Filološkinji Sanji Živković izmakla je direktorska fotelja u Istorijskom arhivu Šumadije i ona neće biti na čelu te ustanove i u drugom četvorogodišnjem mandatu. Način na koji je „izbačena iz igre“ baca novo svetlo na inače rutinsko stranačko postavljanje direktora, ali i na odnose u lokalnom SNS-u. Odluka o njenom novom mandatu bila je gotova stvar i samo se čekalo da odbornici većine dignu ruku na Skupštini početkom marta, što se nije dogodilo pošto je ta tačka skinuta sa dnevnog reda. Do totalnog obrta je došlo na narednom zasedanju po hitnom postupku na kome je vlast imenovala drugu kandidatkinju, filološkinju Jovanu Elez za ve-de direktora Arhiva na godinu dana.
Šta stoji iza ovog rolerkostera u režiji naprednjaka?
U javnosti se šire razne priče, jer zvaničnih iz SNS-a nema, kao ni javnog obraćanja smenjene direktorke. U opoziciji su uvereni da je smena u Istorijskom arhivu dokaz da u gradskom SNS-u ima ozbiljnih trvenja zbog više struja koje se bore „iza zatvorenih vrata”. Taj potez vide i kao vaspitno-popravnu meru SNS-a prema pasivnim direktorima i uočavaju da ta stranka pojačava pritiske na svoje kadrove – ucenjuje ih ve-de funkcijama i kažnjava one koji nisu agilni na terenu (odlazak u Ćacilend, agit-prop pred lokalne izbore, pritisak na zaposlene da idu na mitinge, kapilarni glasovi…)
Doneta, pa precrtana odluka
Sanju Živković koja je sa kolegom iz Arhiva Predragom Ilićem 2024. dobila Đurđevdansku nagradu za monografiju „Knez Mihailo kroz umetnost i arhiv“, SNS je dve godine kasnije „nagradio” razrešenjem sa direktorskog mesta, na vanrednoj Skupštini grada18 . marta. Istina, mandat joj je istekao, ali se, kako nezvanično saznajemo, nadala još jednom, jer je samo desetak dana ranije bila na korak od novog mandata u Arhivu. Iz materijala za redovnu skupštinu 6. marta vidi se da je takva odluka već bila pripremljena.
U dokumentima stoji da je Arhiv sproveo javni konkurs za izbor direktora, na koji se prijavila jedino Sanja Živković. Navodi se da ona ispunjava sve zakonom i Statutom Istorijskog arhiva predviđene uslove, među kojima su odgovarajuće obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Upravni odbor ustanove je ocenio da je u pitanju kandidatkinja koja je stručna, „sa iskustvom na poslovima koji predstavljaju osnovnu delatnost Istorijskog arhiva Šumadije“ i sa „višegodišnjim iskustvom u rukovođenju“. Ističe se i da je ponudila „dobar plan daljeg razvoja Arhiva, uz precizno definisane načine za realizaciju“.
Sve ove reference nestale su, što bi se reklo, preko noći, i vlast je poverenje dala drugoj kandidatkinji. Za ve-de direktorku Arhiva postavljena je Jovana Elez, diplomirani filolog srbista, koja je od 2022. do sada radila kao predstavnik prodaje izdavačke kuće „Kreativni centar“. Pre toga je radila kao nastavnica srpskog jezika, građanskog vaspitanja i bibliotekarka u osnovnim školama u Kragujevcu i Kniću i bila je profesorka u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. Elez bi funkciju direktora Arhiva trebalo da obavlja do izbora novog, a najduže godinu dana.
Zanimljivo je da je razrešenje stare i imenovanje nove direktorke na skupštini izglasano bez rasprave na sednici koja je dominantno bila u znaku polemike povodom otkrivanja slike Đorđa Andrejevića Kuna koja je tri decenije bila iza zavese u skupštinskoj sali.
U reagovanju posle zasedanja, iz opozicije su skrenuli pažnju da se iz biografije novopostavljene direktorke vidi da ne ispunjava jedan od ključnih uslova za to radno mesto – najmanje pet godina rada u ustanovi kulture. Smatraju problematičnim i to što Elez nema iskustva u rukovođenju ni u oblasti arhivskog rada.
Uočava se da je novoizabrana direktorka postavljena na tu funkciju na samo godinu dana, a ne na puni mandat od četiri godine, pa je upitno zbog čega se pribeglo takvom privremenom rešenju. Za opoziciju je jasno da je to ustaljeni način pritiska SNS-a na njene kadrove zaposlene u javnim ustanovama i preduzećima.
