Povodom obeležavanja Dana grada, drugu godinu za redom Ustanova kulture „Koraci” u saradnji sa gradom i časopisom „Dečje iskre” organizuju literarni konkurs „Đurđevdanski venac”, gde se nagrađuju najtalentovaniji učenici osnovnih škola. Prispeli radovi ocenjivani su u dve starosne kategorije, od prvog do četvrtog i od petog do osmog razreda osnovne škole.
Prvu nagradu „Đurđevdanski venac” u kategoriji nižih razreda osvojio je Mihajlo Bošković, učenik OŠ „Stanislav Sremčević”, drugu Ognjen Kostić OŠ „Živadinka Divac” i treću Jakov Jovanović OŠ „Stanislav Sremčević”, dok je u kategoriji viših razreda, prvu nagradu osvojila Milica Stepanović OŠ „Đura Jakšić”, drugu Sofija Ćirić OŠ „Julijana Ćatić” i treću Aljoša Sekulić OŠ „Vuk Stefanović Karadžić”.
MIHAJLO BOŠKOVIĆ, POBEDNIK MEĐU MLAĐIM OSNOVCIMA
Piše prozu i igra šah
Devetogodišnji Kragujevčanin Mihajlo Bošković osvojio je prvu nagradu u kategoriji mlađih uzrasta i odličan je učenik Osnovne škole „Stanislav Sremčević”. Svoj sastav „Kragujevac koji volim” čitao je na Trgu Radomira Putnika pred mnogobrojnom publikom.
– Bilo je zanimljivo da pišem sastav i nisam imao tremu dok sam ga čitao pred publikom, već sam se osećao lepo i zabavno, kaže Mihajlo.
Kao inspiracija da napiše rad poslužila mu je priroda, ljudi, istorija, kao i to da kaže nešto o svom gradu što će ostati zabeleženo, o dobrim ljudima koji u njemu žive, ali i o mnogobrojnim parkovima koji se u njemu nalaze. Takođe, u sastavu navodi da njegova mama voli da posećuje muzeje, pa je tu ljubav prenela na njegovu sestru i njega.
Kaže da više voli prozu od poezije, pa do sada nije pisao pesme. Uzor mu je majka, koja radi kao bibliotekarka i kaže da ga je ona prijavila za ovo takmičenje.
– Ranije sam pisao dosta radova u vezi sa školom, a ovo mi je prvi put da pišem za veće takmičenje i ovo je bio jedini sastav sa kojim sam se takmičio, kaže ovaj dečak.
Kao nagradu za pobedu dobio je ručni sat i knjigu „Jedno komično veče sa lavom” Marka Filipovića. Kaže da mu se pokloni dopadaju, a kada je čuo da je pobedio bio je iznenađen i srećan.
Što se tiče podrške roditelja, kaže da su mu rekli da je bio odličan i da su ponosni na njega. Mihajlo ima i mlađu šestogodišnju sestru Petru, koja mu je čestitala i bila je srećna zbog njegovog uspeha. Takođe su mu i drugari čestitali.
Mihajlo voli da čita, a omiljena knjiga mu je „Doživljaji mačka Toše” Branka Ćopića. Hobi mu je šah, koji trenira dve godine, a kako je talenat za pisanje nasledio od majke, tako je šah kao mali voleo da igra sa ocem. Mihajlo kaže da se na poslednjem takmičenju u šahu, koje je bilo u Ravnom gaju, plasirao na republički nivo. U šahovskim turnirima osvojio je dve medalje – i to na turniru u klubu „Kaisa” čiji je član, a drugu na Svetosavskom turniru u Kragujevcu.
U dokolici voli da čita stripove, a omiljeni mu je „Naruto”. Takođe, u slobodno vreme druži se sa drugarima i vozi biciklu, igra šah sa ocem, a planira da ne stane sa ovim literarnim takmičenjem, već želi da napiše još radova.
