Restoran „Jezero” krajem decembra bio je najposebnije mesto u gradu tog dana, gde se okupilo 90 članova Udruženja „Egal” sa svojim roditeljima i Dnevnog boravka Socijalne kooperative „Vivere” iz Kragujevca. I oni su došli u pratnji svojih roditelja. A došao im je i biviši direktor Dejan Petrović, koji je nedavno otišao u penziju, da ih ohrabri, pozdravi i sa njima provede još jednu noć. Osmeh nije skidao s lica i svi su ga pozdravili gromoglasnim aplauzom. Prilazili su mu štićenici da ga zagrle i nešto pitaju. Sve je vrvelo od emocija. Došla je na žurku i dr Suzana Perović, psihijatar, koja im je od prvog dana bila više od lekara.
Svi su se potrudili da izgledaju najbolje što mogu, da se prikažu u najboljem izdanju, da ostave utisak, budu primećeni, posebni, srdačni, veseli. Svečane toalete, biseri, šljokice na haljinama, volani, košuljice kao uštirkane dubele su na mladićima. Birali za ples i bivali birani, pozirali, fotografisali, ovekovečili još jedno uspešno druženje. Rodile se i neke nove ljubavi…
Pesma Vesne Zmijanac „Idem preko Zemlje Srbije“ polako je punila podijum, ali nakon jedne specijalne želje i pesme Dare Bubamare: „Svi su tu kao nekada, čuje se pesma starih drugova, samo ti nisi kraj mene, a još me bole te oči neverne…“ E, onda se baš zakuvalo jer su reči pogodile direktno u srce većinu i više nije bilo sedanja.
Posle toga neki su se latili mikrofona da otpevaju svoju omiljenu pesmu. Probio je led Dragan Krstić iz „Vivere” pesmom Miroslava Ilića „Pozdravi je pozdravi”. Od uzbuđenja i treme jedva je kontrolisao glas, a srce htelo da iskoči od miline. Došao je sa pratiocem i sve vreme stajala je uz njega i bodrila ga aplauzom. Pridružili su joj se i njegovi drugari i drugarice iz Dnevnog boravka.
Bilo je i onih što su kitili muziku kad bi pevač Neša Vulović ili pevačica Jelena Stikić „uboli“ njihovu omiljenu pesmu. Atmosfera se sve više podizala. Bez pesama Tome Zdravkovića ovo veselje nije moglo da prođe. Ali, više im je godio brži ritam. Pojedinci od tog momenta nisu stali sve dok orkestar nije odsvirao poslednju notu i objavio fajront.
Donatori su im to priuštili, orkestar Zorana Midinca svirao je gratis, a i fudbaleri prvotimci FK „Radnički” ni ove godine nisu ih zaobišli, dali su novac da im se kupe prikladni paketići.
– O inkluziji se samo ne priča, u inkluziji se živi. Evo, večeras, to i vidimo. Večeras slavimo ljubav. Ovo je za njih više od jedne obične večere. Nije samo zabava, neko ih je uvažio, primetio i oni su jako radosni, kaže Tatjana Spasić, nova direktorka „Kooperative Vivere”.
– Radovali su se od prvog trenutka kada su saznali da se zabava priprema. Bili su u dilemi šta obući… Ovo se ne može opisati rečima, jer njima je potrebno tako malo pažnje, ljubavi, muzike. I od njih treba učiti, kaže Tatjana dodajući da je za njih ushićenje svaki susret sa civilizacijom, ljudima, van zidova gde borave.
Bili su i u poseti Institutu za javno zdravlje, gde su ih zaposleni lepo dočekali, svi su se sa njima pozdravili, poslužili ih sokovima, poklonili im po kalendar i oni su izašli srećni i o tome su čitav dan pričali. Jer su danas bili važni. Neko ih je uvažio.
Svoje utiske prenosi i Ana Maksimović, zastupnik udruženja za podršku osobama sa invaliditetom „Egal”, koja je od pre tri meseca postala deo njihovog tima.
– Ovo je jedinstven dan i mogućnost da van svojih kuća izađu, da zajedno provode vreme, da se druže i zabavljaju. Malo je takvih dana u godini. Vodili su računa o frizuri, šminki, garderobi, o svemu. Da bi ostavili utisak i pokazali se pred svima nama. I uspeli su u tome, kaže Ana, dodajući da uživaju da plešu, njima je to smisao života. Muzika ih pokreće.
Za razliku od drugih udruženja, njihovo okuplja sve kategorije invaliditeta, ima i manje i više pokretnih, ali ima i onih vezanih za invalidska kolica kojima nije smetalo da se u njima njišu u ritmu muzike, da podižu ruke, da zapevaju, da se vesele kao i drugi.
Piše: Elizbeta Jovanović
