E, VALA DOSTA je!
Vala i od koga je DOSTA je!
Ove reči same naviru nakon vesti objavljene na sajtu Eparhije šumadijske da je 1. marta 2024. godine „na svetog velikomučenika Teodora Tirona, njegovo preosveštenstvo episkop šumadijski Jovan Liturgiju u Velikim Pčelicama povodom hramovne slave u selu odlikovao ordenom drugog stepena Svetih mučenika kragujevačkih gospodina Aleksandra Lazovića iz Kragujevca. Samo ne napisaše – šefa kabineta gradonačelnika Kragujevca u ostavci Nikole Dašića.
E, tu nastaje muk, tu nastaje ono što naš narod kaže „nema dalje, motaj kablove”.
U biografiji koja je, takođe, objavljena na sajtu Eparhije saznajemo da „osnovno načelo kojeg se vladika Jovan drži tokom arhipastirovanja u crkvi Božijoj u Šumadiji jeste služenje i obnova – a ne reforma – liturgijskog i svetotajinskog života. Nastoji da se crkva približi narodu Božijem, da mu prenese svoje živo predanje, da mu pruži pravilno poimanje crkve kao zajednice Boga, anđela i svetitelja – ljudi. U tom smislu, tokom gotovo svakodnevnog služenja Svete liturgije i poučavanja učesnika evharistiskih sabranja, zalaže se da se pravoslavna duhovnost među vernicima shvata u eklisiološkim dimenzijama, u kontekstu liturgijskog opita i iskustva, koji se poistovećuju sa evharistijskim sjedinjenjem sa telom i krvlju gospoda Isusa Hrista.”
Takođe, „vladika Jovan šumadijski poznat je po vrlo dobrim i iskrenim odnosima koje uspostavlja sa mnogim činiocima društvenog života u Eparhiji i celoj Srbiji – državnim institucijama, političarima (bez obzira na pripadnost), privrednicima, naučnim i kulturnim ustanovama i poslenicima, umetnicima”.
Nećemo ovde ulaziti u to da je odmah po dolasku u Eparhiju šumadijsku, 2002 godine, podignut vladičanski dvor, koji zaklanja pogled na crkvu, od koga se ne vidi crkva sa dve strane. Istina je da je prethodni dvor odgovarao i episkopu Valerijanu i episkopu Savi, ali nije bio dovoljno lep i velik kakav je potreban episkopu Jovanu (Mladenoviću).
Nećemo se baviti ni voznim parkom u porti crkve, čiji je snimak „palio” društvene mreže, niti proslavom u čast 30 godina arhijerejskog služenja vladike Jovana (Mladenovića).
Ne boli to mnogo, to samo žacne i učvrsti nas u veri.
Ono što mnogo boli i što nas se mnogo tiče, jeste spisak dobitnika najvećeg priznanja Eparhije šumadijske „ordena kragujevačkih velikomučenika” koji je ustanovila Eparhija Šumadijska za vreme episkopa Jovana u slavu nevino streljanih Kragujevčana 21. oktobra 1941. godine.
Medalje i ordeni su nastali još u antičko doba, da odaju počast najboljima kako u sportskim takmičenjima, tako i na bojnom polju.
Da odvoje one koji su svojim trudom i zalaganjem postigli bolje rezultate od drugih. Te medalje i ordenje su drugi „sanjali” i trudili se da ih napornim trudom i radom osvoje, da budu isti ili bolji od onih koji su ih dobili, jer su odlikovani bili najveći uzor u društvu i visoko poštovani.
Koga je to Eparhija šumadijska prepoznala kao nosioce najviših duhovnih vrednosti u našem društvu? Dodeljivanjem Ordena kragujevačkih velikomučenika određenim osobama Eparhija nam je jasno pokazala kakvi moramo da budemo da bismo bili prepoznati kao najveći uzori u društvu i kandidati za odlikovanja.
Orden kragujevačkih velikomučenika dodeljen je:
Draganu Markoviću Palmi, na dan Svetog Jovana Krstitelja u istoimenom hramu, na krsnu slavu ktitora ovog hrama Dragana Markovića Palme sa porodicom i sela Končareva, gde se nalazi ovaj hram.
