I Kragujevčani su pohrlili da naručuju jeftine proizvode preko šoping-aplikacija, među kojima je u poslednje vreme najpopularnija Temu, koja nudi robu iz više od dvesta kategorija. Iako je ova aplikacija dostupna u Srbiji od maja ove godine, za nju zna svaki korisnik interneta. Koliko često dolazi do prevara prilikom kupovine preko interneta, pitali smo pravnu savetnicu Organizacije potrošača Kragujevac Jelicu Filipović da li je i koliko bezbedna onlajn kupovina?
– Kada govorimo o bilo kojoj vrsti onlajn kupovine (šoping-aplikacije, domaći trgovci), kada se kupuje od registovanih trgovaca, uglavnom sve prolazi bez problema, jer je ta oblast vrlo jasno uređena zakonom. Međutim, problem nastaje kada kupujemo od neregistrovanih trgovaca, objašnjava Jelica Filipović.
Prevare sa lažnih sajtova
Kada je reč o kupovini preko šoping-aplikacija, u Srbiji su zastupljeni Ali-ekspres i Temu. Ove platforme su registrovane u drugoj zemlji, tako da ne mogu da se primenjuju Zakon o zaštiti potrošača ili neki drugi pravni propisi koji važe u Srbiji.
– U tom slučaju se pravna pomoć mora tražiti od nadležnih organa druge države. Međutim, ono što je dobro što ove platforme preuzimaju rizik i zaista vrlo retko dolazi do problema. Te platforme su organizovane na vrlo ozbiljan način i garantuju nadoknadu štete ukoliko dođe do problema. Do sada nismo imali primedbe na kvalitet kupljenog proizvoda, način isporuke, ni na bezbednost podataka prilikom njihovog korišćenja, tvrdi naša sagovornica.
Platforme apeluju da oni nisu prodavci, već da neka druga lica preko njih prodaju robu i da potrošači obrate pažnju na utiske koji su neki drugi kupci podelili o tom trgovcu. Iako su ove aplikacije bezbedne, problem nastaje pojavom sajtova koji su „kopija” onih pravih.
– Najveći problem predstavlja to što se sve češće javljaju sajtovi koji liče na registrovane platforme i koji pokušavaju da manipulišu i prevare kupce, navodi Jelica.
Najčešći problemi onlajn kupovine se javljaju prilikom ostavljanja ličnih podataka (broja i podatke sa kreditne kartice, lične podatke). Savesni trgovci se ozbiljno trude da unaprede bezbednost ovakvog načina trgovine, kako ne bi došlo do prevare. Jelena navodi da na osnovu toga koliko platforme ulažu u zaštitu podataka potrošača, može da se kaže da su bezbedne za korišćenje, ali da postoje sporadični slučajevi problema usled upada „hakera” na sajtove.
– I bezbedni sajtovi se „probijajuˮ i nije nemoguće da neko „trećiˮ dođe do podataka. To se vrlo retko dešava, ali se dogodi, tvrdi sagovornica.
Proveriti ponuđača
Na domaćem tržištu problem nastaje kada se poručuje preko društvenih mreža, jer je tada najčešće ne zna pravi identitet prodavca i u tim slučajevima se vrlo retko ostvaruju prava potrošača.
– Ono što može da zadesi kupca je da mu roba ne stigne ili da se dostavi nešto neporučeno ili drugačije veličine. U takvim slučajevima će se teško ostvariti zamena proizvoda, jer takvi „prodavciˮ znaju da ne podležu sankcijama, tvrdi pravnica.
Nisu retki slučajevi da kupci budu prevareni od strane neregistrovanih sajtova ili od onih koji ne ulažu dovoljno da platformu obezbede na kvalitetan način.
– Imali smo situaciju da su potrošači nabavljali odeću i obuću preko sajta koji je u nazivu sadržao „rsˮ (Republika Srbija), gde su svi bili sigurni da kupuju od trgovca koji posluje na teritoriji Srbije i bili su srećni što su kupili novi model patika po ekstra povoljnoj ceni, kaže Jelica.
Ona dodaje da su tek posle određenog vremena, pošto nisu dobili robu, kontaktirali prodavca i dobili isti odgovor – da proizvod ne može da bude isporučen, a da će im oni vratiti dvedeset posto od vrednosti poručenog. Jelica navodi da je trebalo dobro pogledati sajt i da nije bila potrebna stručnost da bi se videlo da je u pitanju prevara.
– Taj sajt nije imao nijedan neophodan podatak – adresu, sedište, navedena prava potrošača, a ono što je najveći problem na šta uvek upozoravamo je da je nerealno da se patike koje na sniženju koštaju 20.000 plate 1.200 dinara. Ustanovili smo da to lice koje prodaje nema nikakve veze sa Republikom Srbijom i da je bio registrovan u Dominikanskoj Republici, priča sagovornica.
Kod ovih slučajeva proizvod se uvek plaća karticom, odnosno nema ponuđenih načina plaćanja. Ovakve vrste manipulacije smatraju se finansijskim prevarama i Organizacija potrošača se njima ne bavi, već oštećene upućuju u Sektor za zaštitu korisnika finansijskih usluga.
– Kolege dobro rade svoj posao. Pre nekoliko dana imali smo slučaj da je jedna osoba prevarena tako što joj je novac skinut sa računa, a pre par meseci je kupovala preko interneta i nije mogla da se seti šta je kupila. Uputili smo je da priloži prigovor banci i da se obrati Sektoru za zaštitu korisnika finansijskih usluga i posle 12-13 dana novac je bio vraćen na račun, navodi Jelica.
Ona dodaje da bi banke trebalo da oforme bezbedan sistem, jer postoje oni koji veliku količinu robe nabavljaju onlajn, a problem nastaje kada se novac ne skine odmah sa računa.
Ono što savetuju iz Organizacije je da pre nego nego što se nešto poruči sa interneta treba da se proveri trgovac, odnosno da li je registrovan za tu delatnost, jer kada je trgovac registrovan, može da se ispuni pravo potrošača.
– Uvek apelujemo da se kupuje samo od proverenih trgovaca, jer se oni trude da obezbede sajt, zadrže kupce, ali se obavezuju i internim aktima da će, ukoliko potrošač pretrpi štetu biti zaštićen i da će platforma nadoknaditi trošak, tvrdi Jelica Filipović.
Piše: Maja Đorđević
