Da otkrića i patenti velikog Nikole Tesle mogu da budu izazovne inspiracije za ostvarenja u našem, savremenom dobu na svoj način dokazao je kragujevački arhitekta dr Aleksandar Rudnik Milanović. On je prošle godine dobio dve medalje na prestižnim međunarodnim konkursima, prvu u Italiji za projekat „Ekspo paviljon sa rekonstrukcijom Teslinog tornjaˮ i drugu u Španiji, u Madridu, za projekat „Nikola Tesla biznis centarˮ.
Za obe nagrade saznali su ljudi iz Tesline naučne fondacije, koja aktivno radi u Sjedinjenim Američkim Državama od 2004. godine, bliže se upoznali sa Milanovićevim radovima i Odbor ove organizacije doneo je jednoglasnu odluku da autoru dodeli Zlatnu medalju „Tesla spirit awardˮ, u prevodu – „U duhu Tesleˮ.
Priznanje je uručeno tokom višednevne Međunarodne konferencije u januaru, u Hotelu „NJujorkerˮ, na Menhetnu u NJujorku, u kome je Nikola Tesla stanovao i radio, a u njemu je i umro 1943. godine. Zlatnu medalju Milanović je dobio iz ruku Nikole Lončara, izumitelja i osnivača Tesline naučne fondacije, na čijem čelu je i danas. Pred učesnicima Međunarodne konferencije arhitekta je predstavio svoje projekte inspirisane Teslinim naučnim otkrićima.
Inače, Teslina fondacija je nevladina i neprofitna organizacija sa sedištem u Filadelfiji (savezna država Pensilvanija) čiji je glavni cilj, kako piše u njenoj „ličnoj legitimacijiˮ, „promocija zaostavštine srpsko-američkog naučnika Nikole Tesle, podrška inovatorima i edukacija kroz razne projekte i kluboveˮ. A njena osnova misija je „podizanje svesti o Teslinim dostignućima u 21. veku i objedinjavanje ljudi širom sveta koji rade na dobrobit čovečanstva.ˮ
Arhitektonske forme Teslinih otkrića
U razgovoru za „Kragujevačkeˮ dr Aleksandar Rudnik Milanović kaže da mu je čast i izuzetno međunarodno priznanje što je dobitnik Zlatne medalje „U duhu Tesleˮ, ne samo njemu, već i gradu Kragujevcu i celokupnoj arhitektonskoj struci.
– Posebna težina ovog priznanja je u činjenici da je od osnivanja Tesline naučne fondacije Zlatna medalja prvi put dodeljena jednom arhitekti. Time je arhitektura zvanično prepoznata kao ravnopravan medij u tumačenju, očuvanju i razvoju Tesline misli. Za Kragujevac priznanje ima dodatnu simboličnu vrednost jer potvrđuje da ideje sa globalnim dometom mogu nastajati i van velikih svetskih centara, u sredinama koje neguju znanje, kreativnost i interdisciplinarni pristup, objašnjava Milanović.
Kroz svoj rad on već više godina promoviše lik i delo Nikole Tesle, radi arhitektonske projekte koji su inspirisani Teslinim izumima i koji njegovu naučnu misao prevode u savremeni prostorni jezik. U Fondaciji je posebno vrednovan projekat „Nikola Tesla biznis centarˮ koji je na međunarodnom konkursu prošle godine nagrađen srebrnom medaljom uz Madridu. Šta taj projekat čini posebnim?
– Njega sam počeo da osmišljavam još 2019. godine i hteo sam da stvorim prostor koji je živ, dinamičan i interaktivan – arhitekturu koja se menja u skladu sa funkcijama i koja je vanvremenska. Ideja je da prostor sam po sebi postane eksperiment, da kroz formu, svetlost i energiju odražava Teslin duh stalnog pokreta i istraživanja, objašnjava autor.
A kako bi sve to izgledalo u realizovanom projektu?
