Kamion „đubretarac” staje u Ulici Dragoslava Srejovića, prekoputa „Naše kafane”. Čuje se prepoznatljiv zvuk „viljuške”, a komunalci guraju i kače kontejnere sa smeće. Kragujevčani prolaze, pa stanu i pogledaju ih, a oni „odgovaraju” širokim, srdačnim osmehom. Nije ljudima čudno što se odvozi đubre, već što odnedvno u Kragujevcu to rade Nepalci.
– Došli smo iz Nepala u Srbiju zbog posla. Ljudi su prema nama vrlo ljubazni. Dobro nam je ovde, a posao nije težak, kaže na engleskom Lanam (35), koji prevodi i impresije svog četiri godine mlađeg kolege i zemljaka Bala.
I on kaže da mu je u Kragujevcu „lepo i dobro”.
– Kolege su nam pomogle da se snađemo u poslu, a ljudi na ulici kada nas vide nemaju neke naročite reakcije. Ako neko nešto i prokomentariše, mahom je to sa simpatiajama, ceni Lanam.
Obojica nisu prvi put samo u Srbiji i Evropi. U Nepalu se nisu bavili ovim poslom već, kako kažu, „nečim sasvim drugim”.
Đorđe Lazarević, je direktor Agencije za privremeno zapošljavanje „Sinergija” sa kojom JKP „Šumadija” sarađuje i preko koje su Nepalci došli u Kragujevac.
Agencija je i ranije angažovala strane radnike (Indija, Nepal), na drugim poslovima, mahom manuelnim, bez neophodne stručne spreme (skladištenje, odnošenje smeća, magacini) ne samo u Kragujevcu, već i u Vojvodini. Za razliku od mnogih agencija slučnog profila „Sinergija” se ne bavi angažovanjem radnika za gađevinarske delatnosti.
– Oglasili smo javnu nabavku za potrebnu radnu snagu i Agencija je dobila takav profil radnika. Potpisali smo ugovor i to je to, kratak je i jasan Marko Vujnović, direktor kragujevačke JKP „Šumadija”.
Inače, po njegovim rečima ovo preduzeće trenutno zapošljava oko 200 radnika (najrazličitijih profila) koje im je „ustupila” agencija. Ipak, do sada nisu imali strane radnike. Međutim, procedura je potpuno ista.
– Oni imaju sva prava kao i ostali zaposleni u našoj firmi. Pre potpisivanja ugovora obavljen je lekarski pregled. Posle njega i potpisanog ugovora oni imaju kao i ostali redovnu platu (oko 65.000 dinara), penziono i socijalno osiguranje, naknadu za prevoz, regres, topli obrok…, navodi Vujinović.
Takođe, pre nego što zaduže zaštitnu odeću, prolaze obuku, kurs BZR (bezbednosti na radu).
Odziv naših za fizičke poslove – nula
– Došli smo na ideju da njih angažujemo, jer smo ovde iscrpeli sve mogućnosti. Napravili smo veliku kampanju, organizovali „potragu” za radnicima koji bi radili na odnošenju komunalnog otpada, ne samo u Kragujevcu, već i u čitavoj Šumadiji, međutim odziv je bio – ne loš, već nikakav. Nula ljudi se kod nas javila za taj posao. Bili smo prinuđeni da dovedemo ljude iz inostranstva da bi to radili, pojašnjava čitavu situaciju Lazarević.
Oni sarađuju sa nepalskom agencijom koja odradi neki prvi proces selekcije potencijalnih radnika i pošalje njihove si-vi-je koje pregledaju i pozovu one koji im najviše odgovaraju za trenutni posao.
– Nedostatak je radne snage. Jako je teško, gotovo je nemoguće pronaći ljude za manuelne poslove. Radi se o tome, a ne kao što je naš narod sklon da odmah tumači „otimaju nam radna mesta”, zaključuje Lazarević, dodajući da su kod njih u Agenciji uvek otvoreni konkursi za ovakva radna mesta i sa pozivom – javite se slobodno.
