Čarli… Bataflaja… Agrikola… Rile… Terza… Staša… Jus… Taško… Kuburka… (nastavi niz).
To su sve nadimci naših profesora, koji odolevaju vremenu, svih ovih 55 godina.
Njihova imena možda će prekriti zaborav, ali ove nadimke nikada.
Naša generacija, 137. po redu, naravno najbolja (kao što i sve preostale sebe smatraju) sakupiće se ovih dana (24. maja) i tako opravdati odsustvo sa prethodne, jubilarne pedesete godišnjice, iz jednog jedinog, „koronarnog” razloga.
Tog dana setićemo se Arsena i njegove kultne pesme „O mladosti”, setićemo se i Bajaginih bisera rasutih po celom svetu, sve uz osmehe, osenčene setom, zbog svih naših drugara i drugarica kojih više nema, kako peva Zvonko Bogdan.
A tu Arsenovu pesmu „O mladosti” mi smo preveli na „Joj mladosti”, kako je i glasio naziv jedne moje humoreske, kad smo slavili 35 godina mature, a u kojoj nas je blagovremeno i uzaludno upozoravao:
„Da, da. Potpuno smo se pogubili. Da stvar bude još gora, uopšte ne shvatamo da nas niko ne tera da ostanemo mladi. Sami hoćemo“.
Ranije se bar poštovao neki red i tačno se znalo ko kojoj generaciji pripada. Putnik namernik koji bi u jeku maturskih proslava svratio do hotela „Kragujevac“, nije morao da viri u pozivnicu. Odmah je znao:
– Aha, ova velika grupa slavi 10 godina, ona manja tamo 20, a ono petoro u separeu 50. Ostali su bozmani… ovaj, pozvani na jedno drugo, mnogo mirnije mesto.
Zbog svega ovoga, ja odlučno dižem ono što još jedino mogu: svoj glas protiv ove nemile pojave.
Trgnimo se i budimo primer drugim generacijama.
Kako uopšte da ostarimo, ako se svi podmladimo i nije tačno da je starost lepa samo dok se čeka.
Zato, udahnimo starost punim plućima. Neka naš slogan bude: NE RAČUNAJTE NA NAS!
Ne dozvolimo da nam nepresušne prednosti starosti budu tako blizu, a tako daleko.
U to ime, pođimo u subotu, 24. maja, u restoran hale »Jezero«, da ostarimo zajedno!
Živeli!
Osmislio i priredio
Todor Toša Rakočević,
Jedan iz generacije
PAGE 1
