Rezultati završnog ispita su poznati, završen je i prijem u srednje škole za školsku 2025/26. godinu. Svi podaci o rezultatima završnog ispita i prijema u srednjim školama dostupni su na portalu Ministarstva prosvete „Moja srednja škola”, pa su đaci i roditelji mogli odmah da dobiju informacije kako su prošli na polaganjima. Sa druge strane, statistički podaci koje na tom sajtu objavljuju osnovne škole otkrivaju zanimljivu sliku. Prosečan broj bodova, na primer, po školi govori ne samo o uspehu đaka osmog razreda, već i o tome koliko se školovanje tokom prethodnih godina „isplatiloˮ na samom ispitu.
I ove godine učenici koji su sedmi i osmi razred pohađali u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji u proseku su bili najuspešniji na maloj maturi. Oni su ubedljivo prvi po broju bodova na završnom ispitu, ali i kada se posmatra ukupan broj bodova 96,15, sa kojim će konkurisati za upis u srednju školu.
Među osnovnim školama ističe se, drugu godinu zaredom, „21. oktobar” sa 86,52 boda i 108 osmaka, dok je OŠ „Radoje Domanović” na trećem mestu sa 84,68 bodova. Za samo 0,01 bod slabiji su osmaci „Stanislavci”, kako sebe zovu đaci OŠ „Stanislav Sremčević”. Ukupno 135 đaka osmog razreda i 28 vukovaca ostvarili su 84,67 bodova, iako su imali više bodova na završnom ispitu, ali su na ukupan broj poena uticali bodovi po osnovu uspeha.
I prošle godine ova rang lista je imala isti redosled kada je reč o prva tri mesta, ali su svi oni imali za dva boda manje u ukupnom zbiru. Na četvrtom mestu je bila OŠ „Sveti Sava”, koja je ove godine na jednom mestu niže. Osmaci iz „Dragiše Mihajlovića” ove godine su se po ostvarenim rezultatima našli na šestom mestu sa 83,79 bodova, dok su 2025. bili na 12. sa ukupno 78 bodova.
Najslabije rangirana, po prosečnom ukupnom broju bodova na završnom ispitu je Osnovna škola „Julijana Ćatićˮ iz Stragara, dok sa najmanje poena na upis dolaze đaci Osnovne škole „Dragiša Luković Španacˮ.
Na ovoj, kao i na rang listama prethodnih godina, u oči upada veliki nesklad na nivou cele zemlje, između uspeha tokom školovanja i na maloj maturi. Tako, recimo, u Kragujevcu razlika se kreće od 13 do čak 20 poena kod najniže rangiranih škola. Zbog toga je i Forum srednjih stručnih škola apelovao na nadležne da preuzmu odgovornost i preduzmu adekvatne korake kako bi se sprečio dalji kontinuiran pad u rezultatima završnog ispita.
Zašto je rangiranje važno
Koliko je rangiranje važno školama i šta sve iz toga može da se „nauči” pitali smo Danijelu Raletić, direktorku u „21. oktobru”, jednoj od najboljih škola u gradu, koja je godinama u vrhu ove rang liste, a 2019. bila je treća škola u državi po ostvarenom uspehu.
– Rezultate nacionalnog istraživanja koristimo za naša dalja istraživanja, tako što radimo analize prema oblastima i predmetima. Sve to ukazuje nam šta treba dalje da radimo, da li smo nešto prevideli, gde treba da pojačamo pripreme i onda na osnovu toga pravimo završni plan. Inače, po zakonu smo dužni da držimo deset časova priprema za završni ispit, ali to niko ne praktikuje. Uglavnom se sa pripremama počinje odmah na početku školske godine i sve problematične stvari se rešavaju od starta. Sada se, osim matematike i srpskog, u obzir uzimaju i izborni predmeti, pa je veoma teško napraviti pripremni plan, jer su deca preopterećena redovnim časovima. To je najveći izazov, a nama je ovde to još veći problem jer kuburimo sa prostorom, kaže direktorka Raletić.
Ona je, ovom prilikom, objasnila da Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja redovno analizira uspehe i rezultate, ali da je 2019. godine ta analiza urađena prema koeficijentu, odnosno uzeta je u obzir razlika između broja bodova na završnom ispitu i bodova ostvarenih u toku školovanja. Ovaj sistem omogućio je da se vidi disbalans između ostvarenog uspeha u školi (jako niska srednja ocena), dok je na završnom ispitu srednja ocena bila jako visoka, pa nije bilo teško zaključiti na šta to ukazuje.
– Mi smo te godine bili treća škola po uspešnosti u Srbiji i tada je krenuo pravi bum. Uostalom, u našoj školi nije nikada bilo drugačije, uvek smo bili u vrhu, a ja sam ovde od 2000. godine, kaže direktorka.
Tada je i pokrenuta tema o tome kako obezbediti uslove da deca ne prepisuju tokom završnog ispita.