Agencija završava i dalju proceduru pri MUP-u, za dobijanje viza i radnih dozvola i na taj način „zaokruže” čitavu priču. Takođe, agencija brine o njihovom smeštaju i Bal i Lanam imaju iznajmljen stan u kragujevačkom naselju Vašarište. Po Lazarevićevim rečima, Nepalci koji trenutno rade u Kragujevcu se u svojoj zemlji nisu bavili sličnim poslom.
Pre tri četvrtka Nepalci su imali „vatreno krštenje”.
Njihova iskustva su pozitivna, iako postoji jezička barijera, oni se snalaze i kažu da su im kolege ljubazno i predusretljivo objasnili sve oko posla. A snalaze se pa… na sve načine, rukama, Lajnam se koristi engleskim, dok Bal, očigledno tehnički potkovaniji, vozaču i srpskim kolegama sve pokazjuje na Gugl translejtoru. Ide, ne nekako, već baš dobro.
Samo reči hvale u kolektivu
Nepalci imaju sva prava, ali i obaveze. A, kako im ide „na tom polju”?
– Rade, najbolji su u celom preduzeću, u (polu)šali ističe direktor Vujnović.
Već za prva tri-četiri radna dana videli su sva iskušenja i lokacije gde će raditi. Slati su na uklanjanje komunalnog otpada u samom gradu, prigradu i po selima. Pokazali su se da su dorasli, podjednako svakom terenu i izazovu.
– Obojica su se snašli, prihvaćeni su od kolektiva i rade u ponom kapacitetu, zaključuje direktor.
To potvrđuje i njihov neposredni rukovodilac Marko Gavrilović, koji je na čelu Službe za odvošenje komunalnog otpada u JKP „Šumadija”.
– Svi vozači i radnici sa kojima su radili ovih dana imaju samo reči hvale za njih. Oni su se odmah uklopili, a ostali su ih prihvatili baš kako treba. Još malo da steknu rutinu, koji niko od nas nije imao prvog dana na poslu, i to je to.
I Ivan Jekić, vozač kamiona (dakle njihov ne samo kolega već i neposredni šef na terenu) kaže da Bal i Lanam funkcionišu odlično.
– Momci su predobri. Dobro slušaju, sjajno rade. Sporazumevamo se malo engleskim, a malo smo počeli mi da razumemo šta oni kažu, kao i oni nas. Stvarno su korektni u svakom pogledu, hvali ih Jekić.
Sa njim se slaže i kolega iz ekipe na kamionu Goran Milivojević, po kome „oni rade lepo”, samo što ne znaju naš jezik. Izgleda da „rade” i na tome.
Nepalci se po potrebi rotiraju i pokrivaju sve rute i ture. Krećemo sa njima i ekipom starim dobrim kamionom „đubretarcem”. Polako, kontejner po kontejner, od Industrijske zone ka samom centru grada. Na parkingu iza zgrade „lepe Brene” komšija baca đubre (pardon – komunalni otpad, izraz „smeće” više zvanično ne postoji) okrene se da pođe, pa zastane i pogleda.
– Šta je ovo?
– Počeli su Nepalci da kod nas rade u komunalnom, dobija odgovor od njihovih kolega, dok mu se oni osmehuju.
– Pa, lepo, reče on i ode.
Lepo, lepo, što da nije. Bitno je da je čisto.
Trenutno su u Kragujevcu angažovani samo njih dvojica, Lanam i Bal, ali po rečima Đorđa Lazarevića, direktora Agencije „Sinergija”, uskoro stiže još pet njihovih sunarodnika u JKP „Šumadiju” koji će biti angažovani na istim poslovima.
Po rečima Lazarevića, to je trend je u porastu i tek će da bude. Da se priviknemo na vreme. Kao što su se ljudi u razvijenom svetu svih ovih decenija privikli na nas. Odnosili komunalni otpad ili radili nešto drugo, da to ne zaboravimo.
Piše: Zoran Mišić