Ima ona stara srpska izreka „Ljudi se drže za reč, a volovi za rogove”, koja jasno opisuje razliku između životinja i ljudi. Ljudi se odlikuju razumom, čašću i moralom i kada neko da obećanje, njegova reč je obavezujuća i garant je dogovora, dok stoka, pošto ne razume govor, mora da se fizički kontroliše i usmerava silom (držanjem za rogove).
Tako bi trebalo da bude, ali, nažalost, danas za mnoge ljude data reč više ništa ne znači, znači samo trenutno vađenje iz neke situacije, dok je stvarna namera nešto drugo, a to je obmanjivanje sagovornika radi donošenja trenutne koristi, dok je stvarna namera suprotna.
Davanje reči po principu „obećaj, ništa te ne košta”, jedan je od najvećih uspeha vladajuće partije i može se reći da su oni taj mehanizam doveli do savršenstva enormnom količinom lažnih obećanja koja im služe za opstanak na vlasti.
Naravno, postavlja se pitanje – zašto ih narod i dalje podržava kada je jasno da su to samo puka obećanja koja nikada nisu sproveli u delo? Prosto, totalna medijska kontrola koja je usmerena samo ka jednom, a to je kontrola i usmeravanje mišljenja ljudi propagadnom mašinerijom, za koju se odvajaju astronomske cifre i angažuju najbolje svetske agencije koje se bave manipulacijom javnog mnjenja.
I naš vrli predsednik se decenijama spremao za trenutak kada će se dočepati vlasti. On je tokom godina izgradio imidž vrhunskog političkog manipulatora i stratega, u čemu mu je umnogome pomoglo dugogodišnje političko iskustvo i bliska saradnja sa Vojislavom Šešeljem.
Poznato je da je Vučić još od devedesetih godina pasionirano sakupljao i iščitavao knjige o propagandi, medijskim manipulacijama i psihologiji masa. Sam Šešelj je više puta isticao da je Vučić izuzetno sposoban politički propagandista, koji je usavršio tehnike kontrole javnog mnjenja, prilagođavajući svoju retoriku i strategiju različitim političkim fazama. Ta dugotrajna priprema i studiozan pristup medijskim nastupima ključni su faktori njegove političke dominacije, pri čemu se misli na manipulaciju.
E, kad je žaba videla da se konji potkivaju i ona je digla nogu. Tako naš, trenutno najcenjeniji stručnjak u gradu Aleksandar Lazović, odbornik i šef odborničke grupe SNS-a u Skupštini grada Kragujevca i šef kabineta gradonačelnika Nikole Dašića, reče za Skupštinskom govornicom da ako Agencija za sprečavanje korupcije utvrdi da je on u sukobu interesa zbog obavljanja ove dve funkcije, istog sekunda će podneti ostavku na jednu od te dve funkcije. Što bi se reklo, svaka čast, čovek je od reči, zato je i tako visoko pozicioniran u ovoj vlasti.
Kad ono ćorak. Agencija za sprečavanje korupcije se oglasila i potvrdila da je Aleksandar Lazović u sukobu interesa, jer obavljanje poslova šefa kabineta po ugovoru o dopunskom radu nije spojivo sa odborničkim mandatom i – ništa. Nema ga da se oglasi, kao da je u zemlju propao što se tiče ovog pitanja, ali veoma je aktivan ovih dana obilazeći leteće šatorske cirkuse u okolini Kragujevca, gde mučeni narod navlače da za jedan ručak dođu i glume histerično zadovoljstvo strankom na vlasti.
Opozicione stranke su u lokalnom parlamentu javno ukazale na to da je Lazović prećutao ovaj dokument Agencije za sprečavanje korupcije i pozvale na oduzimanje njegovog mandata, ali tajac. Znači, uhvaćen je u prevari i umesto da pokaže da je barem trunke morala ostalo u njemu, on tera po svome. Najverovatnije čeka da neko „odozgoˮ izvrši pritisak na Agenciju za korupciju da promeni mišljenje, što je teško jer je ovo klasičan primer sukoba interesa.
A kad se bolje razmisli – zašto bi to i uradio kad mu se osladio status koji opozicija u Kragujevcu pojašnjava time da je on neformalni gradonačelnik Kragujevca, da se pita za sve, što da nije sa ovakvim moralom i ne bi bilo loše, s obzirom na kapacitete sadašnjeg gradonačelnika, Forest Gampa iz Dobrače.
A o kakvoj intelektualnoj i moralnoj gromadi se radi može se videti iz njegove sjajne biografije. Za nekoliko godina promenio je više ozbiljnih funkcija – od direktora „Šumadija sajma” do direktora „Energetike”, a još se pominjao i kao kandidat za direktora fudbalskog kluba „Radnički 1923”, jer ko bi drugi nego ovakav kadar.
A sve je to počelo preletanjem iz Verkove „Zajedno za Šumadiju“, jer kako se drugačije ulazi na velika vrata u vladajuću stranku nego izdajom glasača koji su glasali za tu opciju, misleći da glasaju za časne i poštene ljude koji će održati reč i boriti se protiv ove nakaradne vlasti. Ali, to je pitanje i za Verka da razmisli sa kojim se to ljudima godinama okruživao i koje je birao za svoje saradnike.
Tako da uzdati se u Lazovićev moral i nije baš pametno jer morala ili imaš ili nemaš, to se dobija rođenjem i vaspitanjem, a ne naknadnom kupovinom. Kako je samo SNS postao centar okupljanja ovog „divnogˮ kadra iz opozicionih partija pravo je čudo, ali i lakmus papir da se vidi ko je vera, a ko nevera.
I tako, majstore, reč ne držiš, a treba živeti u ovom gradu i kad se ode sa vlasti…