„Ovaj orden brate, Dragane, govori sve. On govori o vašoj veri i o vašoj ljubavi. Hvala vam što čuvate pre svega porodicu, hvala vam što ste sagradili ovaj prelepi hram, hvala vam što čuvate veru i hvala vam što se trudite da pomognete više drugome nego samom sebi i time upravo svedočite jevanđelju”, rekao je tada episkop šumadijski.
Toliko o najpozantijem organizotoru „bunga-bunga” žurki.
Ministru Siniši Malom (koji je plagirao svoj doktorat) i koji iza sebe ima mnogo afera od kojih je najpoznatija ona o kupovini 24 apartmana na bugarskom primorju, a dobio je orden jer je kao gradonačelnik Beograda izdvojio sredstva za završetak izgradnje Hrama Svetog Save. Da prevedemo, DAO TUĐE PARE i zato zaslužio Orden kragujevačkih velikomučenika!
Miloradu Grčiću, vlasniku pečenjare koji je postao direktor EPS-a i napravio gubitke u njemu za oko milijardu evra. Orden kragujevačkih velikomučenika mu je uručen jer je pomogao završetak Hrama Svete Petke u Petki dok je bio direktor EPS-a, što će reći – DAO TUĐE PARE da se obnovi Hram.
Imena ovih dobitnika nalaze se na portalima na društvenim mrežama jer na sajtu Eparhije šumadijske nema obaveštenja, ni o samom Ordenu, ni o njegovim dobitnicima.
Ovo je impozantan spisak ljudskih i duhovnih gromada, čija imena kad se pomenu svi se prekrste, ali sigurno ne zbog njihovnih duhovnih vrednosti.
Ordeni se dodeljuju ljudima koji su dali pare i na taj način pomogli crkvu, ali ne svoje nego naše, zajedničke pare. Oni su učesnici mnogih afera, prevaranti jer plagiraju svoje doktorate, kojima za vrat dahću afere sa maloletnicama, jednom rečju duhovno dno, ali ih poštuje naša eparhija.
Odabirom ovih dobitnika ne samo da su uvređeni streljani Kragujevčani, nego i mi, njihovi potomci. Ovaj čin, zapravo, pokazuje da naši uzori treba da budu osobe iza kojih se „vuku mnogi repovi” i afere koje će, nažalost, biti rasvetljene tek po padu vladajućeg režima.
I posle svega, Orden kragujevačkih velikomučenika dodeljen je Aleksandru Lazoviću iz Kragujevca, preletaču iz Zajedno za Šumadiju u SNS, šefu izbornog štaba SNS-a, bivšem šefu kabineta gradonačelnika Kragujevca u ostavci, a sadašnjem savetniku Privremenog organa grada Kragujevca i odborniku Skupštine grada ispred SNS, a u znak priznanja za veliku ljubav prema svojoj Svetoj crkvi.
Kao da postoji uređaj koji može da izmeri količinu ljubavi prema Svetoj crkvi, pa je izgleda taj uređaj „poludeo” kada je g-din Lazović prošao pored njega.
Da sve ovo nije ovoliko tužno, žalosno i jadno, pomislili bismo da se radi o skrivenoj kameri.
No, da ne bude da samo kritikujemo, a da nemamo predlog kako bi to trebalo i ko bi trebalo da bude bar na listi kandidata za odlikovanje, evo i nekih predloga.
Možda bi trebalo da se razmisli da se Orden dodeli našoj sugrađanki Jasmini Filić, majci dvanaestoro dece, ili kragujevačkim lekarima koji su u vreme korone spašavali živote u Novom Pazaru, ili kragujevačkim vatrogascima koji su spašavali ljude u Grčkoj za vreme požara ili u Turskoj u vreme zemljotresa, ili volonterima Crvenog krsta koji decenijama pomažu najugroženijima, ili dobrovoljnim davaocima krvi koji su spasli bezbroj života, ili bilo kojem dobrom čoveku na kome se vera i zasniva, koji svojim primerom pokazuje put kojim treba ići. Mnogo, premnogo ima ljudi „u redu” koji su ispred ovih što su dobili orden.
Zato Kragujevčani, potomci kragujevačkih velikomučenika, apeluju na one koji donose odluke da dobro razmisle pre nego što bilo kome dodele Orden naših predaka.
Gospode, pomiluj nas i oprosti nam sagrešenja, hotimična i nehotimična, učinjena rečju i delom, svesno i nesvesno, svagda, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.