Kada tačno menjamo sat i zašto je datum drugačiji? Ove godine letnje računanje vremena počinje malo ranije nego prošle godine, što kod mnogih izaziva zabunu. Ali razlog nije promena pravila, već jednostavno kalendarska igra.
Ove godine letnje računanje vremena počinje malo ranije nego prošle godine, što kod mnogih izaziva zabunu. Ali razlog nije promena pravila, već jednostavno kalendarska igra.
Spremite se za kraću noć sa subote, 28. marta, na nedelju, 29. marta 2026. godine. Tačno u 2 sata ujutru, kazaljke će se pomeriti za jedan sat unapred, na 3 sata ujutru. To znači da će jutra privremeno biti tamnija, ali će dan duže trajati popodne, što mnogi željno iščekuju sa dolaskom toplijeg vremena, piše 24sata.hr.
Mnogi su primetili da su prošle godine, 2025. godine, satovi pomereni unapred 30. marta. Razlog za ovu očiglednu nedoslednost leži u jednostavnom pravilu koje je na snazi širom Evropske unije. Prema važećoj direktivi, prelazak na letnje računanje vremena uvek se dešava poslednje nedelje u martu. Pošto datumi u kalendaru padaju u različite dane u nedelji svake godine, menja se i datum poslednje nedelje u martu. Ove godine je to 29. mart, dan ranije nego prošle godine.
Večna debata: zašto još nismo ukinuli pomeranje sata?
Svakog proleća i jeseni, pitanje značenja ovog običaja se ponovo otvara. Prvobitno uveden tokom Prvog svetskog rata, a široko usvojen tokom energetske krize 1970-ih, cilj promene satova bio je ušteda energije boljim korišćenjem dnevne svetlosti. Verovalo se da će duže večeri smanjiti potrebu za veštačkim osvetljenjem. Međutim, novija istraživanja pokazuju da su te uštede, ako ih uopšte ima, minimalne, jer se u prelaznim mesecima energija troši na jutarnje grejanje.
Evropski parlament je 2019. godine glasao za ukidanje sezonskog pomeranja sata, a u anketi sprovedenoj godinu dana ranije, velika većina građana EU podržala je tu ideju. Međutim, ceo proces je zastao. Do danas, države članice nisu uspele da se dogovore oko ključnog pitanja: da li trajno zadržati letnje ili zimsko (standardno) vreme. Problem dodatno komplikuje potreba za koordinacijom kako bi se izbegao haos u transportu i na jedinstvenom tržištu. Zbog globalnih kriza poput pandemije i rata u Ukrajini, ovo pitanje je potisnuto u drugi plan.
Gubitak samo jednog sata sna može poremetiti naš unutrašnji biološki sat i izazvati umor, glavobolje i probleme sa koncentracijom koji mogu trajati danima. Statistika čak pokazuje i blagi porast saobraćajnih nezgoda u ponedeljak nakon promene, upravo zbog umora vozača. Srećom, postoje neki stručni saveti koji će pomoći da se ublaži ovaj šok za telo.
Počnite sa prilagođavanjem tako što ćete u krevet ići petnaest do trideset minuta ranije nego obično. Ovo će učiniti prelaz postepenijim. U nedelju ujutru, čim se probudite, izložite se prirodnoj dnevnoj svetlosti. Sunčeva svetlost je ključni signal našem mozgu koji pomaže u resetovanju našeg cirkadijalnog ritma.
Izbegavajte teške obroke i kofein uveče ovim danima. Takođe, preskočite popodnevne dremke, jer će vas to umoriti uveče i olakšati vam da zaspite u novo, ranije vreme. Lagana fizička aktivnost tokom dana, po mogućstvu napolju, takođe može pomoći vašem telu da se brže prilagodi novom ritmu.
IZVOR: Nova.rs
