Još u trećem veku pre nove ere u jednom delu komediografa Tita Makcija Plauta prvi put se pojavila izreka: „Homo homoni lupus est”. U prevodu „Čovek je čoveku vuk”, a cela izreka u prevodu glasi: „Čovek je čoveku vuk, a ne čovek, kad ne znaš s kim imaš posla”. Kasnije je ovu izreku popularizovao engleski filozof Tomas Hobs (17. vek) u tumačenju da „čovek bez države postaje opasan po druge”.
Da priroda čoveka nije uvek plemenita, naročito ako pravila društvene zajednice ne važe podjednako za sve i ako su podele među ljudima isforsirane zlom državnom politikom, već poduže gledamo u Srbiji. Ovde već vladaju predatorski odnosi, a „vukovi” se neprestano množe.
Smena uz diskvalifikacije
Za one koji misle da je ovaj uvod hiperbola za priču koja sledi, a reč je o lekaru koji je doživeo teške stručne i moralne diskvalifikacije zbog ličnog političkog stava, možda će poređenje ljudi i vukova biti prihvatljivo.
Redovni profesor Fakulteta medicinskh nauka u Kragujevcu Vladimir Zdravković prošle godine javno je podržao (i podržava) zahteve svojih studenata tokom višemesečnih protesta (nažalost, bio je jedan od retkih nastavnika medicine koji je stao uz svoje đake). Istovremeno je Zdravković bio direktor Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Kragujevcu.
Ispostavilo se da je njegov veliki greh što je iskočio iz kolone režimskih ulizica, pa se našao na meti, gle ironije, baš svojih kolega – lekara, koji su rešili ne samo da mu „skrate jezik”, već da mu „odrube glavu” (metaforično).
Prva zamka profesoru je napravljena na matičnom fakultetu pre oko godinu dana, kada je odlučeno da posle blokada počne takozvana onlajn nastava. Dobio je opomenu pred otkaz jer je odbio da drži ovaj vid nastave, pa tako „ne ispunjava radnu obavezuˮ. On je tada rekao da je neprimereno da budući lekari na takav način stiču znanja, a naveo je još jedan razlog.
– Studenti većinski ne žele da imaju bilo kakvu nastavu dok im se ne ispune zahtevi. Kao njihov učitelj dužan sam, a i smatram da je ispravno, da stanem uz njih, pa neka uprava uradi što misli da treba, ja se ne povlačim pred njima, rekao je tada Zdravković.
Tada ga, ipak, nije stigla kazna, ali nekoliko meseci kasnije jeste – smenjen je sa mesta direktora Klinike za kardiologiju i premešten na drugo radno mesto. Bilo je to u decembru prošle godine. Onda je rekao da „smena treba da bude sasvim normalnaˮ, niko se nije rodio sa direktorskom foteljom, već četiri godine je na toj funkciji, ali je izuzetno sporan način na koji je to urađeno. Kao obrazloženje za smenu isfabrikovano je niz diskvalifikacija njega kao lekara i direktora, kako kaže, proglašen je za neodgovornog, nestručnog i nemoralnog čoveka kroz perfidnu i tajnu proceduru.
Zbog toga je Vladimir Zdravković angažovao advokate i tužio Klinički centar, proces je u toku u Osnovnom sudu u Kragujevcu, a jedino što zahteva jeste, kako je navedeno, poništavanje aneksa ugovora o radu kojim je premešten na drugo mesto.
Ukratko, šta je dr Zdravković rekao „u svojstvu parničke strankeˮ na glavnoj sudskoj raspravi 31. marta ove godine.
– U decembru 2025. pozvan sam u pravnu službu i tamo osam dobio obaveštenje o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu, ali da ne mogu da dobijem taj aneks ako ga pred njima odmah ne potpišem. Ja sam to odbio, jer sam hteo da aneks pre potpisivanja pogleda moj advokat, jer ja nisam pravnik da bih mogao da ga tumačim na pravi način, rekao je na početku Zdravković.
Na traženje adokata aneks je ipak dobio i potpisao ga je pre isteka datog roka od osam dana, jer da to nije uradio dobio bi otkaz u Kliničkom centru. Međutim, u pomenutom obaveštenju o smeni sa mesta direktora on prvi put saznaje da postoji nekakav „izveštaj o organizacionim nepravilnostima Klinike za kardiologijuˮ koji je i poslužio kao argument za njegovu smenu.
