Reprezentativka Srbije i članica Rvačkog kluba „Radničkiˮ Emilija Jakovljević, osvojila je srebrnu medalju na Svetskom juniorskom prvenstvu u rvanju na pesku u Kateriniju (Grčka). Takmičila se u ženskoj konkurenciji do 70 kilograma, uzrasta od 17 do 20 godina.
Poraz od Moldavke Lucijane Bedu na samom startu turnira nije obeshrabrio devetnaestogodišnju Kragujevčanku, koja je pobedama nad Ukrajinkom Tasijom Hehom i Grkinjom Dorsulom Ciankopuluom izborila plasman u polufinale, gde je lako izašla na kraj sa Amerikankom Kajli Anderson. U finalu se opet nadmetala sa Moldavkom Benu, od koje je izgubila.
– Kada sam ušla u finale bilo mi je svejedno da li ću da pobedim. Otišla sam bez velikih očekivanja, jer sam prvi put rvala u pesku, kaže Emilija.
Svetsko prvenstvo je trajalo tri dana. Pored Emilije, reprezentaciju Srbije su činile predstavnice „Crvene zvezdeˮ Maša Perović, Jana Petrović i Milica Sekulović. Na prvenstvu u Grčkoj bilo je najviše Ukrajinki, Amerikanki, Rumunki i Grkinja. Takođe, učestvovale su devojke iz Vijetnama i Japana, a koja će sa kojom rvati bira se nasumično. Posle merenja kilaže i lekarskog pregleda, sledi biranje parova preko aplikacije.
– Ako ima preko pet takmičara, prave se grupe, a ako ih je manje, onda rve svako sa svakim. U mojoj kategoriji nas je bilo sedam. U grupi sam bila sa Moldavkom, Ukrajinkom i Grkinjom, dok su tri Amerikanke bile u drugoj grupi, navodi Emilija.
Kako se takmičenje održavalo na plaži, Emilija kaže da nije bilo tenzija kao kada su u pitanju drugi turniri. Trener joj je dao savet da pazi noge, bude „niskoˮ i da radi ono „svojeˮ.
– Moj specifičan pokret je da uhvatim i skopčam glavu i ruku i „tresnemˮ devojku na podlogu. To nije svojstveno za ženski stil. Taj pokret je tipičan za muški princip rvanja, koji mi je ostao jer sam u početku trenirala sa muškarcima.
U poslednje vreme rvanje u pesku je postalo popularno i planirano je da postane olimpijska disciplina na sledećim igrama u Los Anđelesu. Ono po čemu se razlikuje klasično rvanje od onog u pesku je to što u „običnomˮ postoje kategorije na dva do četiri kilograma razlike, dok na pesku postoje do pedeset, šezdeset, sedamdeset i sedamdeset plus. Trener je predložio da idu u Grčku na takmičenje da bi stekli iskustvo, ali i iz zabave.
– Nisam očekivala da će rvanje u pesku biti toliko teško, čak teže nego na strunjačama. Teže je zbog podloge, jer je strunjača stabilnija, objašnjava Emilija.
Ono po čemu se još razlikuje rvanje u pesku su drugačija pravila bodovanja. U standardnom rvanju se bori do deset, a na pesku do tri boda.
– Poeni se boduju tako što je jedan poen izguravanje iz „zoneˮ, obaranje na koleno ili oba kolena i obaranje na laktove, a obaranje na ramena (leđa) je pobeda, navodi ona.
U Kragujevcu ima mogućnosti samo za trening na strunjačama. Emilija kaže da bi moglo da se organizuje i u pesku, ali da nema dovoljno zainteresovanih za tu disciplinu. U „Radničkomˮ ima nekoliko rvačica od 16,17,18 godina i ima mnogo dece.
– Ljudi imaju predrasude prema rvanju. Kada se neko bavi ovim sportom, odmah se smatra da se devojka ponaša kao muško. Tačno je da ovo nije lak sport, treba imati srca i snage, ali ne treba da se smatra da je to samo muški sport. Sada ima dosta devojčica koje se upisuju, ali se napravio veliki generacijski jaz. Nema nekog ko će odmah doći posle nas, tvrdi ova devojka.
