Nedavno je mala Kragujevčanka, desetogodišnja Mila M. Radovanović, iz Beograda dobila pismo sledeće sadržine:
„Draga mlada pesnikinjo,
Hvala ti što si nam se javila.
Institut za dečiju književnost uključuje u svoje članstvo decu/đake koji se bave pisanjem.
Od sada si naš član i članstvo je besplatno.
Za početak ti šaljemo literarne konkurse koji se nalaze na ovim linkovima (…).
Nadam se da ćemo dugo i uspešno sarađivati.
Srdačan pozdrav tebi i tvojoj porodici”
U potpisu je dr Milutin Đuričković, jedan od inicijatora osnivanja Instituta za dečiju književnost, koji zvanično postoji od 2020. godine, i čiji je on predsednik Upravnog odbora.
Istitut je, inače, upisan u registar zvaničnih institucija i ciljevi su mu, u najkraćem, „da propagira, razvija i unapređuje književnost za decu i mlade, da uspostavlja saradnju sa relevantnim domaćim i stranim institucijama”, promoviše izdanja čiji su autori deca…
Malo pre toga, na tradicionalnom festivalu „Deca među narcisima”, koji je 32. put održan na Zlatiboru u organizaciji Kulturnog centra iz Čajetine, Mila Radovanović osvojila je drugu nagradu među 400 prispelih literarnih radova. Nagradu je dobila za priču „Mačji kašalj”, a to je ustvari kraća dramska forma koja može i scenski da se izvodi. Ovaj festival dečijeg stvaralaštva otvorio je akademik Matija Bećković, što govori u prilog njegovom renomeu.
Treći uspeh male spisateljice Mile vezan je za prošlu godinu, mada se „prelio” i u ovu. Kragujevčanka izdavačka kuća „Koraci” 1923. pokrenula je ediciju „Dečje iskre”, koja nosi ime po istoimenom časopisu za najmlađe, i na konkursu je pobedio roman Mile Radovanović „Magične zvezde”. On je štampan prošle godine uz likovnu opremu i prigodne ilustracije kragujevačke grafičke dizajnerke Marije Popović. Roman je imao više promocija ove godine, između ostalih u Domu omladine, a posebno je bila zanimljiva u Osnovnoj školi „Treći kragujevački bataljon”, gde je Mila pred brojnim vršnjacima govorila o svom pisanju i pozvala ih da se i oni okušaju – treba samo biti maštovit i uporan.
Beskrajna mašta
Roman „Magične zvezde” plod je Miline obilate mašte. On je podeljen u pet poglavlja, a svako poglavlje sadrži priče čiji sadržaji teku u kontinuitetu i čine zaokruženu maštariju.
Teško je prepričati ovo štivo, koje je u knjizi spakovano na 90 strana – treba ga pročitati. Glavni likovi su osam devojčica (Bela, Loli, Anin, Melani, Elsin, Unikor, Mini, Vulkani) od kojih svaka ima svoju zvezdu, ali nesrećnim slučajem one gube zvezde i onda počinje potraga za njima. Ređaju se avanture, pustolovine, razne opasnosti, erupcije, lava, tajna stena, zarobljavanje i oslobađanje, borba sa vukovima, škorpijama, morskim talasima, susret sa vilom… Priča, naravo, ima srećan kraj – devojčice su opet sa magičnim zvezdama i tako spasile planetu Zemlju.
Mila kaže da su sve devojčice njene lutke koje je ona oživela i dala im magične, nestvarne, natprirodne moći. To je njena imaginacija i maštovitost kakvu samo deca mogu da imaju, ali Milino umeće je u tome što tu zamišljenu nestvarnost veoma vešto ume da uobliči u pisanu formu.
Na sličan način nastala je i Milina prva knjiga „Brodske avanture”, koja je objavljena 2021. godine, kada je imala samo sedam godina. U njenoj bujnoj mašti opet lutke postaju žive devojčice koje ona smešta na brod („brod je najbolji jer nema točkove” – njeno objašnjenje), putuju morima i okeanima, imaju razne doživljaje, ali knjiga ima jaku poentu. Naime, jedna od devojčica koja je umislila da je princeza i koja je bila nadmena i nepristupačna tokom brodskog putovanja i druženja – počinje da se menja i postaje dobra drugarica ostalim devojčicama. Dakle, pobedilo je drugarstvo.
