Najveći broj žena na selu bavi se poljoprivrednom proizvodnjom na imanju koje je u vlasništvu domaćinstva u kome žive, i to samo za svoje potrebe, pa čak i na nivou hobija, što govori o izrazito netržišnom karakteru ove delatnosti, potvrdilo je istraživanje koje je sprovedeno u okviru programa „Putokaz za žene na selu” koje je sprovelo Udruženje „Putokaz”. Tom prilikom došlo se i do podatka da zabrinjavajuće mali broj ispitanica (22 posto) zna za neke od programa podrške za žene u poljoprivredi, a svega tri posto njih je koristilo neku od tih mogućnosti.
Ovi podaci samo su još jedan dokaz o (ne)informisanosti žena po pitanju donatora i fondova, o podsticanju njihove inicijative u okviru delatnosti kojom se bave.
Nemaju vremena za drugi posao
Program „Unapređenje položaja žena na selu” realizovan je kao istraživanje, u formi ankete, na uzorku od 90 žena starijih od 18 godina. Najzastupljenija starosna kategorija među anketiranim ženama (29 posto) ima 65 i više godina, a najmanje ih je bilo u kategoriji od 18 do 24 godina.
Anketa je bila koncipirana tako da obezbedi pokazatelje obrazovne i starosne strukture žena u kragujevačkim selima, njihovog ekonomskog i pravnog statusa, društvenog života, zaposlenosti, zdravstvene kulture i intenziteta i karaktera poljoprivredne delatnosti u kragujevačkim selima. Anketirane su žene u 12 kragujevačkih sela, a u istraživanju su učestvovale Olivera Nikolić, redovni profesor na Fakultetu Ekološke poljoprivrede u Sremskoj Kamenici, Snežana Milisavljević, diplomirani ekonomista i Dragana Vučićević, potpredsednica Udruženja „Putokaz”.
U ispitivanom uzorku 72 posto žena živi u domaćinstvima koja poseduju obradivo zemljište, a 64 posto njih se bavi poljoprivrednom proizvodnjom u okviru sopstvenog domaćinstva i samo za svoje potrebe, bez ostvarivanja dodatne zarade od tog posla. Samo dve ispitanice su se izjasnile da svoja lična primanja ostvaruju kroz prodaju poljoprivrednih proizvoda na tržištu. Dve ispitanice su se izjasnile da obavljaju poljoprivredne poslove i za druga gazdinstva. Zanimljivo je da se u ulozi nosioca gazdinstva se uglavnom pojavljuju suprug, otac, svekar, deca i drugi muški, srodnici u porodici.
Svaka peta žena, ili 19,5 posto ispitanica zaposleno je na neodređeno vreme, a oko 14 posto na određeno vreme i uglavnom u sektoru usluga.
Penziju, kao izvor prihoda, navodi svaka treća učesnica ankete, pri čemu 31 procenat koriste porodičnu ili poljoprivrednu penziju, dok penziju iz radnog odnosa koristi veoma mali broj ispitanica. Indikativan je i podatak da veliki broj žena u poznim godinama ima samo nekoliko godina radnog staža.
Podatak koji, takođe, otvara mnoga pitanja jeste i da je od ukupnog broja nezaposlenih žena samo trećina na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Kao razloge za to navode sopstvenu nemarnost kada je u pitanju obaveza redovnog „javljanja“, zbog nedostatka vremena, udaljenosti od grada i sličnih okolnosti. Ispitanice navode kao razlog i to što ne očekuju da će im ova služba pomoći pri zapošljavanju, što je jedan od razloga zašto nisu na evidenciji nezaposlenih.
Kao najvažnije prepreke u zapošljavanju seoskih žena i obezbeđenje uslova za penziju, ispitanice navode nedostatak vremena za druge poslove, pored velikih obaveza na gazdinstvu i u domaćinstvu, udaljenost sela od grada i s tim u vezi lošu saobraćajnu povezanost sa gradom, teškoće pri organizovanju čuvanja dece, nedostatak pravih informacija o mogućnostima koje postoje, ali i izostanak podrške porodice. Pri tome, još uvek je prisutan tradicionalistički stav da „čovek radi, a žena pazi na kuću”, nedovoljno i neadekvatno obrazovanje i pomanjkanje hrabrosti za rešavanje svog statusa.
Ne idu ni na godišnji odmor
Kada je reč stepenu stručen spreme, samo 62 odsto ima srednju stručnu spremu, svaka peta završenu osnovnu školu, dok je bez završene osnovne škole oko šest posto žena.
Najčešća zanimanja među ispitanicama su trgovinski tehničar, zanimanja metalske struke, ugostiteljski tehničar, ekonomski tehničar, administrativni radnik, kozmetičar, frizer, kuvar, strukovni menadžer, konfekcionar. Značajan broj žena se izjasnio kao „domaćica“.
