Iako je završio za preciznog mehaničara, nije se bavio tim poslom, već se otisnuo u svet. Sa samo 19 godina otišao je u Grčku, pa u Italiju. Pošto je pokupio iskustvo u dijaspori, po povratku iz inostranstva, sa svojim rođenim bratom odlučio je da otvori kafić „Buena vista”, koji je kasnije postao koktel-bar, a sada je vlasnik i koktel-bara „Kumandra”.
Amaterski je počeo da pravi koktele zajedno sa svojim prijateljem 2001. godine, gde su uz pomoć „Podravkine” knjižice o koktelima i improvizovanih šejkera sklopili sedam-osam koktela, među kojima je prvi „dip pležer”, kojeg još uvek imaju u ponudi.
Kako su razvijali svoj talenat za „mućkanje” koktela, tako su nabavljali novu literaturu i pića i tako unapređivali kartu koktela.
Takmičenja širom sveta
Kako nije ljubitelj kamera, tek je 2012. godine počeo da se takmiči i prvi put je debitovao u Beogradu na kojem se nije dalje plasirao, ali je prebrodio nelagodnost od kamera, publike i žirija.
Godine 2016. došla je i prva pobeda na takmičenju „Havana gran pri” u Havani (Kuba), gde se nadmetalo 44 barmena iz celog sveta, a pobedu je odneo koktelom „kan-kan saur”. Zadatak je bio da pored havanskog ruma koji je bio obavezan sastojak, piće mora da sadrži i neki lokalni. Kibe je izabrao kajsijevaču, koju je začinio cimetom, limunovom korom i karanfilićem. Sve sastojke je pomešao sa rumom i začinio likerom od kafe i sokom od limete.
Nakon toga 2017. sledio je „Negroni čelendž” u Beogradu na kojem je pobedio koktelom „Kuban negroni” (kubanski rum, crveni vermut sa začinima i liker kampari). Učestovalo je i na „Džentlmen-džeku” 2018. godine, takmičenju u pravljenju koktela sa američkm burbon viskijem održanom u Beogradu. Na ovom takmičenju pobeda mu izmakla za tri boda i bio je vicepobednik, a predstavio se koktelom „Džek fors” (viski, belance, sirup koka-kole, limun, biter od čokolade, pet kapi soli). To je takmičenje u kojem svaki koktel treba da sadrži neki protein, u njegovom slučaju to je bilo belance.
Godine 2019. za takmičenje u Parizu osmislio je koktel „madam Koko”, inspirišući se poznatom modnom kreatorkom Koko Šanel, na kojem je osvojio osmo mesto. Koktel je, između ostalog, sadržao džin, liker italikus i limetu.
Na „Jeger-majster” takmičenju osvojio je drugo mesto. Takmičenje u vezi sa „Vudford” viskijem bilo je 2021. godine, gde je osvojio prvo mesto, a kako je to bilo vreme korone, nagrada nije bilo putovanje, već novac. Odneo je pobedu koktelom „Sumatra old fešn”(viski vudford infuzovan kokosovim listićima, šećernim sirup začinjen karanfilićem, bademom, cimetom i hardamemom).
Nakon pobede na ovom takmičenju dobio je poziv od Udruženja barmena Srbije da predstavlja Srbiju 2022. godine na IBA (International Bartender Association) takmičenju u Varaderu na Kubi, a za ovaj izazov odabrao je koktel „Žil Vern” (naziv inspirisan romanom „Put oko sveta za 80 dana”, jer sadrži sastave sa različitih strana sveta). Takođe, prošle godine je opet bio predstavnik Srbije na ovom renomiranom nadmetanju koktelima u Rimu praveći koktel „Rome wasn’t built in a day”, a ove godine bi trebalo da predstavlja Srbiju u Portugaliji.
– Udruženje barmena Srbije me je odabralo da učestvujem jer sam iskusan, imam svoj bar i volim time da se bavim, kaže Boban.