Dve škole i pisanje
Mila Radovanović će u avgustu napuniti deset godina. Upravo je završila četvrti razred u Osnovnoj školi „Milutin i Draginja Todorović”. Odličan je đak, sa svim peticama, ali ne pokazuje samo dar za pisanje – i u školi i van nje. Mila je u trećem i četvrtom razredu pobeđivala na okružnim takmičenjima iz matematike u kategoriji svojih vršnjaka.
I to nije sve. Uz redovnu osnovnu Mila pohađa i Muzičku školu „Dr Miloje Milojević”, odsek klavir, i završila je drugi razred. Kaže da vidi dosta sličnosti između književnosti i muzike, posebno u tome što je za oboje potreban talenat, mašta, upornost, posvećenost.
– Kad još više ovladam klavirom, možda ću za neke svoje pesme da napišem kompozicije, da dobiju i muzički oblik, ali to mi je sada samo ideja, najavljuje mala spisateljica.
Inače, i Milin stariji brat Mateja uspešno svira klavir, pa će se možda jednog dana i muzički „udružiti”.
Razgovor sa Milom je zaista impresivan – s obzirom na njen uzrast. Ona je veoma pričljiva, komunikativna devojčica i rečenice izgovara tečno, u dahu, smisleno, bez poštapalica i uz korišćenje bogatog fonda reči. Na sva pitanja odgovara „iz cuga”, direktno i koliko u pisanju koristi maštu – toliko je u razgovoru racionalna i jasna.
Standardno je pitanje kako usklađuje školske obaveze, u obe škole, i pisanje?
– Odlično, čak imam i višak slobodnog vremena. Školske zadatke brzo završim, a onda mogu da pišem, da se igram, čitam…
A šta ima prednost, zadaci za školu ili pisanje?
– Prvo završavam školske obaveze. Međutim, dešava mi se da, na primer, dok rešavam zadatak iz matematike u glavu mi dođe neki daleki, zamišljeni, magični svet, proradi moja mašta. Onda zapišem to što mi je sinulo, da mi ne bi pobeglo iz misli, pa posle nastavim matematiku i sve stignem na vreme, objašnjava Mila.
U početku je pisala samo prozne sastave, a onda se javila želja da se okuša i u poeziji. Kada i kako?
Pesme sam počela da pišem negde prošle godine. Prosto, javila mi se želja i zašto da ne ispunim sebi želju, to je nešto najlakše.
Za razliku od proze, gde je mašta vodi u neke zamišljene i nestvarne svetove, njene pesme posvećene su stvarnom životu, prirodi, školi…
– Ja mnogo volim prirodu i ona me inspiriše za pesme. Kako one nastaju? Na primer, prošlog leta bila sam sa roditeljima i bratom na vikendu u Kniću i kada smo se vraćali kući pažnju mi je privukao zalazak sunca iz planine. Tata mi je rekao da je to u daljini Rudnik, a u meni su već počeli da se slažu stihovi pesme. Jedva sam čekala da stignemo kući i da je zapišem. Tako je nastala pesma „Dan, suncem obasjan”, priča Mila.
Zna da radi i na kompjuteru, ali ga za beleženje svojih „maštovitih putovanja” i pesmama ne koristi.
– Sve pišem rukom i olovkom u svojim sveskama, pa kada tekst uobličim onako kako mislim da treba da izgleda – prepišem ga u računar.
Posle dva romana i više radova koje je najčešće objavljivala u „Dečjim iskrama”, od Mile Radovanović očekujemo i nova izdanja. Ona samo delimično otkriva šta to priprema.
– Biće možda knjiga pesama, ali za to još treba da radim.
A šta je sa dečjim romanima?
– E, to već znam. Napisaću knjigu o macama i ona će se zvati „Prepredene priče”. Sada će mace biti u raznim avanturama, a povod su mi izreke u kojima se one na razne načine pominju. Na primer, „mačiji kašalj”, „okači mačku o rep”, „ide maca oko tebe”, pis, maco”… Ništa više ne bih da otkrivam, kategorična je uspešna mala spisateljica.
Najveća podrška Mili su mama Mirjana, lekar anesteziolog i tata Milan, takođe lekar, doktor kardiologije, oboje zaposleni u kragujevačkom Kliničkom centru. Oni se ne „mešaju” u Milin rad, sve što napiše autetično je njeno, a roditelji su tu da joj daju „vetar u leđa”, ali tempo diktira kćerka Mila.
Piše: Miroslav Jovanović