Više od od polovine (53 odsto) pokazalo je želju za nekim vidom obuke, a nešto manje (42 posto) spremnost da pokrene sopstveni posao i postane preduzetnica. Ispitanice koje nisu zainteresovane za obuku i pokretanje sopstvenog posla, uglavnom, kao razloge navode godine, nedostatak hrabrosti i vremena i nedovoljno mogućnosti u sredinama, u kojima žive. Takođe, 43 posto izrazilo je spremnost za udruživanje sa drugim ženama, uz obrazloženje da u tom načinu rada vide bolje mogućnosti za realizaciju sopstvenih ideja, ozbiljniji nastup na tržištu, značajan podstrek i ohrabrenje, jer često same nemaju dovoljno hrabrosti i inicijativnosti.
Više od polovine ispitanica (63 posto), nikada nisu išle na odmor, a zanimljivo je da, među onima koje odlaze, više ima žena (preko 70 posto) koje tu mogućnost koriste više puta godišnje. Pored nedostatka vremena, najčešće navode da nemaju ni mogućnosti da sebi priušte bilo koji vid odmora. Slična je slika i kada su u pitanju neki vid zabave, rekreacije, kulturne manifestacije, hobi i slične aktivnosti, za šta se više od polovine (56 posto) ispitanica izjasnilo da nema vremena ili mogućnosti za taj segment života, a najviše njih je u starosnoj dobi od preko 55 godina.
Sliku života seoskih žena upotpunjuje i podatak da 43 posto ispitanica ima položen vozački ispit, da svaka treća ima svoj auto, a da 14 posto žena jedine koriste automobil u svojim porodicama. Automobil uglavnom koriste „svi“, zajedno sa ostalim članovima porodice. Među ispitanicama koje nemaju vozačku dozvolu, najviše je onih starosti preko 65 godina, a među ispitanicama koje poseduju sopstveni auto, najviše ih je u starosnoj grupi od 35 do 45 godina. Svaka peta žene živi u domaćinstvu koje nema automobil.
Od ostalih podataka dobijenih tokom istraživanja, u cilju slikovitijeg i kompletnijeg sagledavanja profila seoske žene i načina njenog života, važni su i oni da većina žena, oko 30 odsto, živi u domaćinstvima sa prihodima preko 60 hiljada dinara, nešto manje (oko 25 posto) u domaćinstvima sa prihodima od 20 do 40 hiljada i od 40 do 60 hiljada dinara, a da svaka osma žena živi u domaćinstvima sa prihodima ispod 20 hiljada dinara. Najveći procenat ispitanica živi u domaćinstvima sa dvoje i četvoro članova, a najmanje ih je u domaćinstvima, u ispitivanom uzorku, sa više od šestoro članova. Šest ispitanica žive potpuno same.
O položaju žena na selu profesorka Nikolić ima svoj stav. Ona tvrdi da, posmatrano u jednom dužem vremenskom periodu, on jeste značajno poboljšan, s obzirom na činjenicu da se pitanje položaja seoskih žena ne može posmatrati izolovano od opšteg pitanja statusa žena u društvu.
-Očekivati, međutim, da će se suštinski dalje njihov status unapređivati jednim aktom da, na primer, 30 ili 40 posto od svih učesnika političkog života ili rukovodeće garniture budu pripadnice ženskog pola, čak ni onda kada taj akt bude ispoštovan u praksi, je neodgovorno i neozbiljno. Neće se poboljšavati ni usklađivanjem sa svim evropskim ili svetskim standardima, sve dok je to stvar nametnute obaveze i preciznog, formalnog proračuna, pa i tamo gde mu mesto nije.
Ni preimenovanjem naziva zanimanja i titula, po svaku cenu, do granica rogobatnosti i osećaja blage disharmonije u njihovom izgovoru. To je pitanje, kao i brojna druga osetljiva pitanja, na kome bi trebalo raditi kontinuirano i svakodnevno, uz suštinsko razumevanje i svih specifičnosti konkretnog zadatka i spleta okolnosti i, na drugoj strani, ograničenja i mogućnosti žena, jednako kao i muškaraca, za odgovor na taj zadatak i takav splet okolnosti.
Rešenje će se nazreti kada se pitanje položaja žena u društvu ne bude podvlačilo crvenim linijama i kada počne da biva sve manje zgodan pamflet svesrdno (zlo)upotrebljavan, a sve više element akcija i svakog drugog dešavanja i objektivan odgovor u situacijama koje odgovor zahtevaju.
Važan preduslov za kvalitetno rešavanje datog problema jeste njegovo objektivno sagledavanje, upoređivanje činjenica trenutnog stanja, analiza od strane svih relevantnih subjekata, na svim nivoima rada i odlučivanja. U takvom razmišljanju i takvim namerama, nastaju i ovi programi, navodi se u publikaciji „Putokaz za žene na selu“.
Piše: Gordana Božić