Ali, pre samog takmičenja, postoje pripreme, koje izgledaju tako što se ekipa okupi u Beogradu, gde dobiju propozicije koja pića smeju da se koriste. Pravila „igre” kažu da svaki koktel može da sadrži jedan „tajni” barmenov sastojak i da može da sadrži najviše pet pića uključujući i dekoraciju.
– Svi klasični kokteli, poput martinija i negronija nastali su pre sto godina i nemaju mnogo sastojaka, a piju se i dalje, tvrdi Kibe.
Kada saznaju pravila „igre”, pravi se receptura, smišlja se naziv i priča o inspiraciji za koktel. Onda sledi uvežbavanje nastupa, koji mora da „ispoštuje” sve propozicije – pravi se pet koktela (koji su u istoj ravni) za određeno vreme, a petnaest minuta pre spremanja koktela, osmišljava se dekoracija.
Drugi krug takmičenja se sastoji od pismenog testa (podela pića, sastavi koktela, veličina šanka…), a onih osam koji su najbolje uradili ovu „proveru znanja”, ispred žirija dobiju pet svetskih koktela i imaju zadatak da za sedam minuta prave koktele i pričaju o njima. Iz ove etape trojica prolaze u finale gde spremaju koktel sa novom recepturom.
Anegdote i iskustva
Boban prepričava anegdotu sa prošlodogišnjeg takmičenja u Rimu i razlog zašto se nisu bolje plasirali. Na žrebu gde se izvlači koja će ekipa pod kojim rednim brojem predstavljati, srpskom timu je dodeljen broj jedanaest (koji je ujedno i broj šanka na kojem će nastupati), ali je došlo do nesporazuma oko mesta za šank, pa nisu prezentovali pred onim koji su izvukli na žrebu.
– Sve sam odradio bez greške, svi su mi čestitali i mislili su da ću da prođem dalje, ali, nažalost, takmičar koji je bio pored mene, na mestu gde je trebalo da budem ja imao je mnogo grešaka i on se plasirao dalje, objašnjava Boban.
Što se tiče atmosfere na Kubi, kaže da je druženje bilo nezaboravno, naročito sa kolegama iz regiona. Tu su nastala prijateljstva i dodaje da je su sa crnogorskom ekipom ostali još nekoliko dana, kako bi obišli Havanu.
Njegovi utisci o Kubi su da je njihov način života dosta opušteniji, ali kada je poslednji put tamo bio, primetio je da je drugačija atmosfera u odnosu na 2016. godinu.
– Nemaju novca, ali nemaju ni brige. Snalaze se za hranu, ali su srećni – puše tompuse, sviraju gitaru i igraju na ulici, opisuje Kibe život na Kubi.
Kao iskusan u pravljenju koktela, on kaže da bi svaki barmen trebalo da zna trideset-četrdeset osnovnih koktela, a od recepata koje sami smišljaju, kaže da je to već individualno i da se u njihovim kafićima karte pića „osvežavaju” sa dvadesetak novih koktela jednom ili dva puta godišnje.
Kibe tvrdi da je omiljeni koktel svih barmena – negroni, koji je ujedno i najprodavaniji na svetu, a nastao je 1918. godine u Italiji i sadrži džin, crveni vermut i liker kampari. Razlog zašto je on omiljen, kaže zato što sadrži idealne proporcije pića, blagogorkog je ukusa i služi se u čaši za viski.
Svaka zemlja ima Udruženje barmena, koje omogućava svetska takmičenja. Postoje različite obuke u okviru ove organizacije, koje bi trebalo da počnu i u Kragujevcu, a održavale bi se u „Kumandri” i dobijao bi se zvanični sertifikat. Razlog za to jeste da se privuku mladi barmeni iz okolnih gradova, koji bi za desetak dana prošli obuku i naučili osnove.
– Jedan dobar barmen treba da voli ovaj posao i da ima iole talenta, kao i da bude nasmejan i šarmantan. Voleo bih da ima više barmena u Kragujevcu, a mi smo tu da ih podučimo i raspoloženi da ih zadržimo da rade, kaže Boban Lazarević Kibe.