Cilj – olimpijada
Emilija Jakovljević je završila Osnovnu školu „Sveti Savaˮ, dve godine je pohađala Drugu kragujevačku gimnaziju, dok nije upisala Vojvođansku rvačku akademiju u Kanjiži i prebacila se u subotičku gimnaziju. Od ove godine je brucoš privatnog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu.
Talenat za sport nasledila je od oca i majke. Otac joj se bavio bodibildingom, majka trenirala streljaštvo, sestra trenira plivanje, a ideja da počne da se bavi ovim sportom došla joj je od njenog brata blizanca.
– Ceo život treniramo nešto zajedno. Brat je dve godine pre mene počeo da trenira, nakon toga sam odlučila da i ja probam. Niko nije bio za to da se bavim rvanjem, ali sam probala i svidelo mi se, kaže Emilija.
Sada joj je najznačajnija podrška porodica, a najveći kritičari otac i trener.
Na prvo značajnije takmičenje otišla jsedam-osam meseci nakon što je počela da trenira i to je Balkansko prvenstvo na kojem je bila druga. Brzo je ušla u svet rvanja i kaže da je za borbu motiviše osećaj pobede. Nakon ovog prvenstva sa bratom je upisala Vojvođansku rvačku akademiju u kojoj je još više napredovala.
– U Akademiji su zapazili da sam perspektivna i bili su zainteresovani da rade sa mnom. Od tada sam u reprezentaciji Srbije i pohađam različite pripreme.
Ove godine su se pripremali u Mađarskoj, Hrvatskoj, Moldaviji, Belorusiji, Rumuniji…
– Idemo tamo gde ima dobrih sparing partnera, jer nam to najviše fali, zato što ima malo devojaka koje se bave ovim sportom, kaže Emilija.
Pripreme finansira Rvački savez Srbije. Što se tiče takmičenja, ako se postigne značajan rezultat na velikim takmičenjima, Savez finansira Svetsko prvenstvo, a ako se rvači „ne pokažuˮ dobro, a žele da idu na takmičenje, onda ga sami finansiraju.
– U takvim slučajevima takmičenja plaćaju roditelji ili klub. Na primer, uskoro imam Svetsko prvenstvo do 23 godine u Tirani i za to je potrebno oko 1.500 evra, navodi ona.
Nedeljno trenira više od deset puta – dva puta dnevno po dva sata. Trening počinje zagrevanjem, nakon toga je vežba tehnike i borbe sa sparing partnerom i na kraju dodatne vežbe i istezanje. Kaže da joj je najteže bilo da se bori protiv jedne Mongolke na Svetskom prvenstvu za seniore.
– Tada sam rvala protiv finalistkinje tog takmičenja, osetila sam veliku snagu protivnice i videla šta je prava borba i koliko još treba da napredujem. U prvoj rundi sam se dobro pokazala i zapazili su me stručnjaci, priča Emilija.
Pre nekoliko dana je osvojila i prvo mesto na Kupu Srbije u rvanju na strunjačama i proglašena je najboljom seniorkom turnira. U finalu je protivnicu iz „Crvene zvezdeˮ pobedila 8:2.
Kao svoj najznačajniji uspeh izdvaja peto mesto na svetskom takmičenju u Španiji. Bila je treća i druga na Balkanskom prvenstvu i sedma na Evropskom turniru.
– Planiram od sledeće godine da popravim rezultate.
Njen sledeći korak je da „spustiˮ kilažu na 65 ili 62 kilograma i da promeni kategoriju. Što se tiče takmičenja, planira da na Balkanskom prvenstvu u Makedoniji osvoji zlatno odličje i da tako popuni celu „kolekcijuˮ sa balkanskih takmičenja. Nakon toga sledi Svetsko prvenstvo do 23 godine u Albaniji i seniorsko i državno prvenstvo Srbije.
– Sledeće godine plan mi je da uzmem medalje na Evrpskom i Svetskom prvenstvu. Nekoliko nas je stavljeno na spisak za perspektivne rvače za Olimpijadu u Los Anđelesu i to mi je najveći cilj, zaključuje Emilija.
Piše: Maja Đorđević