– Svi dobijemo stručno uputstvo za polaganje završnog ispita i svi moramo da radimo na isti način. Prvo – sva deca treba da rade testove na jednom mestu, što ni malo nije lako organizovati. Iznose se klupe i stolovi iz učionica i prenose u fiskulturnu salu, ali prednost je u tome što svi rade u istim uslovima. Međutim, mi nemamo mesta u sali za sve đake, pa jedan deo đaka radi u sali, a drugi u učionici. Za vreme završnog ispita dežuraju nastavnici iz drugih škola i do samog početka ne znamo ko je gde raspoređen. Takođe, prisutni su i supervizori (na 50 učenika jedan supervizor) koji snimaju otvaranje testova i nadgledaju čitav proces, a tu je uvek i neko iz Školske uprave – prosvetni savetnik ili inspektor. Sve je savršeno organizovano, na desetoro učenika raspoređen je po jedan nastavnik, tako da ih je kod nas 10 ili 11, objašnjava naša sagovornica.
Iskustvo, međutim, govori da nisu svi nastavnici isti, neko je relaksiraniji, opušteniji, drugi nije, a isto je i sa đacima.
Bilo bi najbolje i to je u planu da se po 15 đaka rasporedi po učionicama, jer su sve učionice klimatizovane, za razliku od fiskulturne sale, pa je bilo neophodno obezbediti ventilatore i vodu.
Kako motivisati đake
Kako je došlo do toga da je ova škola uvek u vrhu na ranglisti po uspešnosti na završnom ispitu naša sagovornica objašnjava na osnovu svog primera. Ona napominje da nije „zalutala” u ovu profesiju i da joj je cilj bio da, pre svega kao nastavnik srpskog jezika, ne bude „dosadna”, a kao direktor da deci ne bude „dosadno” u školi.
– Zato sam uvek bila okrenuta digitalizaciji nastave. Deca sada žive u virtuelnom svetu i njima je to neophodno, objašnjava Danijela Raletić.
Ona napominje da je sve krenulo za vreme korone kada je digitalna nastava u ovoj školi bila na vrhunskom nivou.
Naravno, kaže ona, za dobar rezultat potrebni su, pre svega dobri uslovi rada i na prvom mestu motivisani nastavnici koji umeju da izvuku najbolje od dece. Istina je da nisu ni sva deca ista i ne pokazuju isto interesovanje, ali nastavnik je tu da ga zainteresuje za svoj predmet i pronađe ono u čemu je najbolji.
– Kad imate motivisanog nastavnika koji ima dobre uslove za rad priča je završena. Takođe, atmosfera u školi je vrlo bitna. Kada sam došla na mesto direktora imala sam već dvadeset godina iskustva kao nastavnik u ovoj školi i odlično sam znala šta nije dobro i šta treba da se promeni. Prvo što sam želela je da se uradi digitalizacija i taj proces je trajao četiri godine, ali uspeli smo. Uz to sam morala da se pobrinem i za dobru atmosferu u školi. Veoma je bitno da se svi osećaju dobro, a onda rezultati ne izostaju, kaže direktorka Raletić.
U samom startu preuređena je kuhinja i osim obroka za đake, obezbeđen je i doručak za sve nastavnike. Velika pažnja posvećuje se deci u prvom i drugom razredu koja su u produženom boravku i ima ih oko 150, koje uvek dočeka prava kućna atmosfera, gde se oni osećaju opušteno i sigurno. Nabavljene su i igrice za opuštanje dece na času muzičkog obrazovanja od prvog do četvrtog razreda, pri čemu osim opuštanja deca mnogo toga i nauče.
Tri puta godišnje u školi se organizuju dani inteligencije. Za ovu aktivnost kupljene su puzle od po hiljadu komada (Ginisov rekord je 1.500 komada) i subotom se organizuju takmičenja u brzini sklapanja puzli. Tada školske kuvarice naprave pice, brdo palačinki, kupe sokove, okupe se i roditelji i deca i nikome se ne ide kući, kaže direktorka Danijela.
– Imamo i tri izdvojena odeljenja u Dobrači, Kamenici i Rogojevcu, gde povremeno organizujemo dan bez mobilnih telefona. Pozovemo roditelje i odemo u Kamenicu, na neku livadu gde nema dometa na piknik i to bude predivno.
Praksa je da se na maturskoj večeri proglašavaju najbolji drug i najbolja drugarica. Deca glasaju za onog ko im je najviše puta davao da prepišu na testu, ko im je rešavao zadatke iz matematike. I nikada nisu omašili, kaže direktorka. Kao nagradu škola uvek obezbedi lepe poklone – pametne satove, blu tut zvučnik kako bi tu decu izdvojili iz mase.
– Deca su previše zatvorena u kući, veliki su individualci i mnogo im nedostaju ovakve stvari. Đacima generacije ove godine smo poklonili po tablet i svi su bili oduševljeni. Činjenica je da su oni već u ovom uzrastu skloni raznim kalkulacijama, pa je neophodno izdvojiti one koji su promoteri pravih vrednosti, tvrdi naša sagovornica.
Inače, ova škola ima oko 1.050 učenika i ogroman nedostatak prostora. Grad je obećao da će preurediti tavanski prostor u šest, sedam učionica, naredne godine, ali sve je to na dugom štapu.
– Time što smo napravili dobru atmosferu i uslove za rad mi smo sebi natovarili veliki teret, jer je ogroman pritisak roditelja iz svih krajeva grada da decu upišu u ovu školu. Mi smo dužni da, pre svega, primimo decu iz onog dela koji prostorno, po mreži koju je napravio grad, pripadaju ovoj školi i tu dolazi do velikih problema, zaključuje direktorka Danijela Raletić.
TABELA – REZULTATI ZAVRŠNOG ISPITA U OSNOVNIM ŠKOLAMA U KRAGUJEVCU
Piše: Gordana Božić
