ O UVOĐENJU NOĆNE SMENE U DOM ZDRAVLJA
Povoljnije za pacijente
Prvi čovek Doma zdravlja dr Vasilije Antić objašnjava da je noćno dežurstvo u Domu zdravlja predviđeno za odrasle pacijente koji ne mogu da sačekaju izabranog lekara usled povišene temperature, kašlja, gušenja, problema sa krvnim pritiskom, šećerom i sličnih stanja, kada im je potrebna lekarska pomoć u toku noći. Svi treba da znaju da nema uslova da se u trećoj smeni prepisuje terapija hroničnim pacijentima.
– Svrha uvođenja trećih smena u Domove zdravlja je da se rasterete urgentni centri da bi mogli da se posvete pacijentima koji su teže bolesni. Znači da u Urgentnom centru mogu da se pregledaju pacijenti koji imaju infarkt, krvarenje ili teške povrede, a da oni koji imaju visoku temperaturu, skok pritiska, blagu alergiju dolaze u Dom zdravlja.
Takođe, Hitna pomoć treba da se rastereti da bi njihove ekipe mogle da idu na terene, kod onih koji ne mogu da dođu na pregled. Tu se podrazumevaju povrede, udesi ili teška stanja infarkt, šlog i slično. Očekuje se da će posle mesec dana Ministarstvo moći da utvrdi da li nešto treba da se modifikuje, popravi, kakvi su rezultati nove prakse.
Za sada, mislimo da je ovo povoljnije za pacijente jer brže dolaze na red za pregled, nego što bi to bio slučaj u Hitnoj pomoći ili Urgentnom centru. Manji je pritisak na Urgentni centar jer naši doktori mogu dosta toga da odrade. Sa druge strane, primećujemo da ima onih koji su mogli da se tokom redovne smene obrate svom lekaru, nisu morali da čekaju noć. Ipak, takvih je manje, zaključuje dr Antić.
Po njegovom mišljenju, za pacijente sa manjim stepenom hitnosti ova varijanta je daleko povoljnija od čekanja u Urgentnom centru ili Hitnoj.
– Potrebno je da precizno definišemo ko treba da bude zbrinut u Hitnoj pomoći, a šta može da se završi u dežurnoj ambulantii, kako ne bi šetali pacijente. Tu pre svega mislim na pacijente sa povredama koji treba odmah da budu upućeni u Urgentni centar, bez da nepotrebno idu od jedne do druge zdravstvene ustanove
Piše Elizabeta Jovanović