Smena zbog stranačke neaktivnosti
Nema zvanične verzije iz SNS-a o smeni u Arhivu, kao ni objašnjenja Sanje Živković, koja nije odgovarala na pitanja medija, pa ni „Kragujevačkih novina”. Međutim, u javnosti su procurile neke informacije. Govori se da joj mandat direktora nije produžen jer su u SNS-u nezadovoljni zbog njene partijske neaktivnosti. Zamereno joj je što se ne pojavljuje na stranačkim sastancima i nije aktivna u kampanji SNS za lokalne izbore (u Aranđelovcu i Smederevskoj Palanci). Naš izvor navodi da je u jednom trenutku Živković bila prilično stranački aktivna, ali se u poslednje vreme povukla. Vršila je i neka stranačka zapošljavanja u Arhivu i protežirala partijske kolege na poslu. Sve to očigledno nije bilo dovoljno za SNS koji od svojih kadrova očekuje i rad na terenu.
Živković se pred kritikama u stranci navodno branila time da je posao direktora Arhiva obavljala savesno i kompetentno, ali je učinak na poslu bio manje važan za novi mandat od izražavanja vernosti stranci. U SNS-u joj je još rečeno i da se mesto na vrhu Arhiva „čuva za nekog drugog”, pa je zato nova direktorka Elez imenovana samo na određeno vreme.
Javna je tajna i da je smena na čelu Arhiva posledica sukoba struja u gradskom SNS-u. Živković je navodno iz „tabora” nekadašnjeg predsednika Skupštine grada Miroslava Petrašinovića, a nova direktorka Elez ima podršku “rivala” Aleksandra Lazovića, šefa odborničke grupe SNS-a.
– Radi se o kuloarskim pričama i insinuacijama opozicije koja svoju šansu vidi samo u raskolu, a raskola nema u Gradskom odboru SNS-a, nema ni struja. Jedina struja je struja Aleksandra Vučića, kaže za „Kragujevačke novine” Aleksandar Lazović.
On, međutim, nije odgovorio na naše pitanje zašto je SNS odustala od kandidature Sanje Živković za novi mandat u Arhivu.
Pokazatelj problema u lokalnom SNS
Marko Barać, odbornik Nove snage, ocenjuje da je promena direktora u Arhivu potez koji predstavlja jasan pokazatelj problema unutar Srpske napredne stranke, uz osnovanu sumnju da se na ovaj način vrši dodatni pritisak i unutar same njihove političke strukture.
– To definitivno govori da postoji nesklad, da se stvari u stranci ne odvijaju baš onako glatko kako oni pokušavaju svima nama da predstave, navodi Barać.
Za Obrada Turkovića, odbornika Stranke slobode i pravde u lokalnom parlamentu, to je deo „poslednjeg čina u predstavi Srpske napredne stranke, koja se sada mnogo više bavi disciplinovanjem sopstvenog članstva, nego li opozicijom i studentima.”
– Sada im je mnogo važnije da funkcioner pokaže vernost stranci, nego da li kao rukovodilac nekog preduzeća ili ustanove dobro obavlja posao, kaže Turković.
Ono što se dogodilo na čelu Arhiva Turković tumači kao vaspitno-popravnu meru za neposlušne članove SNS-a.
– Rukovodstvo SNS-a se okreće ka disciplinovanju svog članstva koje se očigledno osipa. Oni se sada ne bave opozicijom već svojim članovima. Maltretirali su opoziciju na radnim mestima, studente i aktiviste, a sada se bave svojim članovima koji nisu dovoljno aktivni. Oni bi verovatno rekli da se radi o „zamoru materijala”, ali moje je mišljenje da je njihove ljude počela da bude sramota što su članovi SNS-a, jer su svesni svog okruženja, da se sve promenilo od pada nadstrešnice i masovnih protesta i ne žele više da podržavaju takvu politiku, smanjuje se podrška, kaže Turković za „Kragujevačke”.
S druge strane, naši sagovornici su saglasni da kažnjeni kadrovi SNS-a, poput Sanje Živković, nemaju hrabrosti da javno progovore. Kažu da nije reč o lojalnosti partiji već strahu od dodatne represije.
– Sanja ne govori zbog straha, štiti sebe od dodatnih represija, a nema ni odgovor na pitanje zašto je do sada kao kadar SNS-a bila na direktorskom mestu u Arhivu, smatra Turković.
Iako je u jednom ranijem intervjuju za lokalni portal Sanja Živković izjavila da je „večiti borac protiv nepravde”, sada je odlučila da o svojoj smeni ćuti.
– To je strah pre svega zbog egzistencije, jer to su uglavnom ljudi koji su i na prethodne funkcije dolazili preko stranačkog zapošljavanja. Tako da iako posle smene idu na funkciji koja je niža od one sa koje su otišli, ostaje strah od izlaska u javnost sa pričom o tome šta se dešavalo, zaključuje odbornik Nove snage Marko Barać.
Posle smene u Arhivu, Sanja Živković se vratila na staro radno mesto u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić”.
Piše: Gordana Mirović