– Naknadno sam saznao da to nije nikakav zvanični dokument, već običan papir, da ne postoji odluka o sprovođenju kontrole na Klinici, da nije zaveden pod delovodnim brojem, da nema datuma ni imena ko ga je začinio. Kasnije sam utvrdio da je izveštaj radila moja koleginica Nataša Zdravković, pomoćnik direktora za internističke grane.
Nelogično je i to što taj izeštaj nosi datum 2. septembar 2025. godine, a aneks kojim je dr Zdravković ražalovan je pod datumom 10. decembar. Šta se „krčkaloˮ u tri meseca pauze?
Međutim, čitajući obaštenje o ponudi aneksa o radu i izveštaja o nepravilnostima na Klinici za kardiologiju uočavaju se bitne razlike o „grehovimaˮ direktora Zdravkovića. U obaveštenju se navodi da „nije pokazao neophodan nivo odgovornosti, organizacionih sposobnosti i koordinacije sa ostalim službamaˮ i da „veliki broj lekara, uključujući i rukovodioca, tokom prethodnih godina koristi veliki broj plaćenih i slobodnih dana za koji ne postoji adekvatna evidencijaˮ.
S druge strane, u „izveštaju o organizacionim nepravilnostimaˮ taksativno je nabrojano čak 12 vrsta propusta koji se stavljaju direktoru Zdravkoviću na dušu. Navodi se neadekvatno planiranje, dugotrajne liste čekanja, kašnjenja zakazanih pregleda pacijenata, loše korišćenje potrošnog materijala, neodržavanje generalnih vizita, loša komunikacija sa upravom, povećano opterećenje medicinskog osoblja…
U zaključku izveštaja navode se posledice takvog stanja: povećano nezadovoljstvo pacijenata i povećan broj pritužbi, povećani zdravstveni rizici zbog odlaganja pregleda i intervencija, negativan uticaj na ugled UKC i povećani stres osoblja Klinike.
Sve je rađeno „iza leđaˮ
Na ove kvalifikacije doktor Vladimir Zdravković pred sudom je izjavio:
– Meni nije omogućeno da se izjasnim u toku postupka kotrole, kao ni kasnije da se izjasnim o izveštaju o kontroli, niti me je iko kao rukovodioca Klinike upozorio da postoje nepravilnosti u radu. Osim toga, nije mi poznato da postoje pritužbe pacijenata. Takođe, ističem da je na izveštaju naveden datum 2. septembar 2025. godine i nije mi jasno zašto mene tada niko nije obavestio o nepravilnostima, već tri meseca nakon toga dobijem obaveštenje o ponudi zaključenje aneksa ugovora o radu. Sa navedenim izveštajem upoznao sam se tek u toku ovog postupka, rekao je Zdravković, dodajući, da mu je kasnije advokat objasnio da nije reč o aneksu ugovora, već o sasavim novom ugovoru o radu, kojim je raspoređen na mesto lekara u Odeljenju interventne kardiologije.
On je još istakao da protiv njega nikada nije pokrenut niti vođen bilo kakav disciplinski postupak.
– Ni u septembru kada je rađena navodna kontrola, ni u decembru kada sam smenjen, nisu postojale liste čekanja za pejsmejker, kao ni u eho ambumantama. Što se tiče komunikacije sa Službom za planiranje, navodim da je svaki pokušaj uvođenja nove procedure, odnosno rad sa pacijentima u vezi sa tim procedurama, uvek išao putem obaveštenja pravne službe bolnice. Takođe, ističem da su vizite organizovane od svakog načelnika službe za svoj odsek, a svakog jutra na kolegijumu smo raspravljali o svakom pacijentu koji se leči na Klinici, naročito o novoprimljenim pacijentima, uz adekvatnu propratnu dokumentaciju.
Što se tiče potrošnog materijala, radilo se isto kao i kad ja nisam bio rukovodilac, jer se zna kako se on trebuje. A pošto se u izveštaju navodi da je povećan stres zaposlenih zbog opterećenja poslom, tražiću da se kompletno medicinsko osoblje ispita na tu okolnost, jer ja nikada i ni od koga nisam dobio nikakvu prijavu, navodio je Zdravković.
Tvrdi da nikakvih prijava ni pritužbi na rad Klinike ili na njegov rad, takođe, nije bilo ni od pacijenata.