– Konkretno, osnovna forma objekta prikazana je kroz Teslinu turbinu tako što je transformisana u arhitektonski jezik. Zatim je „performans munjaˮ centralni doživljaj u unutrašnjosti paviljona. On se stvara tako što se donja pokretna polulopta podiže do gornje statične polulopte, do najviše tačke u sredini objekta. Tada se simbolično formira „Kolumbovo jajeˮ i aktivira se performans kojim se pokreće svetlost stvarajući efekat munje. Svetlost prolazi preko vrha stubova ka spoljašnjem delu objekta, ali i u unutrašnjost kroz stubove, spuštajući se ka donjoj centralnoj tački, a to je bazen sa vodom koja simbolizuje provodnik Tesline energije.
Tako se, zaključuje Milanović, ne samo na specifičan način objašnjavaju Teslini eksperimenti, već se njegov rad prostorno i fizički neposredno doživljava.
Autor projekta tvrdi da arhitektura koja nastaje kao plod dubokog promišljanja o prostoru, vremenu, ali i funkciji može biti mnogo više od profesije koja se često poistovećuje sa projektovanjem poslovno-stambenih zgrada.
– Ona može postati sredstvo međunarodnog dijaloga i nosilac univerzalnih vrednosti. Ako postoji jasna ideja, etički stav i istrajnost u radu, moguće je poslati poruku čak i iz Kragujevca ka svetu posebnim arhitektonskim jezikom koji razume ceo svet. Moja poruka mladim koleginicama i kolegama je da nikada ne odustaju od svojih ideja, jer neke mogu imati daleko snažniju poruku od samo jedne namene, kaže dr Milanović.
Teslin centar u Filadelfiji
Dodela Zlatne medalje „U duhu Tesleˮ u NJujorku nije kraj priče o priznanju kragujevačkom arhitekti. Ona već ima nastavak i ako se ostvari namera Tesline naučne fondacije, projekat inspirisan Teslinim otkrićima neće ostati samo u crtežima, biće i u stvarnosti. Cilj je, naime, da se, možda uz manje izmene, prema projektu Aleksandra Rudnika Milanovića u Filadfelfiji sagradi „novi dom Nikole Tesle.ˮ
– Na dan Tesline naučne fondacije, 24. februara ove godine, planirana je promocija mog projekta sa ciljem da se gradonačelnica Filadelfije gospođa Parker detaljnije upozna sa ovom idejom, kaže Milanović, dodajući da je o tome obavešten iz Amerike.
On navodi da u svemu ima dosta simbolike. Naime, Tesla je baš u Filadelfiji, na Frenklinovom institutu, 24. februara 1893. godine održao čuveno predavanje, posle koga je američka javnost prvi put čula za budućeg velikog naučnika. Ako se zna da je Bendžamin Frenklin u 18. veku začeo važna istraživanja na polju elektriciteta, a Tesla došao do epohalnih otkrića u oblasti elektronike, jasna je povezanost dvojice naučnika i grada Filadelfija.
A da bi se sagradio objekat koji bi bio centralno mesto Tesline naučne fondacije – potreban je novac. Autor projekta ne zna kako bi on bio prikupljan, smatra da to može da se uredi donacijama, jer je Fondacija neprofitna organizacija i nema finansijskih mogućnosti za takvu investiciju.
– Vrednost izgradnje ovog centra ne može se meriti isključivo finansijskim parametrima. NJegov istinski doprinos ogleda se i u doprinosu koji bi Teslin centar, uz zalaganje Tesline fondacije, ali uz podršku privrede i države Srbije, imao u širenju misije Nikole Tesle na američkom tlu – kao naučnika srpskog porekla čiji pronalasci pripadaju celom čovečanstvu, ocenjuje Milanović.
On dodaje da bi novi Teslin centar bio sedište naučne, kulturne i diplomatske prepoznatljivosti Srbije u SAD-u. Ulaganje u njegovu izgradnju bilo bi dugoročno ulaganje u međunarodni ugled Srbije, pri čemu bi se Srbi, zajedno sa Amerikancima, s pravom prepoznavali kao Teslin narod.
Vreme pred nama daće odgovor na to, a posredno dobar signal je činjenica da je Privredna komora Srbije potpisnik sporazuma o saradnji sa Teslinom naučnom fondacijom u Americi u okviru podrške uspešnim predstavnicima privredne zajednice Srbije i jačanja saradnje Srbije i SAD-a. Iz te pozicije Komora je finansijski podržala boravak Aleksandra Rudnika Milanovića u Njujorku.