Poručuje vršnjacima da je pisanje zabavno i da deca treba da idu na takmičenja, kako bi se oslobodili treme.
Dođite da uživate u mom gradu
Moj grad se nalazi u centralnom delu Srbije, u srcu Šumadije, Dobio je ime po ptici kraguj koja se nalazi na grbu našeg grada. Ta ptica je snažna i lepa kao i moj grad.
Ljudi u našem gradu su nasmejani, srećni i slušaju dobru muziku. U Kragujevcu ima puno dešavanja i zanimljivih stvari koje možemo da posećujemo. Sa tatom volim da idem na stadion „Čika Dača” i navijam za naš tim u fudbalu. U blizini je Veliki park, pa nakon utakmice prošetamo parkom, jedemo kokice i hranimo golubove. Moja mama voli da posećuje muzeje i galerije, pa je tu ljubav prenela na sestru i mene. Često sa njom idemo na izložbe i uvek nešto novo i zanimljivo otkrijemo. Tako sam saznao da je naš grad prvi imao pozorište, biblioteku, novine i gimnaziju.
U naselju u kom živim ima puno parkova i terena za razne sportove. Tu su klupe i stolovi na kojima su šahovske table. To me posebno raduje jer treniram šah.
U centru imamo nov, gradski trg sa fontanom, cvećem i zelenilom. Oko fontane je uvek puno dece, pa dok ja vozim biciklu sestra vozi rolere i zajedno uživamo. Trg nosi naziv po čuvenom vojvodi Radomiru Putniku. Zgrada Suda je takođe na trgu i tu se ponekad održavaju izložbe i razni kulturni događaji.
Moj grad je poznat i po muzičkim festivalima. Dođite, uživaćete u stvarno sjajnoj muzici. Volim mesec maj jer se tada obeležava Dan grada. Đurđevdanski karneval je meni najzanimljiviji jer se tada ulice zatvore, a deca šetaju u kostimima i budu ponosni i srećni.
Sve ljude pozivam da dođu u moj grad jer će uživati u šetnji ulicama, stazama pored jezera i našoj istoriji. Dođite i uverite se sami.
Mihajlo Bošković III/5
OŠ„Stanislav Sremčević”
MILICA STEPANOVIĆ, NAGRAĐENA MEĐU STARIJIM OSNOVCIMA
Uporedo poezija i gluma
Trinaestogodišnja Milica Stepanović pohađa Osnovnu školu „Đura Jakšić” i osvojila je prvu nagradu i kaže da se nije nadala da će da pobedi. Njena pesma govori koliko i zašto voli svoj grad, pominje Šumarice, muzeje, parkove i ljude koje voli. Takođe, piše i o tome šta to ovaj grad ima, a drugi nemaju, a svoju pobedu posvetila je svom dedi.
– Jako sam zadovoljna, nisam se nadala da ću da osvojim prvo mesto i od svega mi je najviše značilo to što sam čitala pesmu pred celim gradom. Ova pobeda mi je dala „vetar u leđa” da nastavim i da razbijem tremu. Pobedu posvećujem svom dedi, jer znam da me on uvek podržava i na kojem god mestu da se nalazi, ponosan je, kaže Milica.
Počela je da se bavi pisanjem od kada je krenula u školu i učestovala na raznim konkursima u kojima je pobeđivala, ali ovo joj je do sada najveći uspeh. Neki od njenih radova objavljeni su u časopisu „Dečije iskre” i trudi se da sakog meseca napiše po neku pesmu koja će biti objavljena u ovom dečijem listu.
Inspiraciju da napiše nagrađenu pesmu našla je u ljubavi prema gradu, a dobila je kao nagradu za pobedu statuetu, telefon, knjigu i čitanje rada pred publikom.
– Volim da se takmičim i nije mi bitno da li ću da pobedim.
Pesme beleži u svesku, a za ovo takmičenje se prijavila sa jednom pesmom, iako je nastavnica nagovarala da napiše i sastav.