– Postoji dokument Klinike za kardiologiju u kome se većina lekara izjasnila o tome kakvo je rukovođenje i kakav je odnos prema osoblju i zaključak je da se za vreme mog rukovođenja Klinika žrtvovala u korist boljeg odnosa prema pacijentima i podizanja kvaliteta njihovog lečenja. A što se tiče mog negativnog uticaja na ugled UKC Kragujevac, mogu da navedem da to, možda, podrazumeva uvođenje četiri nove procedure u interventnoj kardiologiji od kada sam ja direktor ili, možda, što se prvi put kod nas organizuje samostalni kardiološki skup koji je uključio sve kardiologe iz Srbije – sa Instituta „Dedinjeˮ, KC Srbije, Instituta Sremska Kamenica, KC Niš, „Dragiša Mišovićˮ, opštih bolnica Užice, Kruševac i drugih, uz kolege iz regiona, bio je očigledno ironičan dr Zdravković.
Na kraju, on zaključuje da su „sve taksativno navedene tačke iz izveštaja o nepravilnostima na Klinici puke klevete, da nemaju veze sa njegovim radom i da nisu potkrepljene nijednim pisanim tragom.
– Moj utisak je da je ovde reč o kontinuiranom pritisku na mene od 22. aprila 2025. godine kada sam održao prvi javni govor i podržao svoje studente. Ista osoba, koleginica Nataša Zdravković na Katedri za internu medicinu, preko kadrovske službe pretila mi je otkazom na fakultetu ako ne budem držao onlajn nastavu i pisala je izveštaj o „organizacionim nepravilnostima na Klinici za kardiologiju, rekao je na sudu Vladmir Zdravković.
Nema pisanih tragova
Na sledećem ročištu koje je održano 21. aprila svedočila je upravo profesorka Nataša Zdravković (isto prezime sa dr Vladimirom čista je slučajnost), direktorka Klinike za gastroenterologiju, ali sada u ulozi pomoćnika direktora UKC za internističke grane. Između ostalog, ona je rekla:
– Tokom 2025. godine ja sam vršila kontinuiranu kontrolu rada Klinike za kardiologiju po pritužbama pacijenata i osoblja – po usmenom nalogu. Ta kontrola trajala je od januara do septembra, kada je napisan izveštaj o sprovedenoj kontroli. U praksi ne postoji odluka o sprovođenju kontrole, iz razloga što se tada hitno reaguje… Takođe, ne postoji nijedan pisani trag o uočenim nepravilnostima u smislu zapisnika o propustima. Navodim da sam lično ja izradila izveštaj o organizacionim nepravilnostima Klinike za kardiologiju, isti sam potpisala u septembru prošle godine i istog dana predala ga na ruke direktoru Kliničkog centra. To su naši interni akti koji se ne zavode na pisarnici, niti sadrže delovodni broj, to je naš interni akt koji sam mogla da mu prosledim i putem mejla ili da mu usmeno saopštim.
Direktorka Zdravković još je rekla da navedeni izveštaj nije uručila tadašnjem rukovodiocu Klinke za kardiologiju, a nije joj poznato da li je on obavešten da izveštaj postoji i koji je njegov sadržaj. Kaže i da je svaki put kada je uočila neku nepravilnost telefonom obaveštavala direktora Klinike, ali da nikada problem nisu rešavali zajedno, već je on probleme usmeravao na svoje zamenike.
•••
Na kraju glavne rasprave punomoćnik Vladimira Zdravkovića advokat Milić Milić predložio je da sud usvoji njihov tužbeni zahtev jer je „izveštaj koji je poslužio kao osnov za smenu direktora očigledno bio paušalan, nerealan i neargumentovan, što je potvrdio i saslušani svedok. Pored toga, prema aktu o sistematizaciji poslova u UKC-u, doktorka Zdravković nije imala ovlašćenja, a time ni prava, da se bavi analizama i ocenama o posledicama njenih subjektivnih zapažanja.ˮ
S druge strane, punomoćnik UKC-a predlaže da sud odbije tužbeni zahtev jer „tužilac (profesor dr Vladimir Zdravković – prim.aut.) nije degradiran, već je raspoređen u skladu sa kvalifikacijama na odgovarajuće radno mesto.ˮ
Sada se očekuje šta će sud da kaže.
Nezavisno od presude, očigledno je da profesor državnog fakulteta koji je podržao svoje studente u protestu – mora da bude kažnjen po „pravilimaˮ koja diktira vladajuća stranka. Ko je bio nalogodavac, a ko egzekutori – to je već druga priča, koja baš ide po mustri da je ovde „čovek čoveku vukˮ.
Piše: Miroslav Jovanović
