Kragujevačka izdavačka kuća „Valkira” nosi naziv jakih žena iz nordijske mitologije, a njena osnivačica je jedna takva devojka – Anastasja Stanišić.
– Kada se kaže „Valkira” zvuči kao da radimo nešto važno, a to nam je i bio cilj – da izrađujemo knjige koje su kvalitetne, da obradujemo čitaoce dizajnom i sadržinom i da tako doprinesemo knjiškom svetu. Takođe, želimo da kulturni centar premestimo u Kragujevac. „Valkira” je nastala iz porodične i prijateljske priče, a ja sam oduvek bila zaljubljenik u sve što ima veze sa pisanom rečju, kaže Anastasja.
Izdaje knjige iz ljubavi
Za sada u svojoj ponudi imaju pet izdanja. Prvo je delo Zorana Petrovića „Kletva usnule varoši”, zatim zbirka priča „Glasovi iz senki” Zorana Petrovića, Mišela Belanžera, Žozea Ajorila i Džozefa Varge. Treće izdanje je njen prevodilački prvenac „Vlad – poslednja ispovest” Krisa Hamfriza, a četvrta knjiga je „Moja Antonija” Vile Kader. Najnovije izdanje je njeno prevodilačko delo – roman Krisa Hamfriza „Jednog dana ću te pronaći”, inspirisana istinitim događajima iz piščevog života.
Anastasja kaže da su fokusirani na istoriju i fantastiku, ali da su u njihovom opusu i klasici i dodaje da čitaoci vole lepe i tople priče.
– Najlepša stvar kod naše izdavačke kuće je što izdajemo knjige iz ljubavi. Planiramo da se krećemo u domenu istorijske fikcije, fantastike, klasika, drama i istorijskih trilera. Takođe, želimo da dovedemo izdanja i pisce koji nisu ovde objavljivani, a zaista su kvalitetni i treba da budu predstavljeni, tvrdi naša sagovornica.
Ona objašnjava kako se izdaje knjiga i kaže da mora da postoji čitav tim koji stoji iza toga. Prvi korak je istraživanje književnih dela i kupovina prava, ako je knjiga na stranom jeziku potrebno je da se prevede, da se sadržaj nakon toga lektoriše i uradi korektura. Kasnije se knjiga dizajnira, prelama, priprema za štampu, šalje, pakuje…
Anastasja Stanišić je rođena u Pančevu i ima 23 godine. Kako potiče iz svešteničke porodice, njeno odrastanje obeležile su česte selidbe. Osnovnu školu završila je u jednom kosjerićkom selu i kaže da je imala sreću da je bila u malom odeljenju, gde je mogla da „pokupi” svo znanje. Za sebe kaže da je oduvek volela engleski jezik, istoriju, geografiju, ali je bila zainteresovana i za prirodne nauke.
Po polaganju male mature upisala se na društveno-jezički smer u Užičkoj gimnaziji, ali tu se njen put ne završava. Njen otac dobija parohiju u Čačku i ona četvrti razred srednje škole upisuje u ovom gradu.
Anastasja kaže da su joj ova iskustva mnogo značila jer je dobila „sliku” obrazovanja iz dve perspektive, a dodatni podstrek da upiše Filološki fakultet pružio joj je njen profesor srpskog jezika i književnosti iz čačanske gimnazije.
Svi njeni putevi vodili su u Kragujevac gde je 2019. godine upisala engleski jezik i književnost na Filološko-umetničkom fakultetu na kojem je prošle godine diplomirala sa prosekom 9,75, a trenutno je na master studijama.
– Kada sam se upisala na fakultet imala sam osećaj kao da sam pronašla „zlatni rudnik”, jer sam mogla da shvatim svet, zato što studiram društvene nauke, kaže Anastasja.
Tokom studiranja „upijala” je znanje i učila prevod od, kako kaže, jako dobrih profesora.
Kada je završila fakultet, radila je kao nastavnik na zameni, a iz hobija se bavila pevanjem džez muzike, svirala gitaru i komponovala pesme. Učestvovala na mnogim takmičenjima i osvajala nagrade.
– Volim scenu, da se posvetim publici i da doprinesem uživanju u njihovoj večeri. Danas se više ne takmičim, ali sviram za „užu” publiku, kaže Anastasja.
Iz umetničkog u poslovni svet
Ljubav prema knjigama potekla je iz porodice, a interesovanje za izdavaštvo javilo se na početku studija. S obzirom na to da ima samo 23 godine, nije verovala da će joj se prvobitna ideja tako brzo ostvariti, ali kako život „meša karte po nahođenju”, pružila joj se prilika koju nije htela da propusti.
Ona kaže da je otvaranje izdavačke kuće proisteklo iz prijateljstva sa piscem Zoranom Petrovićem koji je trebalo da izda zbirku priča i zaslužan je za njeno poznanstvo sa poznatim kanadskim piscem Krisom Hamfrizom. Njen prevodilački prvenac bio je Hamfrizov roman „Vlad – poslednja ispovest”. Za prevod ove knjige od četiristo strana, trebalo joj oko mesec dana celodnevnog rada.
– Prvi put sam se uhvatila u koštac da prevodim knjigu od prve do poslednje reči. Voditi jednu firmu je naporno i teško, ali prevod je detaljan i miniciozan. Nekada jednu reč prevodim sat i po vremena, a nekada celu stranu prevedem za petnaest minuta, priča Anastasja.
Ona kaže da je prevođenje odvelo na neverovatne strane i da je naučila pojmovima sa kojima se u svakodnevnom životu ne bi susrela, a kao primer navodi da ume da objasni kako funkcioniše dvokrilac iz Drugog svetkog rata. Najveći rad uložila je u tekst, za koji smatra da je najvažniji.
– Tokom prevođenja puno je malih odluka, koje su zapravo velike i koje su ključne za dočaravanje pravog smisla romana. Takođe, naučila sam mnogo o srpskom jeziku, jer da bih bila dobar prevodilac, moram da budem ekspert u oba jezika, kaže sagovornica.
Iz sveta umetnosti i jezika, ušla je u svet privrede. Kako je birokratija često začarani krug iz kog je teško naći izlaz. Prepričava anegdotu da kada je trebalo da potpiše ugovor sa engleskom izdavačkom kućom, nekoliko puta ga je pročitala i bilo joj je „teško” da ga potpiše.
Anastasja misli da su njene godine bile prepreka i da mladi moraju više da se dokazuju u odnosu na starije, kako bi ih shvatili ozbiljno u svetu privrede. S obzirom na to da joj se pružila prilika da tako mlada pokrene svoj biznis, kaže da bi joj bilo lakše da se postavi kao šef i da stekne autoritet da je starija.
– Prelazak u život odraslih je svima težak, posebno ako se sa samo 23 godine nađeš na „čelu” firme. Odjednom sam postala odrasla i neko ko donosi krajnju odluku, što je veliki teret. Iako sam visoko obrazovana, niko me nije naučio kako da se ponašam u poslovnom svetu i sa birokratijom, već sve to stičem iskustvom, kaže Anastasja.
Kako sve više perspektivnih mladih ljudi odlazi „preko granice” da nađe svoje „parče hleba”, pitali smo i Anastasju da li ima u planu odlazak u inostranstvo? Ona kaže da može da se ode u svakom trenutku, ali da je veći izazov da se ostane i da se ovde nešto napravi. Za sada ne planira odlazak.