– Statueta je predivna, ona se ove godine prvi put dodeljuje i to mi dodatno znači jer sam ja prva koja ju je osvojila, kaže ova devojčica.
Na pitanje zašto misli da je baš njen rad pobedio, Milica pronalazi razlog u tome što se, kako kaže, „vidi” da joj niko nije pomagao pri pisanju i da je stil pisanja prilagođen njenom uzrastu.
– Sve se odigralo spontano, čak sam i roditeljima pročitala pesmu samo dva dana pre nego da saznam rezultate konkursa.
Kaže da pesme nastaju tako što svoje misli zapiše i kasnije ih „poređa” po strofama i rimuje ih. Voli pesme da zadrži za sebe i ima onih koje nikome nije pročitala, već „čeka pravu priliku”.
– Najpre krenem od onoga što moram da pomenem u pesmi, zatim napišem stih, tražim rime i na kraju sve to složim u strofe. Najzabavnije mi je da sklapam rime, objašnjava Milica.
Njeni roditelji su završili srpski jezik i književnost i talenat za pisanje nasledila je od njih. Kada je im je pokazala pesmu, majka je prepoznala stih zbog kojeg joj je rekla da će upravo zbog njega da pobedi.
Milica ima tri mlađe sestre – sedmogodišnju Petru i petogodišnje bliznakinje Jovanu i Ninu. Kaže da su one još male i da se „ne razumeju” u poeziju, ali da su joj bile velika podrška i htele su da je podrže kada je čitala svoj rad.
Milica voli da čita i kaže da ima puno omiljenih knjiga, ali da je one iz „obavezne lektire” baš i ne privlače. Poslednja koju je pročitala je „Moj deka je bio trešnja” Anđele Naneti i kaže da je to jedina školska lektira koja joj je izmamila suze. Omiljeni pesnik joj je Mika Antić, a pesme koje voli su „Nepovratna pesma” ovog pesnika, „Zaljubljivanje” Violete Jović, „Besna pesma” Dragane Konstantinović. Njih recituje na recitatorskim takmičenjima.
Kaže da prati svoje snove i da želi da postane glumica. Pet godina pohađa dramski studio „Petar Pan”, kao mala je išla na razne sekcije, ali je od svega odustala i posvetila se glumi. Omiljene predstave u kojima je učestovala su „Ružno pače” i „Mali princ”.
– Sebi sam zadala cilj da pišem i budem pismena i da nastavim da se bavim glumom.
Smatra da njeni vršnjaci često zanemare svoj talenat, jer ih uticaj društva sputava da pokažu svoje mogućnosti. Ko god ima telenat treba da se pokaže i toga ne treba da se stidi, zaključuje Milica.
Moj grad, moja san
Dom je tamo gde je srce,
a srce je tamo gde je dom.
Moj Kragujevac je moj dom
koji će zauvek biti u srcu mom!
Najviše volim grad taj.
Ne mogu opisati njegov sjaj
jer to je moje mesto, moj rodni kraj.
Kragujevac je tu, uz mene.
Njegova lepota nikad ne vene.
Čak i kad je sneg, kiša ili sunčan dan
meni je Moj Kragujevac kao san!
Ovaj grad ima sve što mi treba.
Pogotovo ljubav veliku do neba.
Tu su muzeji, parkovi, Šumarice…
Tu su i drugovi drugarice…
Sve ću ovde zauvek da pamtim,
ako ikad negde odem, uvek ću da se vratim!
Kragujevac koji volim je baš ovakav!
Možda nije najveći,
ali ponosno mogu reći
da ga zauvek čuva srce moje
i pamti njegove vesele boje.
Ceo život volim ovaj grad,
od rođenja, pa sve do sad.
I znam da ću da ga volim
dok god sam živa!
Ovaj grad stvarno čaroliju skriva!
Milica Stepanović 6/2
OŠ ,,Đura Jakšić”