Međutim, dok je ovog režima koji „ne zna gde udaraˮ, malo je verovatno da na bilo koji način želi da država Srbija pomogne izgradnju Teslinog centra u Filadelfiji. Najveća nada polaže se u preduzimljivost ljudi koji vode Teslinu naučnu fondaciju.
Dr Aleksandar Rudnik Milanović već je dao svoj doprinos time što je na avangardni arhitektonski način spojio Nikolu Teslu i današnje vreme kroz projekat koji je naišao na izvanrednu podršku čuvara Teslinih dela.
KO JE NIKOLA LONČAR
Osnivač i predsednik fondacije
Nikola Lončar je pronalazač, osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, jedan od najagilnijih čuvara lika i dela Nikole Tesle u SAD-u i šire. Vezan poreklom i interesovanjem za imenjaka Teslu, Lončar je još u dečačkom dobu učestvovao na izložbama i sajmovima posvećenim pronalazaštvu u bivšoj Jugoslaviji, na kojima je prezentovao svoje izume.
U Ameriku je otišao osamdesetih godina prošlog veka sa misijom širenja znanja o Tesli kod ljudi koji tamo žive. Lončar je bivši privatni detektiv i u Filadelfiji je 1986. osnovao firmu koja se bavi obezbeđenjem i ubrzo je kreirao softverski uređaj za zaključivanje radi efikasnog otkrivanja provala. Za taj pronalazak nagrađen je subvencijama Tehnološkog centra „Ben Frenklinˮ u državi Pensilvanija.
Ločnar je okupio ljude sličnih afiniteta i 10. jula 2004, na Teslin rođendan, osnovao Klub pronalazača Nikola Tesla, koji će 2014. prerasti u Teslinu naučnu fondaciju (TNF). Tada je i izabran za predsednika fondacije. Danas ova organizacija okuplja preko 20.000 ljudi iz celog sveta i neprestano privlači nove članove, posebno iz naučne elite. Osnovan je i ogranak TNF u Srbiji sa sedištem u Zemunu.
Lončar i TNF su začetnici međunarodne konferencije „U duhu Tesleˮ, koja se uz podršku Generalnog konzulata Srbije u NJujorku održava u Hotelu „NJujorkerˮ na Menhetnu. Tada se priređuju tematske izložbe, predstavljaju pojedinci i organizacije koji su uradili nešto značajno vezano za promociju Teslinog nasleđa, organizuju se panel diskusije, dodeljuju nagrade „U duhu Tesleˮ zasluženim pojedincima.
KONKURS ZA MUZEJ NIKOLA TESLA
Nezakonite procedure
Nedavno je sproveden konkurs za projekat Muzeja Nikola Tesla u Beogradu, kome je naprednjačka vlast odredila lokaciju u okviru „Beograda na vodiˮ. Dr Aleksandar Rudnik Milanović učestvovao je na ovom konkursu, ali kao arhitekta koji godinama inspiraciju za svoje projekte dobija u Teslinim istraživanjma, ima ozbiljne zamerke na konkursnu proceduru.
– Konkurs je sproveden uz velika odstupanja od osnovnih principa zakonitosti, profesionalne etike i nepristrasnosti. Prvo, došlo je do očiglednog sukoba interesa jer se gradski urbanista Beograda našao u ulozi predsednika žirija, a potom je bez ikakvog izuzeća ili distance odlučivao o urbanističkom projektu u ime grada Beograda kao javni funkcioner, čime je direktno prekršio član 40, stav 5. Zakona o upravnom postupku.
Dodatno, prva nagrada dodeljena je birou koji je takođe u sukobu interesa zbog dugogodišnje saradnje sa kompanijom „Beograd na vodiˮ, koji je bio raspisivač konkursa. Time je prekršen član 31. Pravilnika o organizaciji konkursa, sa čim je naravno bio upoznat i predsednik žirija, koji je u istom timu više puta potvrđivao urbanističke projekte u ulozi predsednika komisije za planove grada Beograda.
– Prijava za ove nezakonitosti je podneta i očekuje se reakcija nadležnih organa, uz poništenje konkursa, zaključuje Milanović.
Piše: Miroslav Jovanović
